Informacioni poremećaji

Definisanje pojmova propaganda i dezinformacije predstavlja popriličan izazov, budući da se ovi pojmovi izučavaju u okviru brojnih naučnih disciplina, a njihovo definisanje dodatno komplikuje činjenica da se ne radi o statičnim fenomenima, već o fenomenima čije je tumačenje uslovljeno društveno-istorijskim kontekstom, ali i tehnološkim razvojem, pre svega medija.

Oslanjajući se na Martinovu analizu brojnih definicija Bajer i saradnici definišu propagandu kao „veštinu uticanja, manipulisanja, kontrole, promovisanja, menjanja, podsticanja ili obezbeđivanja prihvatanja mišljenja, stavova, akcija ili ponašanja“. Neki stručnjaci dodatno smatraju da propaganda predstavlja sistematski i/ili organizovani pokušaj kontrole koji sprovode zainteresovani pojedinci ili grupe, ali oko ovog pitanja nisu svi saglasni. Nastojanje da se propaganda definiše na sveobuhvatan način – upozoravaju Bajer i saradnici – sa sobom povlači i dodatan problem: u ovakvim definicijama ubeđivanje se izjednačava sa manipulacijom, što ne ostavlja dovoljno prostora za jasnu demarkaciju između, na primer, legitimne političke kampanje i ciljane, emotivne, političke reklame.

Dezinformacije su deo šireg pojmovnog područja propagande, što znači da propaganda obuhvata i dezinformacije, ali ne uvek i ne nužno. Kao što navode Bejns i saradnici, „Propaganda nije uvek dezinformacija, ali sa druge strane, svaka dezinformacija je propaganda“.

Dezinformaciju (fr. des-, lat. informatio- ) Rečnik Matice srpske (2007) tumači kao „lažno, netačno obaveštavanje: lažno obaveštavanje“. U Vujakliji (1997) je definisana kao „zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje“, dok je prema Velikom rečniku  stranih reči i izraza (Šipka i Klajn, 2007) reč o „pogrešnom obaveštavanju, netačnom podatku, namerno ili usled greške“. U specijalizovanim priručnicima za novinarstvo nalazimo manje-više slično tumačenje: Leksikon novinarstva (1979) navodi da je dezinformacija „informacija sa potpuno lažnim ili krajnje deformisanim sadržajem, lišena stvarne, činjeničke podloge, a to može biti samo namerno krivotvoren sadržaj“, a Dušan Đurić u svojoj Novinarskoj enciklopediji isti termin opisuje rečima „netačna informacija i po pravilu namerno montirana“. U prvoj deceniji 21. veka, termin dezinformacija potisnut je terminom „lažne vesti“, a 2017. godine upotreba ovog termina je porasla za 365% u odnosu na 2016. godinu pa su „lažne vesti“ proglašene za reč godine rečnika Kolins.

Međutim, nijedna od ovih definicija, niti jedan od termina nije u stanju da obuhvati ovaj kompleksan problem. Politizacija pojma „lažne vesti“ u kome se on počeo koristiti kao legitimno sredstvo obračuna sa „nepoželjnim“ medijima dodatno je zakomplikovala pojmovnu zbrku u ovoj oblasti. Stoga je grupa stručnjaka pod pokroviteljstvom Saveta Evrope, u okviru izveštaja „Information Disorder” predložila novi konceptualni okvir za razmatranje informacionih poremećaja i identifikovala tri osnovna tipa: dezinformacije, misinformacije i malinformacije (Wardle et al., 2017). Ova grupa autora koristi dimenzije štete i netačnosti kako bi opisali razlike između tri tipa informacija.

  • Misinformacije su netačne informacije koje se dele bez namere da se nanese šteta. Suštinski, nema potrebe da koristimo izraz „misinformacija“ u našem jeziku, jer se on lepo može prevesti kao greška.
  • Dezinformacije su netačne informacije koje se namerno dele da bi proizvele štetu.
  • Malinformacije su istinite informacije koje se dele sa ciljem da proizvedu određenu štetu i najčešće se kreiraju tako što se u javnosti iznose informacije iz nečijeg privatnog života. Ovde takođe, bez ikakvih problema, možemo koristiti sintagmu zlonamerna informacija.

Nekoliko godina kasnije Kler Vardl upozorava da su od vremena kada je kreiran pomenuti izveštaj evoluirale tehnike kreiranja informacionih poremećaja. Sve češće se susrećemo sa novim načinima na koje se sadržaji pakuju i uokviruju, a ti novi modeli podrazumevaju kombinovanje istine i laži kroz baljezganje, distorziju podataka i tendendenciozno odabrane informacije, tzv. paltering.

Manipulativne sadržaje mogli bismo dodatno raščlaniti na sedam kategorija informacionih poremećaja, čiji se spektar kreće od satire do potpuno fabrikovanih sadržaja.

 

Satira

Satira se gotovo po pravilu oslanja na potpuno fabrikovane sadržaje. Osim što služi za zabavu, satira je istovremeno moćno sredstvo društvene kritike. Međutim u savremenom komunikacionom okruženju u kome se brzo i nekritički dele sadržaji veoma brzo se gubi kontekst izvora koji je kreator poruke, a satirični sadržaji se, manje ili više strateški, prenose u cilju nanošenja štete ili uticaja na stavove. FakeNews Tragač je u svom dosadašnjem radu analizirao nekoliko ovakvih sadržaja, a kao skoriji primer ovde izdvajamo slučaj koji smo registrovali na TikToku. Jedan od korisnika kao argument kojim dokazuje zlokobne planove Svetske zdravstvene organizacije i Britanske vlade prepričava „mokumetarac“, odnosno pseudodokumetnarni film „The British Miracle Meat“.

Tiktokom se šire besmislice o kanibalizmu u Velikoj Britaniji

Lažna povezanost

Lažna povezanost obuhvata manipulativne tehnike kojima mediji nastoje da privuku pažnju čitalaca, pri čemu ne postoji jasna veza između elementa koji privlače pažnju – kao što su naslov, antrfilei i vizuali – i samog sadržaja, odnosno informacije koja se prenosi. Iako se Fake News Tragač obično ne bavi analizom ove kategorije informacionih poremećaja u našoj arhivi pronašli smo jedan od primera koji ga ilustruje, uz napomenu da je onlajn redakcija lista Danas u kojem smo detektovali neadekvatnu upotrebu vizuala vrlo brzo po objavljivanju izmenila spornu ilustraciju.

 

Obmanjujući sadržaji

Obmanjujući sadržaji se oblikuju na različite načine, najčešće selektivnim izborom informacija koje podržavaju neki opšti argument. To, između ostalog, mogu da budu delovi nekih citata, pristrasno odabrani ili neadekvatno predstavljeni statistički podaci, ali i izostavljene informacije koje bi mogle da naruše snagu argumenta. Sa ovom kategorijom informacionih poremećaja često smo se susretali tokom pandemije korona virusne bolesti, a jedan od skorijih primera odnosi se na neadekvatnu interpretaciju nalaza objavljenih u izveštaju Fridom hausa „Sloboda na internetu 2023: Represivna moć veštačke inteligencije“.

Alo je uzbuđen zbog 7. mesta Srbije (na listi od devet zemalja)

Lažni kontekst

Ova kategorija obuhvata sadržaje koji su autentični ili istiniti, ali je način na koji su informacije predstavljene ili kontekstualizovane manipulisan tako da se kreira obmanjujuća priča. Jedan od primera je obmanjujući prikaz fotografije nastale u Ukrajini 2013. godine za koju se tvrdilo da je nastala u Srbiji tokom skupova organizovanih povodom obeležavanja godišnjice napada Rusije na Ukrajinu u februaru 2023. godine.

Ne, slika čoveka sa svastikom nije nastala na beogradskom „Maršu solidarnosti i mira”

Podmetnuti sadržaj

Kategorija podmetnutih sadržaja odnosi se na obmanjujuće ili lažne sadržaje koji koriste prepoznatljive elemente kao što su poznati vizuali/logoi ili sadržaji oblikovani tako da imitiraju stil i izgled respektabilnih medija ili uglednih ličnosti. U našem radu na ovakve sadržaje najčešće nailazimo analizirajući manipulativno oglašavanje preparata kojima se pripisuju različita lekovita svojstva ili na sajtovima nude veliku zaradu za kratko vreme. Jedan od takvih primera sadrži lažni intervju sa biznismenom Miodragom Kostićem, a veb stranica na kojoj je objavljen imitira izgled britanskog BBC-a.

Izmišljeni intervju s Kostićem: MK grupa prijavila slučaj Odeljenju za VTK

Manipulisani sadržaj

Manipulisani sadržaj je onaj u kome je neki aspekt originalnog sadržaja izmenjen. Iako se može manipulisati bilo kojim tipom sadržaja (tekst, slika ili zvuk), među prototipične predstavnike ove kategorije spadaju intervencije na vizuelnim sadržajima – fotografijama ili video materijalima. Tokom godina registrovali smo više primera manipulisanih sadržaja, a jedan od njih je tokom protesta održanih u julu 2020. godine spojio – nespojivo.

Foto-montaža kao dokaz saradnje Dveri i Žena u crnom

Fabrikovani sadržaji

Fabrikovani sadržaji su sadržaji koji su potpuno lažni ili izmišljeni. Ovaj tip sadržaja nije zasnovan na bilo kakvim faktičkim informacijama, već je (uverljivo) kreiran s ciljem da obmane ili nanese štetu. Jedan od takvih primera detektovali smo na Tviteru u martu 2023. godine, kada su korisnici ove platforme istinitost jednog (doduše recikliranog) fabrikovanog sadržaja dokazivali drugim fabrikovanim sadržajem.

Zdravko Ponoš i Agim Čeku: Nemoguć tvit о nepostojećој sestri

Ovde treba dodati da se veštačka inteligencija sve češće koristi za fabrikovanje vizuelnih sadržaja, odnosno dipfejk slika i videa. Tom tehnologijom kreirana je i fotografija izmišljenog eksperta za međunarodne odnose i bezbednost Danijela Smita, čije komentare i mišljenja je tokom 2022. i 2023. prenosilo više medija iz regiona.

Slučaj Daniel Smit: Dipfejk ekspert i „priznanje realnosti“

Naposletku, vreme je za kratki test, za čije je rešavanje potrebno do deset minuta. Zamislite nakratko da uređujete jedan onlajn portal. Imate malu redakciju koja se bavi temama od javnog značaja, a veliki broj zanimljivih priča istražujete i na predlog čitalaca. Međutim, neretko se desi da se na vašem uredničkom stolu nađu i informacije koje nisu sasvim proverene i tačne. Vama je, ipak, veoma stalo do toga da sve što se nađe na portalu bude verodostojno, precizno, ažurno i nepristrasno. Pokušajte da prepoznate vrste manipulativnog sadržaja.

Ukratko

12/06/2024

Ne, Adriana Vilagoš nije iz Vrbasa

Sportklub (podsajt portala N1) objavio je vest o velikom uspehu Adriane Vilagoš, mlade bacačice koplja, koja je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medalju. U tekstu…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA