Alo je uzbuđen zbog 7. mesta Srbije (na listi od devet zemalja)

Dnevni list Alo u današnjem štampanom izdanju objavio je tekst pod naslovom „Fridom haus: Srbija sedma u Evropi po slobodi na internetu“, pozivajući se na nedavno objavljeni izveštaj ove organizacije „Sloboda na internetu 2023: Represivna moć veštačke inteligencije“.

Dvostruki „šok“

„Ovaj podatak izazvao je šok kod tzv. drugosrbijanaca i protivnika aktuelnog režima, koji najviše vole da slede maksimu što gore, to bolje. I to iz dva razloga…“, piše Alo.

Kao prvi razlog tabloid navodi da je istraživanje Fridom hausa „nepobitan dokaz najšire moguće slobode izražavanja i iznošenja stavova u našoj zemlji“ i dodaje da „svako, bez rizika da će biti kažnjen, može na društvenim mrežama i na drugim mestima da piše ama baš šta hoće“. Drugi razlog je prema Alo-u „to što iza istraživanja stoji Fridom haus, organizacija u koju se pomenuti mrzitelji kunu po maltene svim drugim pitanjima“.

Međutim, Alo je propustio da napiše da je u izveštaju, prema klasifikaciji Fridom hausa, učestvovalo ukupno devet zemalja koje su označene kao evropske. Ova klasifikacija je, napominjemo, specifična, budući da su u evropski region nisu uračunate Ukrajina, Belorusija i Rusija, koje su označene kao deo evroazijskog regiona.

Srbija prema ovom izveštaju jeste sedma u Evropi po slobodi na internetu, ali su od nas gore pozicionirane samo Turska i Mađarska, dok u istraživanju nisu učestvovale zemlje poput Španije, Portugala, Švajcarske, Češke, skandinavskih i drugih zemalja.

Takođe, Alo je u pravu kada navodi da Srbija pripada kategoriji zemalja u kojima „postoji sloboda na internetu“, ali propušta da kaže da nas od kategorije država sa „delimičnom slobodom na internetu“ dele tek dva boda i da smo u odnosu na prethodni izveštaj nazadovali za jedan bod.

Perkov: izveštaj posmatrati iz nešto drugačijeg ugla

Da je Alo iskrivljeno protumačio izveštaj Fridom hausa potvrđuje za FN Tragač i Bojan Perkov iz SHARE fondacije koji je ujedno i jedan od autora dela izveštaja Fridom hausa koji se odnosi na Srbiju.

„Izveštaj daje presek stanja internet sloboda samo u određenim državama koje Fridom haus prati i rangiranje treba posmatrati iz nešto drugačijeg ugla. Po parametrima pristupa internetu Srbija beleži veoma dobar rezultat sa 22 od 25 poena u toj oblasti, imajući u vidu da je internet dostupan i priuštiv značajnom delu stanovništva, dok se u druge dve oblasti pokrivene izveštajem koje rangiraju ograničenja sadržaja (24 od 35) i kršenje prava korisnika (25 od 40) gubi dosta poena“, navodi Perkov.

Osvrnuvši se na tumačenje izveštaja Fridom hausa kao dokaza za „najšire moguće slobode izražavanja i iznošenja stavova u našoj zemlji“ Perkov navodi da je takavo shvatanje takođe diskutabilno.

„Slobodno izražavanje stavova u ’najširem’ smislu je takođe diskutabilno, imajući u vidu da smo prethodnih godina imali slučajeve pozivanja građana na informativne razgovore u policiju ili prekršajnog gonjena zbog objava na društvenim mrežama, recimo kada su bili ekološki protesti širom Srbije. To su sve okolnosti koje doprinose stvaranju efekta zebnje zbog mogućih posledica za izražavanje putem interneta“, objašnjava Perkov.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač