06.05.2025.U takozvanoj „Turi do Strazbura“ (3-15. april) takozvani biciklisti nisu vozili bicikle, već ih je prevozio kombi. Usledio je takozvani ultramaraton do Brisela, gde se grupa takozvanih studenata pretvarala da trči, ali samo dok kamere snimaju; nakon toga bi ih pokupio autobus i odvezao ih dalje. Sve to zbog takozvanog pada nadstrešnice u Novom Sadu, za koji se tvrdi da je izazvan korupcijom i nemarom, a zapravo je posledica terorističkog napada.
Tako bi se mogao sažeti izbor teorija zavere koje su tabloidi (ali i poneki političari i građani) plasirali tokom aprila. U ovom izdanju rubrike „Unatrag“ nećemo se previše osvrtati na manipulativne elemente tih teorija (o tome čitajte u našoj Beležnici), već ćemo napraviti jedan misaoni eksperiment i zapitati se – šta ako su zaista posredi zavere? Šta ako smo zaista namagarčeni?
Dejvid Robert Grajms, profesor na dablinskom Triniti koledžu, objavio je 2016. rad „O održivosti konspirativnih uverenja“. U njemu je predstavio matematički model koji procenjuje koliko dugo bi jedna zavera mogla ostati skrivena pre nego što bi neminovno bila raskrinkana. Oni koji su zainteresovani za izvođenje formule mogu pogledati studiju na priloženom linku, a ovde ćemo pojednostavljeno ukazati na najvažnije pravilo: što je više ljudi uključeno u zaveru, to je – razumljivo – manje verovatno da će ona ostati tajna.
Da bi sletanje na Mesec bilo lažirano, morao je postojati dogovor više hiljada angažovanih u Nasi da učestvuju u zaveri i da je nikada nikome ne otkriju, čak ni ljudima u koje imaju najviše poverenja, čak ni na samrti, čak ni u oproštajnom pismu. Prema Grajmosovoj formuli, ta tajna ne bi mogla opstati duže od 3,7 godina. Sličnu je računicu izveo i za popularnu tezu da je lek protiv raka otkriven, ali da ga „farmakomafija“ drži u tajnosti. U tom slučaju bi morale da ćute desetine hiljada naučnika angažovanih na otkrivanju leka protiv raka, čak i ako ih muči savest, čak i ako je lek potreban njihovim najmilijima, čak i ako lek traži neko ko je bogat poput Stiva Džobsa. Grejms kaže: da takva zavera postoji, opstala bi skrivena najviše 3,2 godine.
Zamislimo sada sledeći scenario: osamdesetoro studenata odlučuje da odglumi vožnju bicikla od Novog Sada do Strazbura. Što reče predsednik: „Ajde, bre, staneš u kombi, staviš bicikl i onda teraš polako, pa onda tri kilometra pre nego što se pojave kamere ti izađeš, opet teraš točak, tri kilometra odatle opet u kombi, staneš, na’rane te ovamo, lepo vidiš sveta, baš te briga, još si heroj”.
Najpre, naravno, valja reći da nije dovoljan jedan kombi. Kombi prima maksimum osam putnika, a preko toga prevozno sredstvo nazivamo minibusom. To znači da je za glumce-bicikliste neophodno ravno deset kombija, plus prevoz za bicikle. Treba ubediti deset vozača kombija da ćute, a isto važi i za medicinsko osoblje u pratnji. Tu su, potom, članovi porodice i prijatelji. Desetine bliskih ljudi kojima se ne smete poveriti. Dodajte tome studente u blokadi sa matičnih fakulteta, ali i novinare desetak redakcija. Čak i ako su vam te redakcije naklonjene, može se desiti da slučajno uhvate kamerom kadar koji će vas razotkriti. Tu su i slučajni prolaznici na nekom od puteva koji spajaju Novi Sad i Strazbur, ljudi koji toče gorivo na benzinskim pumpama, radnici u javnim toaletima, kao i hiljade ljudi koji su dolazili na dočeke i ispraćaje.
Dakle, jako je važno da nema krtica, da sve te desetine hiljada ljudi ćute kao zalivene, i to o događaju koji se ne odvija u mračnom podzemlju, već u javnom prostoru, u šest zemalja, u po bela dana. Realno gledano, u opisanim uslovima Informer i kompanija imali bi od svojih doušnika toliko materijala da mogu da snime dokumentarni film o prevari. Umesto toga, oni su sve vreme nudili jednu istu fotografiju kombija na koji je zakačen – jedan bicikl.
Ako je prethodni deo teksta sadržao određene komične elemente, ovo je mesto gde se od šale opraštamo. Srpska napredna stranka je na svom mitingu 12. aprila grubo zloupotrebila oca jedne od žrtava pada nadstrešnice i omogućila mu da bez ikakvih ograda iznese tezu da vlast nije odgovorna: pad nadstrešnice izazvan je terorističkim činom spoljnog i domaćeg faktora, a za to je namerno odabran 1. novembar, kao dan mrtvih u katoličkom svetu. Republika potom piše da je otac nastradale žene „otkrio bolnu istinu“, a glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu prima nesrećnog čoveka i daje dodatni podstrek njegovoj teoriji.
Ako primenimo Grajmsovu formulu na iznetu tezu, vidimo da bi mala grupa ljudi – ukoliko je kadra da izvede napad i ne ostavi nikakvog traga za sobom – zaista mogla da sačuva takvu veliku tajnu. Međutim, za razliku od biciklističke ture gde smo morali da zamislimo kompleksnu mrežu ljudi koji čuvaju zaveru od javnosti, ovde je situacija obrnuta: moramo zamisliti hiljade ljudi koji su videli dokumentaciju i dokaze korupcije i nemara – hiljade arhitekata, inženjera, inspektora, veštaka, pravnika, ekonomista, novinara, političara i drugih građana – kako u stvari kolektivno lažu i time čuvaju „teroriste“.
Prisutni na SNS-ovom mitingu, kao i publika tabloida, ne moraju nužno da poveruju ocu nastradale žene. Dovoljno je makar inficirati ih, navesti da počnu da razmišljaju u konspirativnom pravcu, da prigrle apsurd, da se osete prezasićeno vestima, istragom i protivrečnostima, da pomisle da „niko tu nije čist“ i da „ima tu nešto“. Svaki propagandni korak u tom pravcu nova je uvreda za šesnaestoro nastradalih.
Tragačeva najčitanija analiza tokom prethodnog meseca ticala se studentske „Ture do Strazbura“ odnosno tvrdnjom da je Novak Đoković donirao biciklove za ovaj poduhvat. Iako je najpoznatiji srpski teniser u nekoliko navrata podržao studente, do donacije o kojoj se pisalo na društvenim mrežama i portalima po svemu sudeći nije došlo. Tragaču je u Fondaciji Novaka Đokovića rečeno da oni ne mogu ni da potvrde ni da opovrgnu informacije o pomenutoj donaciji, dok su studenti demantovali da im je biciklove donirao Novak Đoković. „Nažalost, vest da nam je Đoković bilo šta donirao je u potpunosti netačna“ rekli su nam novosadski studenti-biciklisti koji su organizovali turu i poručili da imaju sve što im je potrebno zahvaljujući donacijama građana i dijaspore.
Tokom aprila pratili smo i dezinformacije koje su plasirane putem Tvitera / Iksa i drugih društvenih mreža. Ukoliko i sami želite da nam prijavite neku vest na koju ste posumnjali, to možete učiniti putem prijavnog formulara ili slanjem poruke na neku od naših društvenih mreža.
Stefan Janjić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač
