Holandske i danske pčele: od laboratorije do njive, od istine do manipulacije

Prethodnih dana pojavile su se dve vesti čiji su glavni akteri pčele: jedna se raširila na društvenim mrežama, a druga na više od 20 portala u Srbiji i regionu. Osim pčela, spaja ih još nešto: obe bi trebalo uzeti s rezervom.  

Pčele u Holandiji kao testeri za kovid-19

Niz portala u Srbiji i regionu preneo je Rojtersovu vest o naučnicima iz Holandije koji obučavaju pčele da otkriju uzorke zaražene kovidom-19. Tekstovi portala Espreso, RTV, B92, Novosti, Blic, 24 sedam, Alo, Srbija danas, Telegraf, Objektiv, Dnevnik, Happy, Balkan plus, Crni bombarder, Naše selo, SRNA, Press media, Naše vjesti, Avaz, CDM i Gradska radio televizija nemaju elemente lažne vesti, ali ni nužnu distancu koju je Rojters s razlogom istakao. Naime, u domaćim verzijama ove vesti ne pominje se činjenica da se o ovom eksperimentu zna premalo da bi se garantovala njegova efikasnost. Naslovi poput „Holanđani obučili pčele da nanjuše koronu” ili „NOVI ’TEST’ NA KORONU: PČELE mogu da otkriju zaražene, njihov metod ŠOKIRAO sve”, mogu čitaoce dovesti u zabludu da se ovaj metod primenjuje u Holandiji kao vid zvaničnog testiranja.

Rojters je kontaktirao sa profesorom Univerziteta u Vageningenu (Wageningen) koji je učestvovao u ovom projektu i koji je detaljno opisao način na koji su istraživači obučavali pčele, kao i benefite koje ova vrsta testiranja može da ima. Njegove reči i zaključke preneli su domaći i regionalni portali, izostavljajući mišljenje profesora Univerziteta u Gentu Dirka de Grafa (Dirk de Graaf). On je za Rojters rekao da daje prednost klasičnim metodama testiranja, iako misli da je holandski eksperiment dobra ideja. „Premalo je poznato o testiranju na Vageningenu da bi se utvrdila njegova stvarna efikasnost”, zaključio je Graf.

Briga za pčele u Danskoj

Informacija da poljoprivrednici u Danskoj moraju da na 5% svoje imovine posade cveće zbog zaštite pčela postala je viralna na društvenim mrežama. Prevedena je na više jezika, gde su neke objave deljene više od 224.000 puta, a na srpskom je veliki domet ostvarila na Tviteru sa više od 7.000 sviđanja i preko 600 deljenja (1, 2, 3).

Ova informacija, o kojoj je pisalo i Raskrikavanje, nije tačna, budući da nijedan zakon u Danskoj ne obavezuje poljoprivrednike da moraju da posade cveće, već to predstavlja „opciju, ali ne i uslov”. To je za portal 20 minuta potvrdilo i dansko Ministarstvo za životnu sredinu.

Ipak, ukoliko se poljoprivrednici iz država Evropske unije, među kojima je i Danska, odluče za unapređivanje ekologije, mogu dobiti podršku u vidu subvencija. Tri glavna uslova koje poljoprivrednici moraju da ispune kako bi dobili novac u okviru podrške ozelenjavanja su diverzifikacija useva, održavanje trajnog travnjaka, kao i rezervisanje 5% obradivog zemljišta za područja takozvanog ekološkog fokusa koja se smatraju korisnim za biodiverzitet, a na koja je moguće saditi cveće, drveće, živu ogradu ili zemljište koje ostaje neobrađeno i koje poboljšava biodiverzitet i očuvanje životinjskih staništa.

Stefan Kosanović, FakeNews Tragač

Ukratko

08/06/2021

Ne, Tramp nije nosio pantalone naopačke

Portali Espreso, Objektiv, Srbija danas, Novosti, Kurir, Krstarica, Mondo, kao i Alo u svom današnjem štampanom izdanju, preneli su spekulaciju sa društvenih mreža da je Donald Tramp…

07/06/2021

Ne, u Indiji nije usnimljen vanzemaljac

Portali Pink, Informer, Alo i Naj portal preneli su viralni video na kom se navodno vidi vanzemaljac snimljen u Indiji. Međutim, na snimku se vidi gola žena…

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA