07.11.2024.U kompleksnoj arhitekturi mozga, gde svaki neuron ima jedinstvenu ulogu u razmeni signala i očuvanju informacija, smrt jedne nervne ćelije označava događaj koji pokreće niz bioloških procesa. Kada neuron prestane da funkcioniše, specijalizovane moždane ćelije bilisko koordiniraju kako bi uklonile „leš” odnosno ostatke neurona iz centralnog nervnog sistema. Neuklanjanje ovih ostataka može dovesti do poremećeaja u ranom dobu života, ali i opadanja kognitivnih sposobnosti u kasnijem životu.
Kako izgleda smrt neurona po prvi put su snimili neuronaučnici sa Univerziteta Jejl 2020. godine:
Dugo se verovalo da nervne ćelije u mozgu ne mogu da se regenerišu i da se nove nervne ćelije ne stvaraju tokom života. Međutim, zahvaljujući naučnim otkrićima poslednjih decenija sada znamo da to nije sasvim tačno.
Za početak, trebalo bi naglasiti da se naš mozak sastoji od više različitih tipova ćelija. Ove ćelije se u širem smislu mogu podeliti u dve grupe – neurone i glija ćelije. Neuroni su znatno duži i pružaju se i kroz mozak i kroz kičmenu moždinu, a najduži među njima se protežu čak do stopala. Oni funkcionišu tako što jedni drugima šalju signale, kao da su konstantno u telefonskoj vezi. Kroz njih prolaze senzorni signali iz čulnih organa, motorni signali koji pokreću naše mišiće ili signali koji prenose naše misli.
Glija ćelije (poznate i pod imenom neuroglia) predstavljaju pomoćnike neurona i štite mozak od oštećenja. One takođe pomažu da se signali šalju što je moguće brže.Glija ćelije imaju sposobnost replikacije kroz proces mitoze, slično kao i većina drugih ćelija u organizmu. Tokom mitoze, ove ćelije se postepeno povećavaju sve dok ne dođe do deobe, pri čemu nastaju dve identične „ćerke ćelije”. Ovaj proces može se ponavljati neograničeno, omogućavajući glija ćelijama regeneraciju po potrebi.
Sa neuronima je priča malo komplikovanija. Jedan od razloga za to je njihova veličina, koja im onemogućava da se uz pomoć mitoze podele ravnomerno. Osim toga, svaki neuron predstavlja važnu kariku u velikom lancu, pa ako bi oni prestali sa radom kako bi se podelili to bi dovelo do ozbiljnih problema u našem pravilnom funkcionisanju. Smatra se da je ovo jedan od glavnih razloga zbog koga su naučnici dugo verovali da kod neurona ne postoji mogućnost regeneracije.
Ipak, ova mišljenja su promenjena kada je otkrivena neurogeneza. U pitanju je jedinstveni postupak koji neuroni koriste za regeneraciju kada dođe do oštećenja određenog dela mozga. U ovim situacijama mozak koristi skrivene zalihe neuralnih (stem) matičnih ćelija i pretvara ih u nove neurone. Proces počinje deobom primarnih ćelija, a završava se dobijanjem novih zrelih, funkcionalnih neurona. Oni nakon toga u sprezi sa glija ćelijama doprinose razgranatoj mreži koja oblikuje centralni nervni sistem.
Novija otkrića sugerišu da i centralni i periferni neuroni sisara mogu da se vrate u stanje rasta slično embrionskom čak i nakon povreda mozga ili kičmene moždine. Međutim, ćelije perifernog nervnog sistema se lakše reginerišu od ćelija centralnog nervnog sistema. Odnosno, periferni nervni sistem predstavlja „bolje okruženje” za regeneraciju ćelija.
Dakle, nervne ćelije nakon odumiranja mogu da se regenerišu, ali to nam – naravno – neće pomoći u drastičnim slučajevima teških povreda mozga ili kičmene moždine.
Đorđe Majstorović, FakeNews Tragač
