21.10.2026.FakeNews Tragač prati dezinformacije koje se objavljuju tokom predizborne kampanje već šest nedelja. Do sada smo zabeležili 59 dezinformacija. U našem prvom izveštaju definisali smo najzastupljenije teme dezinformacija, tehnike manipulisanja i odakle su dezinformacije najčešće dolazile. U ovom tekstu donosimo ažurirane podatke o dosadašnjim pokazateljima, ali i otkrivamo najčešće mete manipulacija i rangiramo medije prema broju dezinformacija koje su plasirali.
Sve pojedinačne tekstove o predizbornim dezinformacijama pronađite u našim rubrikama Ukratko i Analize (u okviru jednog teksta može se naći više dezinformacija).
Kada su u pitanju teme dezinformacija, rezultati Tragačevog monitoringa ostali su manje-više isti kao u prvom izveštaju. Najčešća tema dezinformacija i dalje su identitetska pitanja koja se tiču Kosova i Metohije, Republike Srpske, uvođenja sankcija Rusiji ili stavova o narodima iz regiona kao što su Hrvati i Albanci. Druga po zastupljenosti je tema koja se tiče kandidata i programa Studentske liste. Nastavili smo da beležimo neistine o tome ko je zapravo na Studentskoj listi i šta je njen program. Tema ekonomije izdvojila se kao treća najčešća ispred teme izbornih procedura sa kojom je u prethodnom izveštaju bila jednako zastupljena. Ovo je prevashodno posledica niza neistina koje je ministar ekonomije u tehničkom mandatu Siniša Mali izneo o bivšem guverneru Narodne banke, a aktuelnom kandidatu Studentske liste Dejanu Šoškiću. O tome smo pisali u zasebnom tekstu ovde.
Više o temama dezinformacija čitajte u našem prethodnom izveštaju.
Zastupljenost različitih tehnika manipulisanja izmenila se u odnosu na naš prethodni izveštaj. Monitoring dezinformacija pokazao je da je lažno pripisivanje trenutno najdominantnija tehnika manipulisanja u predizbornim dezinformacijama. Radi se o tehnici u kojoj su metama dezinformacije lažno pripisane određene vrednosti, funkcije ili potezi. Navijačima Crvene zvezde lažno se pripisivalo da bivšem predsedniku skandiraju „Aco Srbine“, Ivica Dačić je uvođenje školarina na fakultetima lažno pripisao političarima koji su na vlast došli nakon 5. oktobra 2000. godine, a simpatizerima Studentske liste pripisano je da planiraju zaključavanje u kući i „teror nad sopstvenim roditeljima“ na dan izbora.
Izvrtanje izjava, tehnika manipulisanja koja je bila najdominantnija u prethodnom izveštaju, sada je pala na drugo mesto po zastupljenosti. Radi se o zloupotrebi i dekontekstualizaciji izjava različitih aktera u svrhu manipulisanja. Tokom poslednje tri nedelje zabeležili smo i veliki broj nekvalitetnog sadržaja kreiranog pomoću veštačke inteligencije, a čiji je cilj da dezinformiše javnost pred izbore – takozvani predizborni AI slop. O ovoj tehnici manipulisanja čitajte u zasebnom tekstu Tragača ovde.
Dobar deo dezinformacija plasiran je i kroz manipulaciju podacima iz istraživanja ili ekonomskim podacima za šta su najčešće bili odgovorni bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali.
Analiza dezinformacija iz našeg korpusa pokazuje da je Studentska lista ubedljivo najčešće meta dezinformacija – u više od dve trećine slučajeva. Druga najčešća meta dezinformacija je Srpska napredna stranka, ali sa tek 8% dezinformacija iz našeg korpusa. Zabeležili smo više dezinformacija čija meta nije nijedna lista (13%) nego onih koje napadaju SNS, SPS ili druge stranke koje se kandiduju na ovim izborima.
Ovakav rezultat ilustruje neravnopravnu medijsku atmosferu u kojoj se predizborna kampanja odvija, s obzirom na to da je jedna lista izložena napadima kroz desetine dezinformacija. Sve ostale liste (njih 17) bile su žrtve dezinformacija u znatno manjem procentu. To znači da je Studentska lista deo vremena u predizbornoj kampanji morala da posveti odgovaranju na lažne narative koji se o njoj šire, umesto na predstavljanje svog programa i promociju kandidata.
Zabeležene dezinformacije razvrstali smo na one koje objavljuju različiti profili na društvenim mrežama, one koje plasiraju mediji i one koje dolaze od samih političara. U prvom izveštaju gotovo 50% plasiranih dezinformacija prvo su objavili mediji, ali u novom preseku stanja situacija se izmenila. Prevashodno zbog velike količine nekvalitetnog sadržaja nastalog pomoću veštačke inteligencije, primat u plasiranju dezinformacija preuzeli su profili na društvenim mrežama. Ovde treba naglasiti da smo pojedine dezinformacije koje su nastale na društvenim mrežama sretali i u medijima, ali da se naši procenti odnose na mesto gde je dezinformacija nastala.
Tokom proteklih šest nedelja FakeNews Tragač zabeležio je barem jednu dezinformaciju u 24 različita medija, prevashodno na portalima. Prebrojali smo i koji mediji su najviše kreirali dezinformacije. Lista se poklapa sa rezultatima koje smo imali kada smo beležili manipulacije o protestima i studentskom pokretu, a delimično i sa našom crvenom listom medija. Najviše dezinformacija pronašli smo na portalu Alo, potom na Informeru, zatim na B92, te na portalima 24 Sedam i Večernje novosti.
FakeNews Tragač nastavlja da beleži dezinformacije vezane za izbore – čak i nakon izbora. Naredni izveštaj o izbornim dezinformacijama objavićemo za tačno tri nedelje, 11. novembra. Do tada pratite naše rubrike Ukratko i Analize u kojima gotovo svakodnevno objavljujemo nove slučajeve dezinformacija o vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji.
Ivan Subotić, Stefan Janjić, Teodora Koledin, FakeNews Tragač
Napomena: Broj dezinformacija u ovoj analizi odnosi se na neistine i manipulacije koje je FakeNews Tragač identifikovao i proverio od početka kampanje (9. septembar) do 21. oktobra, a ne na ukupan broj dezinformacija koje su se pojavile u tom periodu. Za potpuniju sliku pratite i predizborne rubrike naših kolega sa Raskrikavanja i Istinomera.
