Mart ’23 unatrag: Sjaj i beda lažnih identiteta

Od početka godine FakeNews Tragač zabeležio je više slučajeva izmišljenih biografija ili identiteta čiji su kretori uspeli da prevare mnoge novinare u našoj zemlji. Iako Kodeks novinara Srbije u odeljku posvećenom novinarskoj pažnji propisuje da „novinar ne sme slepo da veruje izvoru informacija“, svedoci smo toga da mediji u Srbiji olako daju prostor samozvanim stručnjacima sa izmišljenim biografijama. Poslednji u nizu takvih primera je slučaj bivšeg fubalera Petra Puače, koji je domaštao svoju biografiju, a priča o sportskoj psihološkinji Marijani Gulan, koju smo objavili početkom marta, bila je najčitanija tog meseca. Zbog toga, pregled meseca za nama posvećujemo upravo lažnim identitetima.

Najčitaniji tekst

Nakon što smo januara ove godine razotkrili da se navodna sportska psihološkinja Saša Sredanović lažno predstavlja javnosti, u martu nam je stigla potvrda da ni Marijana Gulan, koja je zajedno sa Sašom govorila da je sportska psihološkinja Barselonine akademije La Masija, nikada tamo nije radila. Predstavljena kao „specijalizant“ Saše Sredanović, Gulan je u jednoj emisiji na TV Prva rekla kako je uvek „želela biti sportski psiholog nakon diplomiranja“ i da je „dugo tražila i aplicirala“ da bi konačno bila „primljena, hvala Bogu, na La Masiju”.

Međutim, direktor akademije La Masija Migel Puig Tragaču je rekao da za dve godine – koliko je na toj poziciji – nije čuo za Marijanu Gulan. U izjavi za Tragač i sama Marijana Gulan priznaje da nikada nije bila na akademiji La Masija i za sve krivi Sašu Sredanović, za koju tvrdi da je pokušala da je prevari i da ju je na televiziji „stavila pred svršen čin“. „Nakon emisije sam je pitala zašto me je tako predstavila, na šta je rekla ­‘Ja sam glavna tamo i to je završeno kada ti ja kažem.’“ objasnila je Gulan za Tragač.

Sa kakvim se još lažnim identitetima srećemo u medijima i na internetu?

Poput Saše Sredanović, koja je u medijima govorila kako je radila u FK Barselona, ali i ljubljanskoj Olimpiji, Atletik Bilbau i Real Betisu, i bivši fudbaler Petar Puača javnost je obmanuo predstavljajući svoju karijeru bogatijom nego što zaista jeste. Iako je u medijima tvrdio kako je nastupao, između ostalog, i za Đenovu, Peskaru, Nicu i Osasunu, Tragač je dobio potvrdu iz ovih klubova da Puača nije zabeležio nijedan nastup za njih. Osim toga, ovaj bivši fudbaler Crvene zvezde tvrdi da su ga u Skandinaviji zvali „švedskim Ronaldom“, kao i da je njegov transfer u švedski klub Helsingborg bio najskuplji u istoriji tog kluba.

Međutim, novinari ne greše samo kad je u pitanju davanje prostora ljudima koji u potpunosti ili delimično izmišljaju svoje biografije. U medijima su govorile i potpuno izmišljene ličnosti. Takav slučaj zabeležen je februara ove godine, kada je na portalu dnevnog lista Danas osvanuo intervju sa izvesnim Danielom Smitom, koji se na Tviteru predstavljao kao stručnjak za međunarodne odnose i bezbednost. Smit je novinarki Danasa ponudio intervju, na šta je ona pristala. Nakon što je intervju objavljen, korisnik Tvitera Mirko Radoš objavio je niz nelogičnosti koje je uočio u vezi sa ovom, kako će se ispostaviti, nepostojećom ličnošću. Ubrzo potom, Daniel Smit je nestao sa Tvitera, Danas je povukao tekst i izvinio se čitaocima, a Tragač je zaključio da je fotografija Smita koju je Danas objavio verovatno kreacija veštačke inteligencije.

Kreiranje lažnih identiteta ima i svoju komercijalnu svrhu. Pored toga što laganje o sopstvenoj biografiji u medijima može doneti profesionalne angažmane, izmišljanje lažnih profesionalnih autoriteta koji garantuju za neki proizvod može povećati njegovu prodaju. Veliki broj ovakvih slučajeva (1, 2, 3…) Tragač je zabeležio u analizama obmanjujućih reklama za medicinske preparate u kojima neretko navodni lek preporučuju nepostojeći doktori, ilustrovani fotografijama drugih doktora ili modela. Jednostavnom pretragom baze lekara sa važećom licencom Lekarske komore Srbije u više navrata utvrdili smo da određene medikamente reklamiraju potpuno izmišljene ličnosti.

Tviter blok

I ovog meseca proveravali smo objave na Tviteru, a pregled dezinformacija donosimo ovde:

Zadatak meseca

Prethodnog meseca imali ste zadatak da utvrdite na kom je ostrvu nastao ovaj snimak. Do rešenja ste mogli da dođete na dva načina: obrnutom pretragom skrinšota (putem Gugla ili Jandeksa) ili pretraživanjem prema vremenskoj odrednici s kamere (21. avgust 2018). Snimak zemljotresa nastao je na Trinidadu.

Evo i novog zadatka: Rastko Petrović je datirao predgovor svom čuvenom delu „Ljudi govore“. Koji je dan u nedelji bio tog datuma?

Ivan Subotić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač