30.09.2026.Prošlo je tri nedelje od kada su raspisani vanredni parlamentarni izbori u Srbiji. FakeNews Tragač je tokom dosadašnje kampanje beležio dezinformacije koje su se plasirale u medijima i na društvenim mrežama. Do sada smo zabeležili 23 dezinformacije. Vreme je da napravimo presek stanja i vidimo: koje teme su bile najzastupljenije među zabeleženim dezinformacijama, kako se manipulisalo, te odakle su dezinformacije najčešće dolazile.
Sve pojedinačne tekstove o predizbornim dezinformacijama pronađite u našim rubrikama Ukratko i Analize.
Među svim dezinformacijama koje je Tragač zabeležio, najveći broj njih tematski obrađuje neko od identitetskih, nacionalnih pitanja. U okviru ove teme, sve zabeležene dezinformacije bile su usmerene ka delegitimisanju studentske liste. Kroz njih, tabloidi i profili na društvenim mrežama koje smo analizirali nastojali su da opoziciji okupljenoj oko studentskog pokreta pripišu „nepopularne“ stavove vezane za istorijska, kulturološka i druga nacionalna pitanja. Tako se kroz lažne vesti prvom na studentskoj listi Iliji Srdanoviću podmetalo da je priznao nezavisnost Kosova ili da je lagao o svom plivanju za Časni krst. Studentkinja iz Novog Pazara Emina Spahić je lažno optuživana da ne želi da nosi majicu sa ćiriličnim natpisom, a studentkinja Emilija Milenković da je „konačno otkrila politiku i program blokadera“ koji obuhvata proglašavanje Srba za „genocidaše“.
Druga najzastupljenija tema predstavlja obrazac kroz koji su manipulatori pokušali da konstruišu negativan utisak o studentskoj listi osporavanjem njenih kandidata i njenog programa. Ova tema obeležena je izmišljanjem programa studentske liste i manipulacijama o njenom kreiranju, umesto kritike trenutno poznatog programa liste. Tako je analitičar Uroš Piper izmislio „pet pravih tačaka programa blokadera“, među kojima je i tvrdnja o „izbacivanju iz vrtića dece svakog člana SNS“. Tabloidi su pokušali da delegitimišu studentsku listu, predstavljajući njene kreatore kao nedosledne lažnim navodima da su studenti „ponosno isticali da će na njihovoj listi biti samo studenti“, što se kasnije nije ostvarilo. Bivši predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić rekao je da na listi „nema ni radnika ni seljaka, ni studenta“, što je još jedna neistina.
Tema izbornih procedura jedina je u kojoj studentska lista nije najčešća meta dezinformacija. U njoj je izraženo stvaranje pogrešne slike o izbornom procesu, onome što mu prethodi i pravilima kojima je određen. Recimo, na društvenim mrežama pojavile su se manipulativne ilustracije koje pozivaju birače vladajućih partija SNS i SPS da zaokruže broj ispred liste obe vladajuće partije, što bi njihov glas učinilo nevažećim. Pravnica i članica Republičke izborne komisije (RIK) Sofija Mandić je u tekstovima tabloida označena kao predstavnica studentske liste u tom telu, što je netačno, a potom delegitimisana na osnovu njenog stava o Kosovu i Metohiji od pre sedam godina. Jedna članica RIK-a navela je da u prigovorima na račun upotrebe imena Aleksandra Vučića u nazivu liste koju predvodi SNS nema pozivanja na zakone ili ustav, što se takođe ispostavilo kao netačno. U pojedinim slučajevima, ovakve dezinformacije mogu biti izrazito opasne jer utiču na percepciju i razumevanje izbornog procesa kod glasača.
Podjednako zastupljene bile su i dezinformacije koje se tiču ekonomije. One su najčešće bile izražene kroz predstavljanje pogrešnih ekonomskih podataka ili kroz selektivno citiranje sagovornika koji su govorili o ekonomiji. U delu slučajeva, ove manipulacije služile su za ulepšavanje trenutne ekonomske slike Srbije kroz poređenja sa navodnim „ekonomskim haosom“ koji je postojao za vreme bivših vlasti. Tako je nosilac koalicione liste SNS-a Aleksandar Vučić u obraćanju povodom napuštanja funkcije predsednika države naveo pogrešne podatke o javnom dugu i stopi nezaposlenosti pre nego što je njegova partija došla na vlast i on na funkciju premijera. Prvom na studentskoj listi, Iliji Srdanoviću, podmetnuto je da je izjavio kako projekat Ekspo i nije tako loš, a profesora Miodraga Zeca tabloidi su selektivno citirali kako bi podržali svoj narativ o studentskom buntu kao „pobuni bogatih“.
Iako se neutemeljene vesti o potenciranju međusobnih sukoba unutar opozicije gotovo redovno pojavljuju u tabloidima, Tragač je samo dve takve vesti mogao označiti kao neupitne dezinformacije. U prvoj se netačno navodi da su studenti u blokadi objavili video-parodiju posvećenu rektoru Vladanu Đokiću, nakon što se on nije našao na studentskoj listi. Druga je posvećena navodnoj kritici koju je sudija Miodrag Majić, inače kritički nastrojen prema vlastima, uputio prvom kandidatu na studentskoj listi Iliji Srdanoviću. Vest je bila zasnovana na objavi na Iksu koju Majić uopšte nije uputio Srdanoviću, što je u kasnijim objavama i potvrdio. Ovakve vesti predstavljaju pokušaj da se studentska lista i akteri okupljeni oko nje predstave kao nejedinstveni i skloni međusobnim sukobima.
Među analiziranim dezinformacijama ističu se dve najučestalije tehnike manipulisanja: izvrtanje citata i lažno pripisivanje. Kod izvrtanja citata manipulatori selektivno citiraju i lažno citiraju ili parafraziraju izjavu mete dezinformacije. Recimo, u jednom slučaju Alo potpuno izmišlja direktan citat bivšeg sportiste a trenutno opozicionog aktiviste Vladimira Štimca navodeći u naslovu direktan citat „’Silovaćemo Vučića, vas ostale ćemo jahati!’ Štimac objavio program blokaderske liste“.
Lažno pripisivanje predstavlja pojavu u kojoj su metama dezinformacije lažno pripisane određene vrednosti, funkcije ili potezi. O ovim slučajevima smo mahom već govorili u okviru tematske raspodele manipulacija – studentima je pripisivano da su plasirali parodiju o rektoru Đokiću, mahali i osmehivali se hrvatskom evroposlaniku, da njihov program podrazumeva izbacivanje dece iz vrtića itd. Konačno, pojedine dezinformacije koje smo registrovali mogu se svrstati u statističke manipulacije. U njima su određeni podaci ili istraživanja pogrešno predstavljeni. Deo dezinformacija ne može se svrstati u određenu grupu prema tipu i one čine kategoriju Ostalo.
Dezinformacije koje smo do sada zabeležili razvrstali smo u tri grupe: one koje su potekle od profila sa društvenih mreža, one koje su došle direktno od medija ili analitičara i one koje su plasirali političari, a potom ih preneli mediji. Pri razvrstavanju, među one koje dolaze sa društvenih mreža računali smo i dezinformacije čiji je narativ prvo kreiran na društvenim mrežama, a potom samo prenet u medijima. Evo rezultata:
FakeNews Tragač će nastaviti da prati predizborne dezinformacije u rubrikama Ukratko i Analize. Naredni presek dezinformacija u kom ćemo ih razvrstati po istim kategorijama kao u ovom tekstu objavljujemo za tačno tri nedelje.
Ivan Subotić, Teodora Koledin, Stefan Janjić, FakeNews Tragač
Napomena: Broj dezinformacija u ovoj analizi odnosi se na neistine i manipulacije koje je FakeNews Tragač identifikovao i proverio od početka kampanje (9. septembar) do 30. septembra, a ne na ukupan broj dezinformacija koje su se pojavile u tom periodu. Za potpuniju sliku pratite i predizborne rubrike naših kolega sa Raskrikavanja i Istinomera.
