Tajne Antarktika: rukavice, suveniri i zabranjena područja

Sadržaj video-snimka sa Jutjub naloga „Svet tajni”, koji govori o zanimljivostima Antarktika, bio je sumnjiv jednom našem čitaocu, koji misli da neke informacije iz snimka nisu tačne. Redakcija FakeNews Tragača kontaktirala je sa stručnjacima iz Australijske antarktičke divizije (AAD) i Norveškog polarnog instituta (NPI), odakle smo dobili potvrde da je većina informacija tačna, ali i da postoje pojedine tvrdnje koje su preuveličane ili netačne. Video-snimak ima preko 70.000 pregleda na Jutjubu i oko 2.800 sviđanja. Redom ćemo predstaviti navedene informacije koje smo proverili, kao i nalaze do kojih smo došli.

„Ne smete da skinete rukavice ili da izlažete kožu vazduhu, a da ne izazovete promrzline. Na polu se ne možeš ni osmehnuti bez bola. Pod vašim osmehom desni će početi da se smrzavaju skoro trenutno”¹

Iz obe antarktičke institucije su za Tragač potvrdili da ova informacija nije istinita. Na Antarktiku je nesumnjivo izuzetno hladno, ali postoje varijacije u temperaturi širom kontinenta, kao i sezonske temperaturne varijacije. Stručnjaci AAD kažu da prosečna godišnja temperatura Antarktika varira od oko −10°C na obali, do −60°C u najvišim delovima unutrašnjosti. „U blizini obale, temperatura može da pređe +10°C leti i padne ispod −40°C zimi. Na uzvišenjima u unutrašnjosti kontinenta temperatura leti može porasti do oko −30°C, ali zimi pasti i ispod −80 °C”, objašnjavaju iz AAD i dodaju da je najniža temperatura ikada zabeležena na površini Zemlje izmerena na stanici Vostok na Antarktiku: iznosila je −89,2 °C.

„Na Antarktiku je zabranjeno uzimati bilo šta iz pejzaža, kamen, pero, kost, jaje, sve mora ostati tamo gde počiva! Ne sme se uklanjati zemlja, niti bilo šta što bi na sebi moglo da nosi trag zemlje, ne može se ukloniti ništa biološko, ali ni ništa antropogeno, najmanji filament može biti neophodna istraživačka oprema”²

Ova informacija je tačna. Flora, fauna i minerali mogu se dirati samo uz posebnu dozvolu za naučna istraživanja. Zemlje Antarktičkog sporazuma sastale su se u Madridu da potpišu pakt o očuvanju antarktičke sredine, kao i okolnih voda Južnog okeana južno od 60° geografske širine. „Madridski protokol” (Protokol o zaštiti životne sredine uz Ugovor o Antarktiku) stupio je na snagu 1998. godine. „Aneksom II Protokola o životnoj sredini zabranjuje se uklanjanje faune i flore sa Antarktika, osim u skladu sa dozvolom. Član 7. Protokola o životnoj sredini zabranjuje sve aktivnosti u vezi sa mineralnim resursima na Antarktiku, osim u sklopu naučnih istraživanja”, navode u NPI i dodaju da opšte smernice za posetioce Antarktika (Rezolucija 4 iz 2021. godine) takođe preciziraju da posetioci „ne smeju da ponesu suvenire, bilo veštačke, biološke ili geološke predmete, uključujući perje, kosti, jaja, vegetaciju, zemljište, stene, meteorite i fosile”.

„Takođe je zabranjeno nositi bilo koji spoljašnji oblik života, osim sebe na Antarktik”³

Po aneksu II Protokola o životnoj sredini zabranjeno je unošenje alohtonih vrsta na kontinent, osim ukoliko za to postoji posebna dozvola. „Uvedene vrste su izazivale velike ekološke probleme na svakom drugom kontinentu, a izazvale su i značajne promene u ekologiji većine subantarktičkih ostrva. Australija je bila domaćin prvog međunarodnog sastanka na kojem se razmatraju bolesti divljih životinja na Antarktiku”, kažu iz AAD za Tragač.

„Pre nego što kroče na tlo Antarktika putnici moraju temeljno očistiti i dekontaminirati svu odeću i opremu. Potrebno je oprati svu odeću koju ćete nositi na Antarktiku – i donje rublje i gornju odeću. Posetioci moraju da se podvrgnu pregledu svoje odeće i opreme pre prvog sletanja. Pre nego što kročite na Antarktik morate đonove svojih čizama umotati u ledenu vodu i obristai njihove površine četkom za ribanje ili zubatom prostirkom”⁴

Postoje smernice za posetioce koje se tiču smanjenja rizika od unošenja alohtonih vrsta. Taj proces uključuje temeljno čišćenje odeće pre posete Antarktiku, kao i čišćenje čizama pre sletanja, za koje treba osigurati da su što čistije. Kompletna uputstva su objašnjena u Priručniku za alohtone vrste.

„Postoje zone na Antarktiku koje ne sme niko da poseti, a nijedan avion ne sme da ih preleti”⁵

Iz NPI za Tragač kažu da – koliko oni znaju – na Antarktiku ne postoje „zone zabrane letenja”, ali da sve letove na Antarktiku moraju odobriti nadležni državni organi, koji mogu postaviti ograničenja letnih aktivnosti prema potrebi. S druge strane, iz NPI objašnjavaju da postoje posebno zaštićena područja koja su označena kao Antarktička posebno zaštićena područja (ASPA) i Antarktička posebno upravljana područja (ASMA). „Neki od njih imaju takozvane ’nepovredive oblasti’, gde nisu dozvoljene bilo kakve aktivnosti ljudi. Svi posetioci moraju da dobiju posebne dozvole za ulazak u ASPA i ASMA”, pojašnjavaju iz NPI.

„Moguće je posetiti Antarktik, ali samo u pratnji članova posmatračkih grupa, u severnokorejskom stilu”⁶

Pravila kojima se uređuje protokol posete nisu sasvim univerzalna, poručuju iz AAD i NPI, tako da posetioci moraju da istraže pravila države iz koje dolaze. Svi posetioci Antarktika moraju imati dozvolu određenog nacionalnog nadležnog organa da bi posetili Antarktik. Ukoliko neko putuje na Antarktik kao deo grupe, vođa grupe mora posedovati dozvolu.

Stefan Kosanović, FakeNews Tragač