NLP ispod haube: neurolingvističko programiranje u Srbiji i Bosni i Hercegovini

Prevaziđi negativne misli, pojačaj svoje samopouzdanje, oslobodi se straha, ne razmišljaj previše, izađi iz zone komfora, oslobodi se manipulatora, narcisa, toksičnih ljudi, energetskih vampira, promeni navike, povećaj svoju produktivnost, ubrzaj svoj karijerni put, održi fokus, izbegni burn out, postani lider, prevaziđi otkaz, pronađi svoju svrhu, održi pozitivne misli…

Ovo je samo delić poruka koje se nalaze na veb-sajtovima mnogobrojnih organizacija, centara, instituta i trenera koji nude programe neurolingvističkog programiranja. Iako može delovati da su te poruke uniformne, nije tako.

Uzmimo za primer poslednju poruku u nizu: Održi pozitivne misli. Beogradski NLP centar poručuje nam da su „pozitivne misli poput biljaka“ – „njih treba zasaditi, zalivati, biti strpljiv dok rastu i na kraju gledati kako postaju sve lepše i granaju se“. S druge strane, NLP trenerkinja Tanja Vojtehovski ne voli pozitivne misli. Tačnije (kako sama kaže): ne podnosi ih. Ona je u svom nastupu na TEDx konferenciji u Podgorici objasnila da su pozitivne misli nejasne i da ne funkcionišu: „Kao kada biste uzeli mobilni telefon i stiskali sve u isto vreme po njemu… Pa nešto će da se desi, kao. Vi nešto radite… Možda slučajno nabodete, al’ možda i ne“.

Odakle ovakvo razilaženje u shvatanju pozitivnih misli? Zašto NLP centar vidi pozitivne misli kao lepe biljke, a NLP trenerkinja Tanja Vojtehovski kao „pošast savremenog doba“? Možda zato što je NLP samo krovni koncept, prilično nestandardizovan, pod kojim deluju različiti pojedinci, s različitim pristupima, različitim nivoima poznavanja psihologije i psiholingvistike, te različitim „dodacima“ poput umetnosti ispunjenog življenja, nauke ličnog prosperiteta, hipnoterapije ili energetske psihologije. Koncept je komercijalno zgodan iz nekoliko razloga: deluje naučno (već samo ime – neurolingvističko programiranje – zvuči zadivljujuće), obećava mnogo i dovoljno je širok da u njega može da se uklopi veliki broj drugih self-help praksi i koučinga.

Kao što ćemo videti, veliki deo NLP magije oslonjen je na pompezne reči i termine pozajmljene iz nauke. Tanja Vojtehovski, na primer, u svom TEDx nastupu upoređuje ljudsko ponašanje s teorijom fraktala (matematika), otkriva uzrok hroničnog umora (medicina) i zloupotrebljava primere Džordža Lejkofa o prizivanju okvira negiranjem (lingvistika). Ona još navodi i da je ljudski um „savršen sistem za postizanje ciljeva, samo nam treba savršeno uputstvo za upotrebu, a to nismo učili“. TED se u opisu videa ograđuje od izrečenog: navodi da govor Tanje Vojtehovski predstavlja isključivo lični pogled autorke i njeno shvatanje neurolingvističkog programiranja, „kojem nedostaje naučna potvrda“.

U ovoj publikaciji pokušaćemo da prikažemo osnove neurolingvističkog programiranja, njegove tehnike, nivo utemeljenosti u nauci, kao i NLP koučing industriju u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Za FakeNews Tragač govore Vesna Gavrilov Jerković, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kao i psihološkinja Milica Popović Stijačić. Konsultovali smo se, takođe, sa Savezom društava psihoterapeuta Srbije, Društvom psihologa Republike Srpske, a upite smo poslali i NLP trenerima. Kakve smo odgovore dobili možete saznati u našoj novoj publikaciji, dostupnoj ovde.

Teodora Koledin i Vanja Stokić, FakeNews Tragač