Nije viteški #6: Amber alert


Redakcija FakeNews Tragača u devet nastavaka objavljuje analizu izjava koje su Branimir Nestorović i Saša Borojević izneli na konferenciji za štampu u decembru 2021, predstavljajući Udruženje za zaštitu dece „Vitezovi reda zmaja“. U prvih pet nastavaka pisali smo o Borojevićevim i Nestorovićevim navodima koji se tiču suicidadečijih pravapromene poladruštvenih mreža i osoba sa invaliditetom. Narednih dana slede tekstovi o seksualnom obrazovanju, pedofiliji i incestu.

 

Amber alert

Povod za šestu analizu predstavljala je sledeća izjava Saše Borojevića sa pomenute konferencije:

Mi „Amber alert“ potpuno podržavamo kao mehanizam (…) Ali taj mehanizam postoji u Telekomu i taj mehanizam bi trebō samo da se aktivira. Nije potrebna nikakva saglasnost. Ni BIA ni policije. Ali to neko mora samo da zna i da to pogura.

Sistem „Amber alert“ predstavlja model širenja i objavljivanja informacija javnosti u specifičnim slučajevima nestale dece. On uključuje niz sistema i medija – televiziju, radio, internet, SMS poruke, ekrane na bankomatima, auto-putevima i slično. „Amber alert“ se ne aktivira u svim slučajevima nestanaka dece, a svaka zemlja u kojoj ovaj sistem postoji ima vrlo jasne kriterijume u kojim slučajevima se sistem pokreće [1].

Pitanje uvođenja „Amber alerta” u Srbiji pokrenula je Fondacija Tijana Jurić, čije je aktivnosti preuzeo Centar za nestalu i zlostavljanu decu. S obzirom na njihovo dugogodišnje zajedničko iskustvo u ovoj oblasti zamolili smo ih da nam pomognu u analizi Borojevićeve izjave.

Igor Jurić za FakeNews Tragač kaže kako „nikakav mehanizam za obaveštavanje javnosti u slučaju nestale dece ne postoji ni kod jednog mobilnog operatera“. Kako navodi, da bi se pokrenuo sistem Amber alert potrebno je da se ispuni niz zahteva, čiji spisak prenosimo u celosti:

  • Po samoj prijavi nestanka samo nadležni organi (policija ili tužilaštvo) mogu proceniti na osnovu dostupnih informacija da li će biti pokrenut sistem. To znači: da li je dete u životnoj opasnosti, da li će pokretanje sistema pomoći ili dodatno ugroziti život deteta.
  • Mobilni operateri mogu biti samo činioci samog sistema koji bi radili u skladu sa zakonskim regulativama i na osnovu instrukcija koje bi dobili od policije ili tužilaštva. Niko ne bi imao pravo da uradi bilo šta od konkretnih poteza bez njihove dozvole.
  • Mi smo u kontaktu i saradnji sa Poverenikom za zaštitu informacija od javnog značaja. Svaka objava fotografije maloletnih lica i njihovih ličnih podataka podložna je krivičnom gonjenju. Zbog toga je nemoguće da Telekom ima bilo kakav sistem koji bi mogao da na taj način (objavljivanjem fotografija dece) prekrši zakon. Upravo iz tog razloga smo u konstantnim razgovorima sa predstavnicima i Ministarstva pravde i Poverenikom da bi se zakon usaglasio sa potrebama uvođenja sistema.
  • Telekom je činilac sistema isto kao što bi trebalo da bude i Yettel i A1, na primer. Dakle, oni su tu da nakon signala iz MUP-a ili tužilaštva obaveste svoje korisnike o nestanku. Potpuno je nemoguće da Telekom ima pristup korisnicima Yettela, A1 i drugih operatera, a da je to pritom legalno.
  • Telekom jeste i kablovski operater. Međutim, potpuno je nemoguće da može uticati na programsku politiku i šemu televizijskih kuća. Dakle, da bi svoje emitovanje prekinuli, primera radi, RTS, Pink, N1 ili K1, i objavili nestanak deteta i početak Amber alert delovanja, na to ne može da utiče Telekom, šta god da ima od svojih „sistema“. To takođe mora biti uređeno zakonom i na taj način bi se morao poštovati sistem Amber alert, ali, ponavljamo, tek nakon objave iz policije ili tužilaštva.
  • Telekom ne bi mogao da sprovodi izmenu sadržaja na led ekranima na auto-putevima koji su u vlasništvu Puteva Srbije. Dakle, ono što danas čitamo dok vozimo automobil („Vozite pažljivo!“ ili „Sneg na putu.“), a u slučaju potrage za nestalim detetom nakon pokretanja sistema, moralo bi biti rukovođeno u službi Puteva Srbije. Odgovorno tvrdimo da ne postoji legalan način da Telekom to radi na svoju ruku.
  • Nijedan tržni centar ne bi dozvolio da njihove led ekrane, koje koriste u marketinške svrhe, neko menja po sopstvenom nahođenju. Dakle, da bi se objavio nestanak deteta na led ekranima tržnog centra, samo nadležna služba može da menja sadržaj ekrana, nakon naloga nadležnih organa.
  • Elektronski bilbordi u celoj Srbiji ne mogu biti i nisu u vlasništvu samo jednog mobilnog operatera; dakle, samim tim ne postoji ni mogućnost da Telekom upravlja njihovim sadržajem.
  • Banke, koje unutar svojih softvera skladište veoma poverljive podatke, sigurno ne dozvoljavaju da iko ima pristup softverima koji menjaju sadržaj fotografija i video materijala na bankomatima. Telekom, koliko god da je moćan operater, nema tu mogućnost.
  • Naftne kompanije, koje su takođe izuzetno važan činilac (zbog frekvencije velikog broja ljudi na benzinskim pumpama), nisu povezane sa Telekomom i Telekom ne može da upravlja led ekranima i elektronskim bilbordima koji su u vlasništvu samih kompanija. Tako da je i ovde potrebno usaglašavanje sa zakonom koji bi iste obavezivao da postupaju po nalogu nadležnih organa.

Tu nije kraj – navodi Jurić za Tragač: „Ovo su samo neki od činilaca samog sistema. I svi drugi nisu spremni da dozvole bilo kome, pa i Telekomu, da upravlja njihovim sadržajem i softverima bez naloga nadležnih organa. Ono što je mnogo bitnije jeste to da nijedan zaposleni u Telekomu nije kompetentan da proceni koliko je opasan nestanak jedne maloletne osobe, da li je javna potraga u tom momentu opasna za život deteta i šta javnost treba da zna od ličnih podataka samog deteta, a što je važno za potragu. Zbog toga, i mnogo drugih činjenica, izjava Saše Borojevića nije tačna“.

Jelena Jovović, FakeNews Tragač

Sutra: Nije viteški #7: Seksualno obrazovanje

Ukratko

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA