Ako ne znaš ko je kriv, onda je sigurno migrant

Vest staru godinu dana o devetnaestogodišnjoj Šveđanki koju je seksualno uznemiravao nepoznati mladić u noćnom klubu u Malmeu, a nakon toga joj razbio flašu od glavu, portal Dnevna Gazeta oživeo je 1. februara ove godine dodajući joj novi, ali neprovereni element – da je momak koji je napao tinejdžerku bio migrant. Ubrzo nakon incidenta slučaj je zatvoren jer nije bilo moguće utvrditi identitet počinioca, piše švedski dnevnik Aftonbladet. Bez obrzira na to, na društvenim mrežama i u medijima proširilo se uverenje da je reč o migrantu.

Da su česti slučajevi lažnih vesti o migrantima u negativnom kontekstu, potvrdilo je prošlogodišnje istraživanje turske organizacije za proveru činjenica Teyit. Kao učestale istakle su se lažne vesti u oblastima kriminala, državne pomoći, invazija, religije, nasilja i slično.

Laži u vezi sa državnom pomoći koju dobijaju migranti su vice-šampioni u medijima prema ovom istraživanju. Takav slučaj analizirao je i portal Raskrikavanje, kada su domaći mediji preneli vest agencije Asošijeted pres (AP) da Nemačka nudi 3000 evra jednokratne pomoći migrantima koji odluče da se vrate u svoju domovinu. Portal objašnjava da je pomoć bila ponuđena, ali se zahtev  mogao slati tek nakon što se vrate u svoje države. Pritom, iznos do 3000 evra mogle su dobiti porodice, a do 1000 evra pojedinci, i to ne u kešu nego za konkretne namene. Sličnom temom bavio se i Fake News Tragač kada se na internetu pojavilo poređenje da porodilje u Srbiji dobijaju oko 50 evra mesečno, a azilanti 300, to jest 10 evra dnevno, kao i hranu i smeštaj. Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije demantovao je ove navode, tvrdeći da je azilantima obezbeđena hrana i smeštaj, ali ne i novac.

U Sjedinjenim Američkim Država i nekim evropskim zemljama objavljen snimak uz objašnjenje da su migranti odbili da jedu hranu zato što nije bila po njihovim religijskim merilima i zato što je na kutijama bio nacrtan krst. Migranti jesu odbili hranu, ali iz protesta što su dugo čekali na granici uprkos obećanjima koje su dobili, navodi Teyit.

Prikazujući laži o migrantima kao nasilnicima, istraživanje turske organizacije podseća na snimak navodnog sirijskog migranta koji napada doktora u bolnici u Turskoj. Međutim, utvrđeno je da je snimak nastao u Rusiji i da je na njemu prikazan pijani čovek koji nasrće na bolničare.

Zlostavljanje žena nije izdvojeno kao posebna kategorija tokom istraživanja Teyit-a, ali je primetna pojava, što dokazuju primeri. Tako se na društvenim mrežama u Turskoj širila vest o dva Sirijca koja su silovala i ubila ženu. Pokrajinska uprava za bezbednost demantovala je te navode i potvrdila da je ženu sa priložene fotografije ubio njen bivši muž. Drugi primer bio je kolaž sačinjen od fotografija 16 žena koje su uznemiravali i silovali migranti, najverovatnije u Nemačkoj ili Švedskoj. Te žene jesu bile zlostavljane, ali u različitim zemljama, u različito vreme i niko od ljudi koji su ih maltretirali nije bio migrant, navodi se u izveštaju organizacije Teyit.

Da ni Srbija ne odskače od standarda, dokazano je oktobra prošle godine kada se na društvenim mrežama širila priča o sedamnaestogodišnjakinji koju je, navodno, silovao migrant u Beogradu naočigled brojnih prolaznika. Ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo je ove navode tvrdeći da ni njima, kao ni zdravstvenim ustanovama u Beogradu nije prijavljen sličan događaj. Tim povodom oglasio se i Komesarijat za izbeglice, ocenivši slučaj kao vrhunac neodgovornog ponašanja medija koje može imati opasne i trajne posledice. Histerija zabrinjavajućih razmera nastala širenjem lažnih vesti o migrantima, kako to objašnjava portal Indeks, dovela je do toga da je u Hrvatskoj novembra prošle godine podneta i prva krivična prijava protiv muškarca koji je izmislio da su ga napali migranti.

Darija Stjepić, Fake News Tragač