Statistika, tumačenja i društvene podele

FakeNews Tragač objavljuje odgovor na komentar koji nam je juče, 12. jula, uputio Biro za društvena istraživanja, povodom teksta „Nemogući statistički podaci u Danasovom tekstu o istraživanju Birodija”.

Budući da redakcija Tragača od početka istraživanja ove, kao i svake druge teme, insistira na važnosti činjenica, na analitičkom i argumentovanom pristupu, objavljujemo komentar dvoje eksperata sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu – dr Veljka Jovanovića i dr Milice Lazić, sa kojom se Tragač konsultovao od početka istraživanja ove teme.

Želeo bih, pre nego što se posvetimo konkretnoj problematici, da u ime redakcije Tragača najstrože osudim napade na saradnika BIRODI-ja Zorana Gavrilovića. Atmosfera u kojoj javna diskusija o jednom istraživanju prerasta u pretnje i uvrede, koje stižu i od predstavnika zakonodavne vlasti, duboko je zastrašujuća. Smatramo da je neophodno da se diskusija vrati na naučnu ravan, pa u tom smislu, na ovom mestu, reč prepuštamo stručnjacima.

U ime redakcije FN Tragača,
Stefan Janjić, urednik

 

* * *

 

Ovaj komentar je napisan na osnovu četiri teksta koja je objavio Danas, 9. jula („Uz SNS samo 7,7 posto visokoobrazovanih“ i „Srbija postaje socijalna deponija bolesnih i korumpiranih“), 10. jula (Gavrilović: Postoji statistički značajna veza glasanja za SNS i starosti ispitanika) i 11. jula (Zoran Gavrilović: Sociolog na meti vlasti), na osnovu komentara koji je Biro za društvena istraživanja (BIRODI) uputio FakeNews Tragaču, kao i na osnovu podataka koje je Zoran Gavrilović poslao redakciji FakeNews Tragača. Cilj komentara koji sledi je da istakne značaj preciznog i temeljnog prikazivanja rezultata istraživanja javnog mnjenja, jer se preciznošću i temeljnošću prikaza smanjuje verovatnoća da će podaci biti zloupotrebljeni i tumačeni na načine koji vode ka daljim sukobima i podelama u društvu. Potpisnici ovog komentara se pridružuju redakciji Danasa i svim organizacijama i pojedincima u osudi nasilja kojem je Zoran Gavrilović izložen.

 

Tekstovi u Danasu

Danas nekoliko dana zaredom iznosi rezultate Biroa za društvena istraživanja na način koji ukazuje da ili postoji greška u tumačenju rezultata ili da podaci nisu prikazani na jasan i nedvosmislen način.

Danas to čini tako što se iz tekstova ne može jasno zaključiti da li je istraživanje odgovaralo na pitanje koja je starosna, obrazovna i regionalna struktura glasača SNS-a ili na pitanje koji je procenat SNS glasača u određenim starosnim, obrazovnim i regionalnim kategorijama.

Pokušaćemo to da objasnimo na primeru koji je problematizovao FakeNews Tragač. Danas istovremeno tvrdi: „Uz SNS samo 7,7 posto visokoobrazovanih” i „Kad je reč o obrazovanju, 58,1 odsto glasača SNS ima osnovno i niže obrazovanje, srednjeobrazovanih je 30,1 posto, dok su više ili visoko obrazovani zastupljeni sa 7,7 odsto”.

Dakle, navode se dve tvrdnje koje imaju različito značenje: 1) da je uz SNS 7,7% od ukupnog broja visokoobrazovanih i 2) da među SNS glasačima ima ukupno 7,7% visokoobrazovanih. Ukoliko uzmemo u obzir da se veličine poduzoraka za visokoobrazovane i glasače SNS-a skoro dvostruko razlikuju, nemoguće je da i jedna i druga tvrdnja budu istovremeno tačne.

Budući da Danas nije ispravio tekst vesti u kojima su ovi podaci na navedeni način objavljeni, samo na osnovu podataka koji su dostupni čitaocima nije bilo moguće zaključiti koje istraživačko pitanje su postavili u BIRODI-ju.

Budući da je BIRODI FakeNews Tragaču dostavio tabelu sa procentima (na slici levo prikazana je kolona sa raspodelom odgovora visokoobrazovanih ispitanika), na osnovu tabele se može zaključiti da su se, između ostalog, bavili istraživačkim pitanjem: kako su se rasporedili odgovori glasača različitih stranaka u kategoriji visokoobrazovanih. Od dve tvrdnje koje iznosi Danas, rezultatima istraživanja odgovara ona da je uz SNS 7,7% od ukupnog broja visokoobrazovanih.

Dalje će podaci biti interpretirani u skladu sa tabelom koju je dostavio BIRODI, a ne u skladu sa većinom navoda koji su predstavljeni u Danasu. Takođe, zbog velikog broja podataka koje nudi ovo istraživanje, dalji primeri će biti dati samo za kategoriju visokoobrazovanih, dok se isti princip odnosi na sve druge starosne, obrazovne i regionalne kategorije u kojima je praćena zastupljenost glasača SNS-a.

 

 

Komentar Biroa za društvena istraživanja
upućen FakeNews Tragaču

U tekstu „Nemogući statistički podaci u Danasovom tekstu o istraživanju BIRODI-ja” FakeNews Tragač, na osnovu podataka iz tabele koju je poslao BIRODI, između ostalog problematizuje rezultat prema kome se 0,1% visokoobrazovanih ispitanika izjašnjava da bi glasalo za Dosta je bilo, i isto toliko za Jedinstvenu Srbiju. Kako se u tekstu navodi „Ovaj procenat deluje statistički nemoguće, budući da kad bi se samo jedan ispitanik opredelio da glasa za JS ili DJB, to bi odmah dalo veći procenat – 0,57%”.

BIRODI je na ovaj deo teksta dao komentar, koji možete pročitati ovde.

Iz komentara BIRODI-ja izdvajamo:

„Reprezentativnost uzorka zasniva se na slučajnosti izbora ispitanika, ali sama slučajnost izbora, zbog činjenice da neke ciljne grupe češće, a neke ređe, učestvuju u istraživanjima, nije dovoljna, pa je neophodna poststratifikacija, odnosno ponderisanje (eng. weighting procedure).”

Slažemo se sa ovom tvrdnjom, budući da najčešće nije izvodljivo da uzorak bude potpuno reprezentativan u odnosu na populaciju. U slučaju kada imamo podatke o populaciji (npr. popis stanovništva), onda možemo da izvršimo poststratifikaciju podataka tako da prema demografskim varijablama naš uzorak odgovara odnosima u populaciji.

Iznećemo primer: ukoliko u populaciji ima 40% žena i 60% muškaraca, a mi imamo uzorak od 100 ispitanika, među kojima je 40 muškaraca i 60 žena, to bi značilo da naš uzorak nije reprezentativan za populaciju. U tom slučaju će se svaki ženski ispitanik umesto kao 1, računati kao 0,67 (40/60), dok će svaki muški ispitanik biti ponderisan kao 1,5 (60/40) i na taj način ćemo dobiti to da odnos muškaraca i žena u uzorku bude isti kao i u populaciji, a da veličina uzorka ostane ista.

Podržavamo to što BIRODI koristi poststratifikaciju po pitanju demografskih varijabli na osnovu poznatih podataka o populaciji kako bi uzorak učinio reprezentativnijim. Međutim, podsećamo da BIRODI nije sproveo istraživanje o obrazovnoj, starosnoj i regionalnoj strukturi glasača određenih stranaka, već ga je zanimalo koliko u pojedinačnim obrazovnim, starosnim i regionalnim kategorijama ima glasača određenih stranaka.

Poststratifikacija koja bi mogla da utiče na to da se ispitanicima unutar ovog istraživačkog pitanja (potencijalni glasači određenih političkih opcija) daju drugačije vrednosti od 1 bi bila poststratifikacija na osnovu poznate raspodele glasanja sa prethodnih izbora, što BIRODI navodi u svojoj publikaciji „Mediji, javnost i izbori“ iz 2017. godine (link).

U zavisnosti od toga da li je na rezultatima vršena poststratifikacija po obrazovanju, možemo da razlikujemo sledeća dva ishoda.

  • Ukoliko poststratifikacija nije vršena, onda vrednost u tabeli koja se tiče procenta visokoobrazovanih koji su glasali za DJB ili JS ne bi trebalo da bude ispod 0,57%, što je procenat za jednog ispitanika.
  • Ukoliko je poststratifikacija vršena na osnovu obrazovanja, da bi se dobio procenat od 0,1% koliko u tabeli visokoobrazovanih glasača imaju DJB i JS, ponder za visokoobrazovane ispitanike mora da iznosi 0,174. Da bi ponder za visokoobrazovane ispitanike iznosio 0,174, to bi značilo da je u uzorku pre stratifikacije bilo okvirno 1000 visokoobrazovanih ispitanika. Podsetimo da ukupan uzorak ovog istraživanja broji 1006 ispitanika i da se on ne menja stratifikacijom.

Mi nemamo podatak da li je BIRODI vršio poststratifikaciju na osnovu poznate raspodele glasanja sa prethodnih izbora ili ne, ali možemo da diskutujemo o potencijalnim razlozima problematičnosti primene tog postupka:

  • Na poslednjim izborima nisu učestvovale sve političke partije koje su predmet interesovanja u anketi BIRODI-ja;
  • Poslednji republički izbori za koje su dostupni podaci o raspodeli glasanja za celu populaciju su održani 2016. godine;

 

Podaci koje je Zoran Gavrilović
ustupio redakciji FakeNews Tragača

Podaci koje je BIRODI ustupio FakeNews Tragaču govore o tome da podaci istraživanja koje je sproveo BIRODI nisu predstavljeni u medijima na precizan i nedvosmislen način. Potpunije predstavljanje nalaza ovog istraživanja, koje bi omogućilo jasnije razumevanje dobijenih rezultata, podrazumevalo bi da se prikažu i uporede podaci o socio-demografskim karakteristikama (npr. obrazovanju i uzrastu) (potencijalnih) glasača svih političkih opcija. Da bi se predupredile zloupotrebe i selektivna tumačenja dobijenih podataka, pozivamo istraživače javnog mnjenja da nalaze istraživanja prikazuju u celovitom obliku, sveobuhvatno i u kontekstu ostalih podataka dobijenih u istraživanju. U društvima koje odlikuje insistiranje na podelama i podsticanje sukoba, odgovornost istraživača nije samo da podatke istraživanja prikažu na razumljiv i objektivan način, već i na način koji će smanjiti verovatnoću da svi oni koji podstiču podele i sukobe u društvu nalaze tih istraživanja koriste kao oružje kojim povećavaju jaz između različitih društvenih grupa.

Na kraju, još jednom najoštrije osuđujemo nasilje koje se sprovodi nad kolegom Zoranom Gavrilovićem.

 

dr Milica Lazić
dr Veljko Jovanović