08.11.2024.Redakciji FakeNews Tragača obratio se čitalac sa molbom da proverimo da li je izreka „dabogda imao pa nemao“ jevrejskog porekla, kako su je mediji u Srbiji i regionu više puta okarakterisali. Iako nismo uspeli da definitivno potvrdimo da se radi o jevrjskoj izreci, stručnjaci za istoriju i kulturu ovog naroda objasnili su nam da ne postoji ni jasan dokaz o tome da se radi o „jevrejskoj kletvi“.
Nakon što smo pregledali veći deo medijskih tekstova u kojima se javlja ova kletva, došli smo do zaključka da su novinari na nju najčešće referisali u pričama o pojedincima koji su imali sve – uglavnom u materijalnom smislu – a potom to i izgubili. Na značajnom broju ovih portala ona se pripisuje Jevrejima (1, 2, 3, 4, 5), dok je na drugim opisana kao „narodna“ i/ili „srpska kletva“, a na portalu Luftike okarakterisana je čak kao „narodska rečenica zloslutnica“ (1, 2, 3).
Mi smo najpre krenuli u potragu za najstarijim dostupnim medijskim izvorom u kome je ova izreka pripisana jevrejskom narodu. Prvi put nailazimo na njeno definisanje kao „stare jevrejske kletve“ u listu Borba, u broju objavljenom 15. decembra 1988. godine, a konkretan tekst u kome se javlja govori o tadašnjoj privrednoj reformi. U otprilike sličnom periodu, negde između 1985. i 1989. godine, alternativni jugoslovenski rok bend „Morbidi i mnoći“ snimio je autorsku pesmu pod nazivom „Stara jevrejska kletva“, a navodno jevrejska poslovica se pojavljuje već u prvoj strofi ove numere:
Treba da prođe bar devetnaest godina
Da stara jevrejska kletva počne da odzvanja
Jer onda znaš da si u uzvišenoj sredini
Prvo ćeš imati a onda nemati
Ipak, nismo uspeli pouzdano da otkrijemo koji je izvor – tekst u Borbi ili pesma „Morbidi i mnoći“ – nastao prvi. Pokušali smo i da kletvu prevedemo na hebrejski i jidiš, ali nas ovakva pretraga nije dovela do relevantnih rezultata. Dalje istraživanje, ovog puta na engleskom jeziku, ukazalo nam je na potencijalnu poveznicu sa jednim delom Starog zaveta – Knjigom o Jovu.
Prema Bibliji, Jov je bio pobožan čovek koji je imao veliko stado, bogatstvo i porodicu. Ipak, on sve to u jednom trenutku gubi, ali uprkos tome zadržava veru u Boga i izgovara rečenicu koja se ujedno smatra porukom priče: „Gospod dade, Gospod uze, da je blagosloveno ime Gospodnje“ (engl. the Lord gave, and the Lord hath taken away, blessed be
the name of the Lord). S obzirom na činjenicu da je sveta knjiga Jevreja zapravo Stari zavet, odnosno Tora, ova veza nam je delovala relativno ubedljivo, ali je njena poenta ipak drugačija od poruke kletve „dabogda imao pa nemao“.
Kako bismo saznali više, kontaktirali smo sa dva stručnjaka u oblasti jevrejske kulture i tradicije, a evo do kakvih smo odgovora došli.
Aron Albahari, autor mnogobrojnih dela o jevrejskom narodu, njihovoj kulturi i istoriji, potvrdio je našu pretpostavku o izvoru iz Biblije. On objašnjava da se kao izvor ove poslovice uzima citat iz Knjige o Jovu 1:21, gde se kaže „Gospod dade, Gospod uze”, što mnogi u prenesenom smislu tumače kao „dabogda imao, pa nemao“. On dalje navodi da „iako ova poslovica u jevrejskim izvorima formalno nije apostrofirana kao jevrejska, praksa njene primene kod onih koji je zagovaraju kao jevrejsku svoje uporište nalazi u ovom stihu iz Starog zaveta“.
Albahari naglašava da je u „današnje vreme“ ova poslovica „dobila bezmalo skoro isključivo materijalistički ton“ dok je njena stvarna poruka bila „u potrebi istrajnosti vere u Boga koju ćemo shvatiti samo kada imamo sve, pa to izgubimo“. Jedan od primera materijalističkog tona na koji nas sagovornik upućuje jeste tekst objavljen pre tri godine na portalu Kurira, o bivšim bogatašima koje je sustigla „jevrejska kletva“ pa su izgubili sve.
Nešto drugačiji odgovor dobili smo od istoričarke umetnosti i judaistkinje dr Čedomile Marinković, koja je najpre istakla kako je „veoma teško reći da li je kletva jevrejska ili ne“ s obzirom na činjenicu da je „prema istraživanju antropologa utvrđeno da kletve lako prelaze iz jednog etniciteta u drugi“. Međutim, ona nam dalje objašnjava da kletve postoje u svim jevrejskim jezicima, kao i da su najpoznatije aškenaske kletve koje su usled migracija Aškenaza u Sjedinjene Države delimično prevedene na engleski. I premda dr Marinković nije pronašla kletvu „dabogda imao pa nemao“ u korpusu najčešće citiranih aškenaskih kletvi, ona ne isključuje mogućnost da u pitanju jeste aškenaska kletva.
Sa druge strane, jidiš kletve odnosno „klole“ su, kako nam sagovornica dalje objašnjava, nastajale u veoma teškim životnim uslovima Jevreja, te ih opisuje na sledeći način:
Kako je klevetanje protivno jevrejskoj religioznoj etici, istočnoevropski Jevreji, u očajničkom pokušaju da naprave katarzu u ekstremno neprijateljskom okruženju u kome su živeli, stvaraju kletve koje su vrsta eufemizma. To su najćešće čitave rečenice ako ne i paragrafi. Ove kletve su sočne, kreativne, veoma duhovite i nemaju ideju da uvrede već da iznesu neko negativno proročanstvo.
Ukoliko i dalje niste sasvim sigurni kako bi zvučala jedna jidiš kletva, delimo sa vama i dva primera iz publikacije „Ako nemaš ništa lepo da kažeš, reci to na jidišu: Knjiga jidiš uvreda i kletvi“:
Dabogda ti neprijatelji uganuli zglobove dok plešu na tvom grobu.
Dabogda postao toliko bogat da se muž tvoje udovice ne mora brinuti za svoju egzistenciju.
Pomenute karakteristike klola, koje se mogu uočiti i na primerima, su istovremeno jedan od razloga zbog čega dr Čedomila Marinković smatra da izreka „dabogda imao pa nemao“ – „nije jevrejska, već opšta“, jer „za jevrejsku kletvu deluje suviše jednostavno“. Ipak, sagovornica je konstatovala i da su prilično očigledni razlozi zbog kojih bi poslovica mogla da bude jevrejska, s obzirom na to da su Jevreji od svih naroda najčešće i najbrže, često i preko noći, gubili sve što su imali.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
