Ne, RTS nije „uzor profesionalnog medijskog stvaralaštva“

Nakon građanskih protesta 16. marta, o kojima su mediji izneli čitav niz dezinformacija, kao i upada demonstranata na Radio-televiziju Srbije, pokrajinski javni servis objavio je pismo podrške RTS-u, u kojem se između ostalog navodi da kolegama sa RTS-a žele da ostanu „uzor profesionalnog medijskog stvaralaštva“.

S obzirom na to da se upravo oko ocene nivoa profesionalizma, nezavisnosti i integriteta republičkog javnog servisa prethodnih meseci vode žustre polemike, FakeNews Tragač je odlučio da na jednom mestu sumira skorija medijska istraživanja o ovoj temi. Rezultati nedvosmisleno pokazuju da se informativni program RTS-a, uprkos tvrdnjama RTV-a, ne može smatrati ni uzornim ni profesionalnim. To, dakako, ne znači da na javnom servisu nema kvalitetnih priloga i medijskih inicijativa, profesionalnih novinara i urednika, ali je, posmatran u celini, informativni program proteklih godina nesumnjivo u službi Srpske napredne stranke.

1. Pristrasnost na parlamentarnim izborima (2016)

Novosadska novinarska škola sprovela je opsežan monitoring medija pred poslednje parlamentarne izbore, a rezultati pokazuju da je tačno četvrtina politički deklarisanih aktera zastupljenih u Dnevniku 2 bila iz redova Srpske napredne stranke, nakon čega su, sa po sedam odsto, sledili akteri iz DS-a i SPS-a. Iste godine NNŠ je rezultate monitoringa predstavila i putem modela „medijskog cenzusa“ gde su strankama koje su na javnim servisima bile zastupljene sa pet ili više odsto u okviru centralnih informativnih emisija raspoređena poslanička mesta prema D’ontovom modelu, pri čemu je za mernu jedinicu umesto biračkog glasa uzet udeo u programu. Prema toj računici, SNS-u bi 2016. godine pripalo 148 od ukupno 250 poslaničkih mesta.

2. Pristrasnost na predsedničkim izborima (2017)

Sličan rezultat dobijen je i monitoringom predsedničke kampanje 2017. godine u Dnevniku 2 RTS-a. Novosadska novinarska škola izračunala je da je u periodu od 9. do 29. marta 2017. godine Aleksandar Vučić u centralnoj informativnoj emisiji javnog servisa imao 2.374 sekunde učešća, a prvi naredni kandidat Saša Janković tek 285 sekundi. Na ovom mestu neko bi mogao da uputi prigovor, uz tezu da je i očekivano da predsednik Vlade, s obzirom na svoje državne aktivnosti, ima veću zastupljenost u informativnom programu. Međutim, ukoliko je premijer u isto vreme i predsednički kandidat, ovakva njegova nadzastupljenost upućuje na zaključak da je RTS poslušno prenosio sve forme državnog marketinga i pseudodogađaja u organizaciji Vlade, čime je ostale kandidate stavio u apsolutno neravnopravan položaj u odnosu na Vučića.

3. Pristrasnost na lokalnim beogradskim izborima (2018)

U periodu od 2. februara do 1. marta 2018. godine, uoči beogradskih izbora, Aleksandar Vučić je prema istraživanju Birodija, bio apsolutno dominantna politička ličnost u Dnevniku 2, sa čak 5255 sekundi, a naredni po zastupljenosti bili su Nebojša Žugić iz Zelene stranke (tek 137 sekundi), Miloš Jovanović (96s) i Dragan Šutanovac (86s). U Jutarnjem programu opozicionara nije bilo, ali je Vučić dobio gotovo 8,5 hiljada sekundi.

4. Pristrasnost van izbornih ciklusa

Iako su predizborne kampanje periodi u kojima se najčešće testira objektivnost medija, to su ujedno i periodi u kojima se struktura informativnog programa znatno deformiše, kako bi se omogućio medijski prostor svim kandidovanim listama. Zbog toga je važno sagledati i kako program jednog medija, a naročito javnog servisa, izgleda i van izbornih tokova. Monitoring koji je Birodi sproveo u periodu od 12. avgusta do 14. novembra 2017. pokazuje da je Aleksandar Vučić u Dnevniku 2 imao zbirnu zastupljenost od gotovo tri sata, što je skoro devetostruko više od zastupljenih građana, odnosno 62 puta više od najzastupljenijeg opozicionog lidera, Dragana Šutanovca.

5. Lažne vesti

Istraživanje FakeNews Tragača pokazuje da informativne emisije i portal javnog servisa nisu imuni na lažne vesti, kao i da javni servis bez kritičke odstupnice plasira dezinformacije koje objavljuje Tanjug. Tako je RTS, između ostalog, objavio manipulativni kontekst nagrade Zlatni lav, dodeljene Aleksandru Vučiću, lažnu informaciju o vanrednom sletanju aviona Er Srbije, lažni snimak „kamenovanja“ fudbalera Brazila nakon neuspeha na Svetskom prvenstvu, izjavu Zorane Mihajlović iz Niša koju ona nikada nije dala, kao i – što je najindikativnije – izmišljene delove izveštaja o slobodi medija i pohvale na račun RTS-a. Do sličnih nalaza došle su i naše kolege sa portala Raskrikavanje.

Pored svega navedenog, na RTS-u su u proteklih godinu dana zabeleženi i gafovi poput zamrzavanja kadra sa Vučićem i lapsus-procene o stotinama hiljada ljudi u Novom Sadu na skupu u organizaciji gradske vlasti. Zaposleni RTS-a u više navrata su izražavali nezadovoljstvo uslovima rada (1, 2), a uočeni su i primeri otvorene cenzure (1, 2). Treba se osvrnuti i na debatne političke emisije, pogotovo Upitnik, u kojem su uslovi za demokratski i ravnopravan dijalog učesnika minimalni.

Javni servis su osnovali građani, koji ujedno imaju obavezu da ga finansiraju, ali i pravo da ga kontrolišu. Budući da bi RTS svoju uređivačku politiku trebalo da usklađuje isključivo sa načelom javnog interesa, odlike njegovog informativnog programa poput promocije partikularnih interesa, pristrasnosti i neobjektivnosti, biltenizacije programa i slepog praćenja agende vladajuće stranke, čine tezu prema kojoj je RTS „uzor profesionalnog medijskog stvaralaštva“ bez ikakve sumnje netačnom.

FakeNews Tragač