05.12.2024.Mesec za nama obeležili su tragični pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, usled kojeg je umrlo 15 ljudi, a dvoje se i dalje bori za život, kao i demonstracije zbog nemara i korupcije koji su doveli do pada. U pregledu prethodnog meseca ukazujemo na pet tipova manipulacija u izveštavanju tabloida nakon tragičnog 1. novembra. U njihovom tumačenju pomogla nam je knjiga „Mali rečnik grešaka (ne samo) za novinare“ doktora filozofije Srđana Damnjanovića.
Valja naglasiti da se greške iz Damnjanovićevog rečnika gotovo savršeno preklapaju sa manipulacijama koje plasiraju domaći tabloidi. Međutim, ovde ne možemo govoriti o „greškama“ tabloida, s obzirom na to da manipulatori u ovom slučaju vrlo svesno i namerno greše.
Najjednostavnije rečeno, ova logička greška predstavlja „misaoni hod od pojedinačnih slučajeva ka opštem sudu“. Damnjanović je objašnjava sledećim premisama: „Mira je ljubiteljka vina, Petra je ljubiteljka vina, Smiljana je ljubiteljka vina. (Mira, Petra i Smilja su Karlovčanke). Dakle, sve Karlovčanke su ljubiteljke vina.“
Tipičan primer logičkog problema indukcije je i najnoviji spin vlasti koji nastoji da okalja proteste vezane za pad nadstrešnice. Informer zaključuje da su „namere nasilnih demonstracija otcepljenje Vojvodine“ zbog jedne objave na Iksu jednog od aktera koji podržava proteste – bivšeg potpredsednika Vlade Vojvodine Gorana Ješića. On je na Iksu napisao kako se nada da će vlasti „i Vojvodinu pustiti da ode“. Indukcija Informera je jasna:
„Goran Ješić se nada da će se Vojvodina otcepiti. Goran Ješić je jedan od demonstranata. ’Namera nasilnih demonstracija je otcepljenje Vojvodine’“.
Ova greška, prema Damnjanoviću, počiva na korelaciji koja predstavlja prividno uzročnu vezu. Autor knjige „Mali rečnik grešaka“ je objašnjava kroz sledeći primer: „Kamp prikolica viđena kraj zapaljene šume navodi na zaključak da su požar izazvali turisti.
Mediji privrženi vlastima često svesno upadaju u ovu grešku. Primeri vezani za pad nadstrešnice mogu se videti u brojnim vestima koje naglašavaju da se na građanskim protestima pojavila zastava „evromajdana“. Domaći tabloidi ovu zastavu povezuju sa „masovnim demonstracijama u Ukrajini koje su bile početak haosa koji i danas traje u toj zemlji”. Na ovaj način uspostavlja se manipulativni narativ u kojem su demonstracije zbog žrtava pada nadstrešnice zapravo uvod u političku nestabilnost koja se može završiti katastrofom poput rata.
„Nastaje kada se ličnost okrivljuje ili činjenica osporava navođenjem irelevantnih asocijacija (najčešće negativnih)“, objašnjava nam Damnjanović i dodaje da je bitno shvatiti kako krivicu po asocijacijaciji možemo pripisati „bilo kome i za bilo šta“. Autor izvodi primer u kom kroz grešku krivice po asocijaciji zaključuje da je Vuk Karadžić svojom reformom jezika „omogućio uvoz liberalnih ideja iz dekadentne Evrope“.
Na isti način tabloidi pokušavaju da ospore proteste zbog pada nadstrešnice stavljajući u prvi plan ličnosti koje su već ranije etiketirali kao „anti-Srbe“. Tako su kao predvodnici protesta okaraktenisani, između ostalih, studentkinja Mila Pajić i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić. Njihove izjave i objave na društvenim mrežama ponovo su izvučene iz konteksta kako bi poslužile kao dokaz da se radi o propagtorima „antisrpstva“ i delegitimisale proteste.
U prevodu na srpski ovo bi bila greška pozivanja na emocije, iliti greška na osnovu argumenta iz sažaljenja. „Da bi ostvario svoje ciljeve beskrupulozan govornik promišljeno izaziva emocije sažaljenja, besa, straha, bespomoćnosti, ponosa“ i druge. Ipak, Damnjanović objašnjava da je „u principu, proces argumentacije neemotivan“. Bez obzira na to, tabloidi naklonjeni vlastima konstatno svojim manipulacijama pokušavaju da izazovu gađenje i bes prema demonstrantima, a sažaljenje za „slučajne prolaznike“ ometene protestima.
Tako smo mogli da čitamo o pristalicama opozicije koje „maltertiraju ženu sa decom“, zatim o besnim opozicionarima kojiu daraju kola „čoveku koji je krenuo da poseti dete”, a na kraju i ispovest ovog „očajnog oca” čije dete je – ispostaviće se – navodno bilo i bolesno. Postoji sumnja da većina ovih vesti nastaje na osnovu prethodno isplaniranih scenarija incidenata, što pisanje tabloida čini još grešnijim i manipulativnijim.
Pomenimo i to da je Dragan J. Vučićević na vest o hapšenju bivše direktorke Infrastruktura železnice Jelene Tanasković reagovao rečima „Jedna stvar ljudski da pitam: izvinite slučajno poznajem, nisam prijatelj, nisam ništa, poznajem Jelenu Tanasković, žena ima dvoje dece. Dvoje dece, samohrana majka, sama ih hrani. Anita Dimovski, takođe, samohrana majka, mislim, troje dece. Ko će da nahrani njihovu decu ako im se danas odredi pritvor?“
„Kao što crvena haringa oštrim mirisom odbija lovačkog psa od pravog traga, tako se naziv odnosi na digresiju koja sagovornika odvodi od valjanog rezona“, objašnjava Damnjanović. Nakon pada nadstrešnice u domaćim medijima pojavilo se pravo jato crvenih haringi namenjenih odvraćnju pažnje javnosti sa činjenica i bitnih posledica tragedije.
Crvenom haringom – između ostalog – možemo okarakterisati poteru za ubicom Alijom Balijagićem o kojoj se naveliko izveštavalo, a koja suštinski predstavlja tek nešto više od ustaljenog policijskog posla. Tu su i posete predsednika Aleksandra Vučića različitim gradilištima, ali i poseta novosadskoj policiji koju je predsednik pohvalio, iako postoje indicije da je zloupotrebila silu nad demostrantima. Predsednik je takođe, tokom novembra najavljivao i nuklearni rat. I tu je, naravno, jedna od crvenih haringi sa najoštrijim neprijatnim mirisom do sada – poseta predsednika grobovima dece preminule pod nadstrešnicom, uz fotografisanje za Instagram.
Najčitaniji tekstovi objavljeni na našem portalu tokom novembra takođe su se ticali tragedije i njenih posledica. Pisali smo o spinovima Srpske napredne stranke, o (pogrešnoj) tezi Dragana J. Vučićevića da je pad nadstrešnice primer „crnog labuda“, kao i o poduprtim stepenicama na Prokopu.
Tokom novembra pratili smo i dezinformacije koje su plasirane putem Tvitera / Iksa. Ukoliko i sami želite da nam prijavite neku vest na koju ste posumnjali, to možete učiniti putem prijavnog formulara ili slanjem poruke na neku od naših društvenih mreža.
Ivan Subotić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač
