06.04.2025.U Beogradu je 15. marta održan protest studenata i građana „15. za 15“, jedan od najvećih skupova u istoriji Srbije. Veliku pažnju svetske javnosti privukao je ne samo zbog ogromnog broja okupljenih, već i zbog neobičnih okolnosti u kojima je okupljanje prekinuto. Šest dana kasnije, broj žrtava tragedije u Novom Sadu povećan je na 16, a 4. aprila broj studentskih zahteva povećan je na pet. Taj poslednji, peti, tiče se upravo teme martovskog izdanja naše rubrike „Unatrag“.
Odavanje pošte preminulima, koje se već mesecima – u trajanju od 14, pa 15, pa 16 minuta – održava širom Srbije, na velikom beogradskom protestu završeno je ranije. Tišina je prekinuta u 19.11, nastala je panika, a studenti su pozvali okupljene da se raziđu. Društvene mreže preplavili su snimci na kojima se okupljeni građani razilaze na dve strane Ulice Kralja Milana. Takvo pomeranje viđamo na svim većim protestima, kada prolaze kola hitne pomoći. Međutim, ovog put ih nije bilo.
Hiljade okupljenih, koji nisu znali šta ih je snašlo, pokušali su kasnije da se izraze metaforama: to što su čuli bilo je nalik „nadletanju aviona“, „Formuli 1“, „krstarećoj raketi“, ili „dementorima“ iz Harija Potera. Ubrzo su metafore zamenjene preciznijom sintagmom „zvučni top“, a iste večeri su u studiju TV Informer Dragan Vučićević i Vladimir Đukanović nazdravljali zvučnom topu uz pesme Baje Malog Knindže. Vučićević će kasnije reći da je to bila šala na račun panike okupljenih. Štaviše, analizirao je – kako navodi – „snimke sa nadzornih kamera“, pa je zaključio šta se zapravo dogodilo.
Teza vlasti i prorežimskih medija bila je sledeća: ispred Skupštine Srbije došlo je do incidenata, nakon čega su redari skinuli fluorescentne prsluke i nastao je stampedo. Novinar FakeNews Tragača nalazio se, tokom 15 minuta tišine, baš kod Skupštine. Mogla su se čuti dva ili tri praska, a potom su redari zaista krenuli da skidaju prsluke i da se udaljavaju. Jedan čovek je besno vikao na njih „Odvukli ste onolike ljude na Slaviju i sad vam ovde niko nije ostao!“, aludirajući na odluku studenata – da se skup iz bezbednosnih razloga udalji od Skupštine i takozvanog „Ćacilenda“. Ubrzo je nastala panika, okupljeni su počeli da beže, i to je – prema interpretacijama tabloida – bila inicijalna tačka koja će, kao u domino-efektu, dovesti do onih scena u Kralja Milana.
Međutim, ljudi koji su stajali oko „nulte koordinate“ potrčali su u svim pravcima, udaljavajući se od Skupštine i „Ćacilenda“ – nije bilo ni naznaka onog „mojsijevskog“ rascepa i refleksnog povlačenja u stranu kakvo se moglo videti u Kralja Milana.
Predstavnici vlasti, međutim, ne samo da su demantovali upotrebu zvučnog topa, već su pripretili i onima koji plasiraju tu teoriju da će odgovarati za širenje panike. Tabloidi su se koordinisano pridružili tezi o stampedu koji je izazvan panikom, a do kraja marta samo će Informer, Alo i Novosti – prema računici Tragača – objaviti 166 tekstova u kojima objašnjavaju da zvučnog topa nije bilo.
Naša redakcija već je pisala o slučajevima kolektivnog lažnog sećanja, ali bi u tom kontekstu događaj iz Beograda bio neviđeni ekstrem, jer je nemoguće naći bilo koji drugi primer u svetu (posebno u eri društvenih mreža) gde su hiljade živih svedoka – a prikupljeno je više od 4.000 svedočenja – uvrtele sebi u glavu nešto što se nije desilo. Uz to, mnogi su osim neprijatnosti i panike prijavljivali i zdravstvene tegobe.
Vlasti su najpre demantovale da Srbija poseduje „zvučni top“, da bi potom v. d. direktora policije Dragan Vasiljević saopštio za Insajder da su neki sistemi kupljeni, ali da „stoje u magacinu“. Ispostavilo se da su akustični uređaji dugog dometa definitivno nabavljeni 2021. godine, u vreme kada je ministarstvo unutrašnjih poslova vodio Aleksandar Vulin. Budući da je na toj poziciji sada Ivica Dačić, njemu je dopalo da građanima objašnjava o čemu je zapravo reč.
U romanu „Alisa u Zemlji iza ogledala“ Luisa Kerola našao se ovakav razgovor Hamptija Damptija i Alise o značenju reči:
„Kada ja upotrebim neku reč”, reče Hampti Dampti, „ona znači tačno ono što sam ja odabrao da znači – ni manje ni više”.
„Ali pitanje je”, reče Alisa, „možeš li da učiniš da reči znače toliko mnogo različitih stvari”.
„Jedino pitanje je”, odgovori Hampti Dampti, „ko je gospodar – i to je sve.”
Gospodar značenja je, u ovom slučaju, Ivica Dačić, koji je – samo par dana pre no što će novinarima pokazati LRAD 450xl – kupljeni sistem imenovao kao „uređaj koji se bavi akustikom“, odnosno (za ljubitelje birokratskog jezika) „zakonom dozvoljeno sredstvo kojim se izdaju zvučna upozorenja za razilaženje“. U proveru utemeljenosti ovakve semantike uključila se, na poziv premijera u ostavci, i ruska Federalna služba bezbednosti, dok istragu u Srbiji vodi Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu.
U međuvremenu, BIRN je došao do zaključka da je srpska policija već koristila zvučno oružje, i to 2023. godine, da bi rasterala migrante iz napuštenih kuća u predgrađu Sombora. Ali uprkos svemu, ako pitate Informer, teze o zvučnom topu plasiraju oni kojima je neko „sipao drogu u heroin“. Nebitne su hiljade svedočanstava prisutnih ljudi, nebitno je ono što su osetili, bitno je samo – što kaže Kerol – ko je gospodar. I to je sve.
Najčitaniji tekst Tragača tokom marta bila je šira analiza u kojoj smo otkrili da su Alo, Informer i Novosti „šampioni manipulisanja“ o studentskim blokadama i protestima. U ovoj analizi napravili smo presek našeg istraživanja u okviru Blokadne beležnice u koju smo do tog trenutka – za 40 dana – upisali čak 1386 manipulativnih vesti sa 15 najčitanijih portala u Srbiji. Više od polovine ovih vesti našlo su se na samo tri već pomenuta portala. Zbog toga, u Blokadnu beležnicu od početka marta unosimo samo vesti Informera, Aloa i Novosti, a beleške o njima objavljujemo ponedeljkom.
Tragačeva blokadna beležnica: Alo, Informer i Novosti šampioni manipulacija
Tokom marta pratili smo i dezinformacije koje su plasirane putem Tvitera / Iksa i drugih društvenih mreža. Ukoliko i sami želite da nam prijavite neku vest na koju ste posumnjali, to možete učiniti putem prijavnog formulara ili slanjem poruke na neku od naših društvenih mreža.
Stefan Janjić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač
