03.06.2024.„Prostaten prevara“ – ovo su reči koje u Gugl pretraživač najverovatnije ukuca sumnjičavi muškarac nakon što je, listajući vesti na nekom domaćem portalu, naleteo na reklamu koja obećava da će rešiti sve njegove probleme sa prostatom. Ukoliko taj muškarac ima sreće, među rezultatima će mu izaći analiza FN Tragača o reklami za preparat koji je pretražio. Naš tekst će mu pomoći da shvati kako naručivanje leka za prostatu sa sumnjivog sajta nije najbolja ideja. Međutim, internet je prepun ovakvih prevara i, uprkos dugogodišnjim naporima, novinari Tragača i dalje nisu detektovali svaku od njih.
Sve češće se dešava da građani, istražujući lekove i preparate za koje misle da se manipulativno reklamiraju, nalete na sajt Tragača i naše tekstove o ovakvom oglašavanju. O tome svedoče brojne prijave čitalaca koje se tiču baš ovakvih manipulacija. Oglašivači takvih preparata i kvazilekova odlučili su da stanu na put ovome. Na internetu se pojavio sajt prevara.rs koji predstavlja katalog lažnih recenzija za pomenute preparate. I na ovu pojavu ukazao nam je jedan od naših čitalaca, verovatno pokušavajući da utvrdi da li je reklama koju je prethodno pročitao zapravo prevarantska.
U nastavku ćemo predstaviti kako su to manipulatori promenili svoju strategiju obmanjivanja i kako su stare prevare dobile novo odelo.
„Verujem da je i ovo jedna u nizu prevara“, navodi naš čitalac, koji nam je prosledio lnik ka sajtu prevara.rs. Čitalac je, naravno, bio u pravu, s tim što je njegova prijava još vrednija jer nam otkriva novu strategiju manipulatora. Sajt je izrađen vrlo jednostavno. Njegova poenta je samo jedna: da ukaže na to koji preparati su „prevara“, a koji „istina“. Tako se zovu i jedine dve kategorije na sajtu.
Svaka objava, bilo da spada u kategoriju „istine“ ili „prevare“, naslovljena je na isti način – „Recenzije о O Caps: Prevara ili ne“, „Recenzije o Prostamixin: Prevara ili ne“, „Recenzije o Varcolex: Prevara ili ne“ itd. Jasno je da su manipulatori odlučili da pomoću ovakvih naslova kompromituju rezultate pretrage sumnjičavih internet korisnika.
Među objavama koje potpadaju u kategoriju „istina“ našli smo 64 navodne recenzije o kojima će biti reči u narednom segmentu analize. Sve one uglavnom vode na „službeni“ ili „zvaničan“ sajt za prodaju preparata. U pojedinim slučajevima „zvaničan sajt“ za određeni preparat ne postoji, pa će vas recenzija odvesti na „zvaničan sajt“ njemu srodnog preparata. Recimo, nema „zvaničnog sajta“ za lek za prostatu ProstaHerbal, pa ćete biti preusmereni na sajt za lek Prosta pure. Takođe, linkovi ka nekim zvaničnim sajtovima su pokvareni.
U kategoriji „prevare“ nalaze se sa samo dva preparata – Cardione i Pure Prost. Recenzije za njih su ispisane po istom modelu kao i u slučaju ostalih preparata i „lekova“, s time što „zvaničnog sajta“ u slučaju ovih proizvoda nema.
Kada otvorite bilo koju od objava dočekaće vas nesvakidašnja pojava. Nakon uvodnog objašnjenja čemu „lek“ služi, pojaviće se navodno negativne recenzije. One su ponekad vrlo blage, u smislu da objašnjavaju kako je paket kasnio ali je s preparatom sve u redu, ali ponekad umeju biti i vrlo oštre. Evo kakvo je Tarino iskustvo sa prepararatom Varcolex koji navodno pomaže kod proširenih vena:
„Mrzim da pišem negativne recenzije, ali ovog puta moram. Ne znam kome je pomoglo, ali meni je rezultat bio nula. Možda nisam koristila na pravi način? Eh, nada je bila samo u Varcolex-u.”
Međutim većina „negativnih” recenzija ipak će pre zvučati kao Bogomirova:
„Da li mislite da je Varcolex prevara i laž? Ne, ovo je efikasan proizvod, ali morate znati gde ga kupujete. Moja ćerka ga je kupila za mene i nije ga naručila iz prvog puta. Prvo je pala na prevaru. Zato obratite pažnju na ovo kako ne biste kupili falsifikat!”
Nakon što ste pročitali negativne recenzije koje bi trebalo da vam svojom „objektivnošću” uliju poverenje u pouzdanost sajta i preparata, slede lažne recenzije navodnih lekara na koje smo već navikli. Obično tri lekara potvrđuju pouzdanost preparata. Nakon ovoga slede navodno „prave” recenzije preparata koje zapravo predstavljaju hvalospeve o njegovoj učinkovitosti. Pošto ste navodno dobili negativnu, pozitivnu i stručnu stranu priče, vreme je da posetite zvaničan sajt na kom se preparat naručuje.
„Zvanični sajt“ zapravo predstavlja jedan od onih sajtova zbog kojih ste isprva u Guglu kucali ime preparata uz reč „prevara”. Tu su, izmišljeni lekari, zadovoljni korisnici, hvalospevi o lekovitosti i magiji, izmišljeni intervjui, lažne dirljive priče o studentima koji su otkrili magične lekove… Jedan „zvanični sajt” čak predstavlja potpuno lažiran vizuelni identitet mreže Fejsbuk, odnosno profila dr Branimira Nestorovića koji ima pet miliona prijatelja (nemoguće) i reklamira lek za dijabetes (ne postoji).
Još jednom apelujemo na sve građane da ne naručuju sumnjive lekove i preparate sa interneta, šta god da o njima pročitaju. Ukoliko određenog leka nema u apotekama, to znači da njegovu prodaju i oglašavanje nije odobrila Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), a ne da ga je „zabranila farmaceutska mafija“, kako manipulativne reklame poručuju. Takvi „navodni“ lekovi su najčešće su samo dijetetski proizvodi, a potencijalno su i opasni. FN Tragač je zahvalan svojim čitaocima na svim prijavama koje se tiču ovakvih obmana i nastaviće da se bavi njima i u narednom periodu.
Ivan Subotić, FakeNews Tragač
