Redakciji FakeNews Tragača pristigla je prijava o „ekskluzivnom“ intervjuu koji je navodno za RTS dao ministar finansija Siniša Mali.
U tekstu se prenosi kako je Mali u emisiji javnog servisa „Da, možda, ne“ govorio o velikom novcu koji zarađuje uz pomoć programa za trgovanje kriptovalutama „Bitcoin code“. Navodi se da uz pomoć pomenute platforme možete napraviti dobit sto puta veću od uložene sume, a „jedini“ preduslov je da imate računar (ili pametni telefon) i 26.000 dinara za prvi ulog.
Ukoliko ste skeptični jer ova ponuda „zvuči previše dobro da bi bila tačna“, kako se navodi u tekstu, onda ste u pravu. FakeNews Tragač je od Ministarstva finansija dobio definitivnu potvrdu da intervju nije autentičan te da je slučaj prijavljen kako bi bio uklonjen sa interneta.
Od Đokovića do Malog
FakeNews Tragač je 2020. godine već pisao o izmišljenim intervjuima o ovoj platformi, te je tom prilikom analiziran „razgovor“ sa teniserom Novakom Đokovićem. Marketinški stručnjak u industriji kriptovaluta Ratko Stambolija tada je rekao za Tragač da je u pitanju „klasična prevara koja zapravo nema veze sa Bitkoinom“, te da „ovakve prevare funkcionišu po sistemu marketinškog levka za lakoverne korisnike“. Iz Fondacije Novak Đoković takođe su demantovali verodostojnost iznetih navoda, a to je učinila i nekadašnja autorka emisije Olivera Kovačević.
Uloga investitora ovog puta je dodeljena aktuelnom ministru finansija, a u tekstu koji je gotovo nepromenjen može se primetiti nekoliko nelogičnosti. Najpre, emisija u kojoj je ministar navodno gostovao „prošle nedelje“, a koju je vodila Olivera Kovačević na Radio-televiziji Srbije, ne emituje se već godinama. Sumnjivo je to što nije naznačen datum objavljivanja teksta, ali se ipak na kraju intervjua mogu zapaziti komentari koji su (naizgled) postavljeni „pre 12 minuta“ ili „pre 9 sati“, što prividno ukazuje na to da je tekst „aktuelan“.
Jezičke i vizuelne nelogičnosti
U oči upadaju mnoge jezičke nepravilnosti poput pogrešno napisanog imena ministra, („Sinisa“ umesto Siniša). Pojedine rečenice zvuče vrlo neprirodno, te se može naslutiti da je tekst verovatno generički preveden na srpski.
Interesantno je da je fiktivni intervju opremljen i „svedočanstvima“ ljudi iz gradova širom Srbije, koji su naizgled identifikovani punim imenom, prezimenom i fotografijom. Svi oni su navodno već investirali u „Bitcoin code“ i na taj način zaradili milione dinara. Međutim, obrnutom pretragom prikazanih fotografija zaključili smo da su u pitanju takozvane „stok fotografije“, odnosno licencirane fotografije čija prava na korišćenje može kupiti bilo ko. Usled toga, prikazane fotografije već postoje na mnogim veb-sajtovima i koriste se u raznovrsne namene (1, 2, 3), dok su imena potpuno generisana. Tako se, na primer, fiktivni lik Andreja Markovića iz Zemuna može pronaći u reklamnom tekstu za naočare, ali i u farmaceutskom blogu o erektilnoj disfunkciji.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač