05.08.2024.Sredinom prethodnog meseca ceo svet je potresla vest o atentatu na bivšeg predsednika Sjedinjenih Država, a trenutnog kandidata za istu poziciju Donalda Trampa. Atentat se dogodio tokom predizbornog mitinga u gradiću Batler u Pensilvaniji, a atentator je ubijen nakon nekoliko hitaca koje je uputio ka Trampu. Bivši predsednik SAD je preživeo napad samo sa ogrebotinom na uvetu, a dok su ga pripadnici Tajne službe odvlačili sa bine skandirao je „borite se!“ svojim simpatizerima koji su mu odgovorili klicanjem „SAD, SAD!“.
Trampova politička karijera od njenog početka bila je obeležena brojnim dezinformacijama, a atentat se pokazao kao katalizator obmanjujućih sadržaja. Zbog toga osvrt na prethodni mesec posvećujemo pregledu dezinformacija nastalih nakon atentata na Trampa.
Čini se da se na društvenim mrežama i u medijima najviše licitiralo identitetom napadača na Trampa. Brzo nakon atentata otkriveno je da se napadač zvao Tomas Metju Kruks, međutim njegova fotografija objavljena je tek par dana kasnije što je otvorilo vrata brojnim manipulacijama. Tako je portal Raskrikavanje zabeležio kako je više domaćih medija naselo na šalu jednog korisnika društvene mreže Iks koji je objavio sopstvene fotografije i video snimke uz tvrdnje da je on atentator. Takođe, Istinomer je zabeležio još dva pokušaja pripisivanja pogrešnog identiteta ubici. Atentat se pripisivao nepostojećoj transrodnoj aktivistkinji Samanti Hajdberg i Marku Vajoletsu, poznatom antifa aktivisti.
Domaći i regionalni portali za utvrđivanje činjenica zabeležili su i kako se na društvenim mrežama spekulisalo o tome da je Trampa jedan metak pogodio u grudi. Dokaz se navodno vidi na jednoj od fotografija nastalih neposredno nakon atentata. Međutim, radilo se tek o naboru rukava pripadnice Tajne službe SAD koja je štitila Trampa, a ne o rupi u sakou kako su pojedini korisnici društvenih mreža sugerisali. Na društvenim mrežema se spekulisalo i o tome da je atentat izrežiran ili lažan, ali brojna dokomenta, istraga FBI i mnogi svedoci dokazuju da se radi o atentatu koji se zaista dogodio objašnjava Raskrinkavanje.ba.
Naravno, nepredvidivi događaj širokih razmera kakav je atentat na američkog predsedničkog kandidata nije mogao da prođe bez retrospektivne predvidljivosti, odnosno naknadnog objašnjenja o tome da se ovako nešto moglo predvideti. Ko bi drugi mogao biti zadužen za navodna predviđanja do Simpsonovih? Tragač je zabeležio kako je više domaćih medija prenelo da su autori ovog crtanog filma predvideli atentat na Trampa u jednoj od svojih epizoda. Međutim, producent Simpsonovih Met Selman potvrdio je Rojtersu da do ovog predviđanja nikada nije došlo, kao i da su navodni skrinšotovi iz crtanog filma koji kruže internetom i medijima fabrikovani.
Trampova pozicija u odnosu na tadašnjeg suparnika u predsedničkoj trci i trenutnog predsednika SAD Džozefa Bajdena se nakon neuspešnog atentata znatno poboljšala. Nešto više od nedelju dana nakon atentata Bajden se povukao iz trke za predsednika i mesto prepustio svojoj zamenici Kamali Haris. Ipak, Bajden je ostao na mestu predsednika i nastavio da, uglavnom zbog svojih gafova, bude česta meta medijskih manipulacija i dezinformacija. Bosanskohercegovačko Raskrinkavanje zabeležilo je da su mediji u regionu spekulisali o navodnoj smrti Bajdena nakon infekcije virusom korona, a mediji su tokom jula neopravdano sahranili i bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera pisao je Tragač.
Konačno, nova predsednička kandidatkinja Kamala Haris očekivano je postala i nova meta dezinformacija. Raskrikavanje je zabeležilo kako je Kamala Haris lažno optuživana da je radila kao „poslovna pratnja“ i bila „starleta“ početkom dvehiljaditih godina, kao i da je navodno mladima predložila da ne treba da imaju decu zbog klimatskih promena. Hrvatski portal Faktograf tome dodaje i da su izjave Kamale Haris o „velikoj Rusiji“ i „manjoj Ukrajini“ koje kruže internetom izvučene iz konteksta.
Najčitaniji tekst Tragača tokom jula napisali smo na molbu čitaoca, a on se tiče često ponavljane tvrdnje o tome da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta“. Pokušali smo da odgonetnemo da li je Vučić zaista bio najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta ili makar student svoje generacije. Bez sumnje se može tvrditi da je predsednik Srbije sa završnim prosekom ocena 9,44 bio natprosečan i odličan student. Međutim, na osnovu dostupnih arhivskih dokumenata zaključili smo da Vučić nije bio najbolji student prava ni u svojoj generaciji, a kamoli u istoriji Pravnog fakulteta.
Vučić A. Aleksandar (broj dosijea 88-8): U potrazi za najboljim studentom prava
Ivan Subotić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač
