24.08.2024.Noć, mrkli mrak. Nešto minijaturno se kreće u vašoj spavaćoj sobi, provlačeći se kroz pukotine u zidovima poput komandosa. Insekt se polako i nečujno uspinje po posteljini, tražeći toplinu ljudske kože. Približava se vašem uhu, uvlači se u njegovu unutrašnjost, dok bubne opne lagano trepere pod pritiskom ovog stranog tela.
Ovaj zlokobni scenario, iako zvuči realistično, zapravo je fikcija. Međutim, mit o uholažama koje ulaze u ljudske uši opstaje jako dugo, podstičući strahove od ove vrste insekata. Nauka nas, srećom, uverava da su one daleko manje zainteresovane za ljudska tela nego što nas ovakve „horor priče” s početka navode da verujemo.
Uholaže, buba kice, konjštrpi, uškalice, ušare ili žuželjice – u našem jeziku postoji mnogo naziva za ovu vrstu krilatih insekata iz grupe Polyneoptera. Mogu biti veličine od 5 do 50 milimetara, stubastog su ili suzolikog oblika. Slabi su letači i imaju dva očvrsla repića koja podsećaju na klješta.
Doktor Vajat Hobak, profesor entomologije i patologije biljaka na Državnom univerzitetu Oklahoma, u serijalu kratkih video-klipova pod nazivom „Myth Bugsters“ razbija pogrešna verovanja o različitim vrstama insekata, a jedan od klipova posvećen je upravo uholažama. On navodi da je legenda o insektima koji ulaze u uši ljudi nastala najverovatnije u periodu kada se spavalo na slamnatim krevetima, zbog čega je prisustvo uholaža, i drugih insekata, bilo znatno veće u spavaćim sobama nego što je to slučaj danas.
Ime ovog insekta potiče iz staroengleskog jezika i reči ear wicga, što bi u slobodnom prevodu značilo „stvorenje iz uha“. Odatle i dugo rasprostranjeno verovanje da ovaj insekt ulazi u naše uši dok spavamo. A ako vam to nije dovoljno strašno, tu je i sledeća zabluda koja kaže da, kada dospe u uho, uholaža može da prokopa put do mozga i da tamo položi svoja jaja. Naravno, ovo verovanje je potpuno netačno.
Uholaže se tokom dana kriju u lišću, u otpadu, ispod kamenja, u baštama, ispod kore drveća i slično. Pre svega, vole mračna i vlažna okruženja. Alternativna skloništa traže samo kada su uznemirene. U takvim situacijama se često mogu sakriti i unutar kuća.
Uglavnom se hrane trulim organskim otpadom, biljkama, bobicama, grmljem, mahovinom, ali i drugim insektima, poput gusenica, ili jajima moljaca i drugih štetočina. Što se tiče jaja uholaža, ona su obično mala, ovalna i biserno bele boje. Najčešće se polažu u grupama od 30 do 60 komada u podzemnim gnezdima, daleko od naših ušiju.
Bez obzira na to što uholaže ne ujedaju ljude, niti šire bolesti, moglo bi se desiti da vas uštinu svojim „klještima“ ako probate da ih podignete. To može boleti, ali bitno je znati da ne u kleštima nema otrova.
Svakako da postoje primeri kada su uholaže zaista pronađene unutar ušiju ljudi, ali ti primeri nisu česti, niti su tom prilikom zabeležene ozbiljnije posledice. Jedan od zabeleženih pregleda pacijenta kome je uholaža pronađena u uvetu pokazao je normalnu bubnu opnu i spoljašnji slušni kanal, a nisu otkrivene nikakve abnormalnosti.
Đorđe Majstorović, FakeNews Tragač
