Čitalac FakeNews Tragača požalio nam se kako je sa jednog sajta za prodaju obuće naručio cipele brenda Camper, da bi, kada je porudžbina stigla, doživeo neprijatno iznenađenje. „Nisu doneli stvari, ali su doneli naočare kao u 3D bioskopu, koje koštaju najviše 100 dinara“, objašnjava nam čitalac. Iako je već pri prijemu pošiljke shvatio da je u pitanju prevara, naš čitalac doveden je pred svršen čin: „Poštar je zahtevao potpis ne dozvoljavajući da se paket otvori kao i obično, takva su pravila u Pošti“.
Drugi čitalac Tragača bio je nešto obazriviji. „Ne sajtu koji vam šaljem sam našao dosta povoljne cene jakni poznatog brenda Helly Hansen, pa me zanima po vašem mišljenju da li je to neka prevara“, upitao nas je čitalac. Proverili smo oba sajta i ustanovili da se najverovatnije radi o prevarama.
Camper obuća – novi domen, ista prevara
Ovo nije prvi put da naši čitaoci detektuju obmanjujuće sajtove koji se bave navodnom prodajom obuće marke Camper, a FN Tragač je o njima već pisao pre nešto više od godinu dana. U prošlogodišnjoj analizi istog problema zabeležili smo da se obmanjujući sajt nalazio na domenu „campersrbija.me“, a da su s njime bili povezani i domeni „campersko.top“ i „camperonlinesrbija.com“. Pristup obmanjujućem sajtu više nije moguć preko prva dva domena, ali je treći preživeo i sada služi preusmeravanju na novi domen pod nazivom „camperisrbija.top“.
Preživeo je i obmanjujući sajt koji je zadržao iste karakteristike i nelogičnosti koje smo zabeležili i prethodne godine. Kupci se i dalje privlače nerealno niskim cenama obuće brenda Camper; i dalje su cene u evrima iako je domaća valuta dinar; još uvek na sajtu možemo primetiti razne nelogičnosti poput odeljka za decu pod imenom „djeco“ i zastave Bosne i Hercegovine pored koje piše Hrvatska.
Ponovili smo prošlogodišnji postupak obrnute pretrage IP adrese na kojoj je sajt registrovan u nastojanju da detektujemo ima li još domena koji vode ka njemu. Prema podacima do kojih smo došli, nema dodatnih domena koji vode ka sajtu namenjenom srpskom tržištu. Međutim, detektovali smo dva domena koji vode ka istim sajtovima na danskom i mađarskom jeziku. Takođe, otkrili smo da je slična prevara funkcionisala i u brojnim drugim državama poput Portugala i SAD; međutim, ovi sajtovi su u trenutku pisanja analize bili nedostupni. Imena vlasnika, odnosno organizacije koja je u vlasništvu ovog sajta je zaštićeno, ali su oni registrovani u Sjedinjenim Državama.
Odgovor iz Fešn kompanija
Čitalac koji se požalio na obmanjujući sajt brenda Camper objasnio nam je da je i sam pokušao da izađe na kraj s ovom prevarom – kako na internetu, tako i u institucijama. „Nakon pritužbi i na Poštu i na veb stranicu, novac mi nije vraćen. Ne znam gde da idem za povraćaj novca. Napisao sam i žalbu Guglu na ovaj sajt. Ali kao što vidite, sajt nastavlja da radi“, navodi čitalac.
Kada smo prošle godine pričali sa menadžerkom za odnose s javnošći Fešn kompanija Leom Grubišić ona nam je objasnila kako obmanjujući sajtovi nemaju veze sa zvaničnim uvoznikom brenda obuće Camper, kao i da je njihova kompanija obaveštena o još nekoliko sličnih prevara vezanih za brendove Tommy Hilfiger i Steve Madden. Ove godine, pitali smo je da li je Fešn kompani učinio bilo šta po pitanju kontinuiranih prevara kupaca zloupotrebom brendova čiji su oni uvoznici za Srbiju.
„Da, mislim da smo prijavili da postoje obmanjujući sajtovi“, rekla nam je Grubišić. Kada smo je upitali kome su prijavili postojanje ovih sajtova zamolila nas je da joj se obratimo putem mejla, objašnjavajući da mora dodatno da proveri informacije. Odmah nakon završetka razgovora poslali smo i mejl, ali na njega, kao i na dodatne mejlove koje smo uputili menadžerki za odnose s javnošću Lei Grubišuć nismo dobili odgovor.
Helly Hansen – sumnjivi sajtovi po sličnom principu
Sajt na kom se navodno prodaje odeća norveškog brenda Helly Hansen nešto je pažljivije dizajniran u odnosu na obmanjujuće sajtove za prodaju obuće Camper. Ovaj sajt gotovo potpuno verodostojno imitira originalan sajtnorveškog brenda. Međutim, i on pada na ispitu pismenosti. Iako je sajt navodno namenjen srpskom tržištu (domen je hellyhansen-srbija.com, a u gornjem desnom uglu vidimo srpsku zastavu), upadljiva je prisutnost hrvatskih reči poput: „uvjeti isporuke“, „hlače“, „spol“. Takođe, u pojedinim sintagmama greše se padeži („službu za korisnike“), a svaka reč u gotovo svakoj rečenici na sajtu počinje velikim slovom.
Pored ovoga, karakteristika koja krasi i sumnjvi sajt za prodaju odeće marke Helly Hansen jeste povoljnost cena. Ukoliko ih uporedimo sa cenama na drugim, legitimnim sajtovima sportske opreme koje u ponudi imaju odeću ovog brenda, videćemo da su pojedini artikili i do pet puta jeftiniji na sumnjivom sajtu. Recimo, ukoliko uporedimo cene modela jakne Odin 9 worlds 2.0 videćemo da na sumnjivom sajtu košta 97 evra, dok na legitimnom sajtu košta više od 50 hiljada dinara.
Proverili smo i poreklo domena hallyhansen-srbija.com. Kao i u drugim slučajevima, i ovde nije moguće otkriti ime vlasnika sajta, ali smo otkrili da je domen registrovan nešto kraće od godinu dana i da je njegov registrator stacioniran u Maleziji. Obrnutom pretragom IP adrese na kojoj je sajt registrovan ustanovili smo da je na njoj registrovano još sličnih obmanjujućih sajtova za druge robne marke, poput brendova Karl Lagerfeld i Alpha u Norveškoj i Mađarskoj.
Pored pomenutog, postoji još najmanje jedan obmanjujuć sajt preko kog se navodno prodaje odeća marke Helly Hansen. On se nalazi na domenu hellyhansensrbija.com i još je sumnjiviji od prethodnog. Pored znatno nižih cena odeće od uobičajenih, na sajtu je očigledno prisustvo mašinske transliteracije na ćirilično pismo. Tako u ponudi imamo „цасуал јакне“, „цасуал боотс“ ili „хоодиес“. Kada pak uđemo na oficijelni sajt marke Helly Hansen, on posetiocu nudi da se prebaci na verziju sajta ovog brenda za svoju državu, a te verzije u slučaju Srbije – nema.
Portal Borba za istinu objavio je tekst u čijem se naslovu navode reči izraelskog istoričara Juvala Noe Hararija „Ogromna većina stanovništva nam prosto nije potrebna”. Međutim, još…
Večernje novosti su u današnjem štampanom izdanju objavile vest pod naslovom „U istočnoj Evropi smo treći“, navodeći da je Beogradski univerzitet na Šangajskoj listi „odmah iza Lomonosova…
Portal Borba za istinu je objavio tekst u kome se navodi da je deda nemačkog kancelara Olafa Šolca bio pripadnik SS-a Fric fon Šolc. Međutim, ta informacija…