Čitali smo: „Kratka istorija sveta u 50 laži“ Nataše Tid

Nešto manje od 10 godina prošlo je od kako je Oksfordski rečnik izglasao termin postistina (eng. post-truth) za reč godine. Isto toliko godina prošlo je od izborne kampanje u Sjedinjenim Državama nakon koje je Donald Tramp prvi put došao na vlast i potom popularizovao frazu „lažne vesti“ obračunavajući se sa medijima i političkim neistomišljenicima. Međutim, laži su svuda oko nas već milenijumima, verovatno od kad smo naučili da komuniciramo. Mnoge od njih imale su snažan uticaj na čovečanstvo i to kako razumemo našu prošlost.

Istoričarka Nataša Tid u knjizi „Kratka istorija sveta u 50 laži“ (Laguna, prevod Saše Novakovića) donosi priče o 50 značajnih istorijskih obmana – od antičkih vremena do hladnog rata. Izdvojili smo po jednu laž iz svakog istorijskog perioda o kom je Tid pisala:

Stari svet: Cezar i spinovanje

Šta vam prvo pada na pamet kada neko spomene Julija Cezara? Osvajanja, građanski ratovi, kalendar? Nataša Tid predstavlja ga u nešto drugačijem svetlu – kao pronalazača spinovanja. Kako bi opravdao svoja osvajanja u Galiji koja je otpočeo, između ostalog, zbog sopstvenih dugova, Cezar je objavio seriju izveštaja pod nazivom „Komentari o Galskom ratu“. U njima su se našle laži o tome da je masakar plemena Tigurini bila božija intervencija, da je pljačka sela plemena Eburoni bila neophodna mera u hvatanju pobunjenika, te da nije došlo do pokolja civila naroda Usipeta i Tenktera, već da su u pitanju bila masovna samoubistva. „Trebalo je više od dve hiljade godina da se rasplete vešta mreža laži Julija Cezara i danas se „Komentari o Galskom ratu“ ne gledaju kao istorijska činjenica već kao najraniji primer političkog spinovanja“, zaključuje Tid.

Srednji vek: lažna putovanja ser Džona Mendevila

Većina čovečanstva danas može da zaviri u gotovo svaki kutak planete Zemlje, ako ne uživo, makar putem interneta. To naravno nije važilo za ljude u srednjem veku. Tada su izvor za priče o udaljenim krajevima bili malobrojni avanturisti i njihovi zapisi. Međutim brojni takvi zapisi nisu prenosili prave informacije već fantastiku s trunčicama istine. Jedan od takvih zapisa jesu i „Putovanja ser Džona Mendevila“ objavljena sredinom 14. veka. Ovaj „navodno autobiografski globtroterski vodič engleskog viteza“ čitaocima pripoveda o udaljenim zemljama Afrike i Azije, fantastičnim bićima poput kiklopa i grifona, kao i ljudima sa kopitima ili glavama na mestu struka. U pitanju je, naravno, velika prevara ali Tid navodi da je u vreme objavljivanja ova knjiga bila „bestseler u međunarodnim okvirima“.

Rano moderno doba: tri lažna Dimitrija

Kada je krajem 16. veka car Ivan Grozni umro, u tadašnjoj Rusiji počinje takozvano „vreme nevolja“ koje će trajati sve do uspostavljanja dinastije Romanov 1613. godine. Grozni nije za sobom ostavio adekvatne naslednike. Najstarijeg sina, takođe Ivana, je ubio u naletu besa. Drugi sin – Fjodor – bio je nezainteresovan za vladanje, a Dimitrije, najmlađi sin, bio je tek dete.

Fjodor je postao car, ali je de fakto vladar bio njegov šurak Boris Godunov. Dimitrije je pronađen preklan 1591. godine, a Fjodor umire 1598, pa Godunov i zvanično postaje car. Međutim njegova vladavina neće potrajati. Nestabilnost u državi dovela je do pojave brojnih pretendenata na presto koji su se lažno predstavljali. U periodu od 1604. do 1611. godine pojavila su se čak tri lažna Dimitrija, tvrdeći da su baš oni najmlađi sin Ivana Groznog koji je nekako ipak izbegao smrt. Lažni Dimitrije I čak je i vladao par godina, pre nego što je ubijen.

19. vek: mesečeva prevara

Britanski astronom ser Džon Heršel bio je na ekspediciji u južnoj Africi kada su do njega stigle zapanjujuće vesti. List Njujork San objavio je u najmanju ruku kontroverzan članak u kom se tvrdi da je Heršel otkrio život na Mesecu. I ne samo to. Prema pisanju lista, na Mesecu je otkriveno sofisticirano društvo ljudi-slepih miševa, krda jednoroga i dabrovi koji su delom ljudi. Novinari Njujork Sana su sve ovo izmislili pozivajući se na deo članka iz „Edinburškog naučnog žurnala“, koji je ugašen tri godine pre objavljivanja tekstova u Sanu 1835. godine. Prevara je bila očigledna ali uspešna. Pre nego što se pojavila na naslovnim stranama novina „San je imao oko 8.000 čitalaca; posle vesti o Heršelovom ’otkriću’ bilo ih je 19.360“, piše Tid i dodaje da je ovaj list „u tom kratkom periodu postao najčitanija novina“.

20. vek: o Gladomoru sve najbolje

U slučaju mesečeve prevare laž je bila evidentna, ali i relativno bezazlena. Ipak, nisu sve laži takve. Neke mogu potpomoći smrt miliona ljudi. Takve laži plasirao je novinar Njujork Tajmsa i dobitnik Pulicerove nagrade Volter Duranti tokom svoje dopisničke karijere u Sovjetskom Savezu. Duranti je izveštavao iz SSSR-a u vreme sprovođenja kolektivizacije poljoprivrede koja je dovela do veštački izazvane gladi (poznate i po nazivu Gladomor) i smrti miliona ljudi početkom tridesetih godina 20. veka. Ipak, novinar Tajmsa je u svojim izveštajima ovo prećutkivao nadajući se otvaranju američke ambasade u SSSR-u i funkciji atašea za štampu.

Kada su drugi novinari sa Zapada počeli da pišu o gladi Duranti je sve relativizovao navodeći da „ne možete napraviti omlet a da ne razbijete jaja“. Tokom 1932. godine, baš u vreme najveće gladi, dobio je Pulicerovu nagradu za izveštavanje iz SSSR-a koja mu nije oduzeta ni kada se saznalo da je prikrivao istinu o gladi. Tid ocenjuje da su njegove „drske laži i propusti doprineli gubitku ogromnog broja života“.

Balkan, Baltik i nejasne laži

Knjiga Nataše Tid pruža zanimljiv uvid u laži koje su u većini slučajeva imale značajan uticaj na različite istorijske događaje. Ipak, u njoj postoje pojedine greške i nejasnoće. Recimo, u poglavlju o padu vizantijske dinastije Komnina autorka navodi da je Viznatija bila „sila koja se morala poštovati sa vlašću na Baltiku i Bliskom istoku. Uzimajući u obzir da svako od 50 poglavlja o 50 laži zauzima oko pet stranica mnogo informacija prenosi se u jako malo prostora. Knjiga je zbog toga u određenim delovima nejasna, pa bi se čitaoci mogli zapitati šta je uopšte laž u nekom od poglavlja. Bez obzira na to, Tid osim o istorijskim lažima koje su opštepoznate – poput afere Drajfus ili zataškavanja černobiljske katastrofe – piše i o manje poznatim obmanama zbog kojih „Kratku istoriju sveta u 50 laži“ ipak vredi pročitati.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač