14.11.2024.Svi smo svedočili toj situaciji, bilo da nam se desila lično ili da smo joj samo prisustvovali. Neko je prevrnuo čašu crvenog vina. Nečija majica, tepih ili stolnjak su sada umrljani. Nastaje pometnja. Šta raditi? Pre ili kasnije, neko treći, da li u šali ili ozbiljno, preporučuje da se na fleku sipa belo vino. Belo je ipak svetlije od crvenog i logično je da će ga neutralisati, zar ne?
Ne. Godine 2001, jedna američka srednjoškolka je u okviru svoje letnje prakse na Univerzitetu u Kaliforniji u Dejvisu sprovela studiju pod mentorstvom tamošnjeg profesora enologije (nauke o vinu) dr Endrua Voterhausa o delotvornosti različitih metoda za uklanjanje mrlja od crvenog vina. Belo vino je bilo jedno od testiranih sredstava i – ne, ono se nije pokazalo kao delotvorno.
Studija je realizovana na sledeći način: bele tkanine od četiri različita materijala (pamuk, najlon, svila i mešavina pamuka i poliestera) bile su umočene u crveno vino. Istraživači su potom čistili tkanine koristeći osam različitih sredstava, uključujući i narodska pomagala poput belog vina i soli. Treća varijabla bili su vremenski intervali nakon kojih je mrlja čišćena – u jednom scenariju istraživači su tkaninu čistili dva minuta nakon što je fleka nastala, u drugom 24 sata posle. U oba slučaja tkanine su potom prane u hladnoj vodi tri sata nakon čišćenja. Svaki scenario je testiran tri puta. Nakon što bi se osušile, „jačine“ preostalih mrlja merene su kolorimetrom (instrumentom za merenje količine svetlosti koju određeni uzorak emituje) i poređene sa umrljanim i neumrljanim uzorcima istih tkanina koje su samo prane.
Od osam testiranih sredstava, belo vino se ispostavilo kao jedno od najmanje delotvornih, s jednim izuzetkom – ono je bilo među najdelotvornijim rešenjima za uklanjanje mrlja sa najlona. U svim ostalim slučajevima, mrlje su i dalje bile vidljive nakon što se na njih sipalo belo vino i tkanine oprale u hladnoj vodi.
Ono što će mrlju u najvećem broju slučajeva najdelotvornije ukloniti je, prema pomenutom istraživanju, mešavina troprocentnog vodonik peroksida, odnosno hidrogena (dostupan je u apotekama) i tečnog sapuna. „Peroksid je sredstvo za izbeljivanje“, izjavio je dr Endru Voterhaus povodom rezultata studije, „a boje u crvenom vinu su vrlo osetljive na izbeljivače“.
Pored ove studije, više prodavnica vina, specijalizovanih portala i blogova testiralo je proteklih godina da li belo vino zaista uklanja fleke od crvenog vina. Ispostavilo se – naravno – da belo vino nije najbolji izbor za uklanjanje takvih fleka. Kada se kisela tečnost poput vina stavi na već kiselu fleku od, takođe vina, „ne čini se ništa osim možda razblaživanja mrlje, što bi učinila i obična voda“, pisao je američki hemičar Robert L. Volk, profesor emeritus na Univerzitetu u Pitsburgu.
Prema tome: ne, belo vino vam neće mnogo pomoći sa mrljama od crvenog vina, sem ako one nisu na, recimo, najlonskom tepihu, tako da ga je bolje sačuvati za ono za šta je prvobitno namenjeno. Za uklanjanje mrlja na beloj odeći dobro (kućno) rešenje je pomenuta mešavina hidrogena i tečnog sapuna, ali istraživači upozoravaju da bi za tkanine u boji ovo rešenje valjalo prvo testirati na nekom neupadljivom delu (razume se, ukoliko ne želite da rizikujete, uvek se možete odlučiti za profesionalno sredstvo za otklanjanje fleka). Oni takođe navode da je mrlje bolje čistiti što pre, budući da su dvominutne fleke bile lakše za odstranjivanje od dvadesetčetvoročasnovnih, kao i da je, od četiri testirana materijala, svila takoreći najotporniji, jer nijedno sredstvo nije uspelo u potpunosti da ukloni mrlju sa svilene tkanine.
Predrag Mijatović, FakeNews Tragač
