Studija o „štetnosti Fajzer pelcera“ objavljena je bez jasne metodologije u časopisu izdavača s predatorske liste

Portal Vaseljenska je preneo vest o „zvaničnoj studiji” koja dokazuje štetnost Fajzerove vakcine protiv kovid-19, navodeći da njen sastav može da dovede to modifikacije DNK što dalje može da izazove neurodegenerativne bolesti. Ovu studiju autora Barta Klasena dugu dve i po stranice objavio je izdavač poznat po časopisima za koje se osnovano sumnja da su predatorski. U studiji nije opisana metodologija istraživanja, a popis rezultata svodi se na spekulacije.

Šta su predatorski časopisi?

Američki bibliotekar Džefri Bil (Jeffrey Beall) definisao je termin „predatorski časopis” kao format koji omogućava izdavačima da ostvaruju profit naplaćujući objavljivanje naučnih radova u časopisima, ne poštujući sve kriterijume i procedure obavezne za njihovo publikovanje. Najčešće karakteristike po kojima se ovi časopisi mogu prepoznati su nepostojanje urednika, potpisivanje iste osobe na raznovrsnim časopisima istog izdavača, izostavljanje recenzije ili postupak recenzije koji nije jasno definisan, obmanjujuća ili lažna imena unutar redakcija časopisa, manipulativna indeksiranost časopisa…

Bil je zbog velike ekspanzije predatorskih izdavača i časopisa napravio javnu internet bazu na kojoj se nalazi spisak svih potencijalnih predatora, a na kojoj je i izdavač časopisa „Microbiology & Infectious Diseases”, koji je naveden kao kredibilan izvor u tekstu portala Vaseljenska. Pošto unutar publikacije ne piše ko je njen izdavač, Gugl pretragom saznajemo da je u pitanju „SciVision Publishers”, koji osim pomenutog izdaje još najmanje 29 časopisa. „Svi časopisi koje izdaje predatorski izdavač potencijalno su predatorski, ako nije drugačije naznačeno”, piše na sajtu Bilove liste, na kojoj nijedan časopis pomenutog izdavača nije izdvojen kao legitiman.

Kako se došlo do „otkrića”?

Više puta se u tekstu ponavlja informacija da mRNK vakcine predstavljaju „neproverenu vrstu pelcera”. Prvi izveštaj o uspešnoj upotrebi mRNK na životinjama je objavljen pre više od trideset godina, dok se oko dve decenije ovaj sistem razvija za ljudsku upotrebu. One su testirane za borbu protiv raka i zaraznih bolest poput zika virusa, ebole, besnila i influence.

Naučni portal Helt fidbek (Health feedback) se u više navrata (1, 2, 3) bavio problematikom viralnh informacija koje često kruže društvenim mrežama, a tiču se povezanosti mRNK vakcina i njihove sposobnosti da modifikuju DNK. „mRNK iz COVID-19 vakcina pokreće ljudske ćelije da proizvode virusni protein koji stimuliše imuni sistem. mRNK nije zarazna i ćelija ga brzo razgradi nakon što proizvede protein. Kao što je Helt fidbek objasnio u prethodnim istraživanjima, mRNK iz vakcina takođe ne može da modifikuje ljudsku DNK jer nikada ne ulazi u jezgro ćelija, gde se DNK čuva”, navodi se na portalu Helt fidbek, koji je pažnju posvetio i radu koji citira portal Vaseljenka.

Vanredni profesor Univerziteta u Santijago de Komposteli Hesus Rekena takođe je analizirao ovaj rad i zaključio da je „neutemeljen i obmanjujući”, da ne sadrži „eksperimentalne dokaze koji podupiru rad”, kao i da se u njemu studija na koju se naučni rad poziva pogrešno citira i manipulativno tumači. Više istraživača osporilo je ovo istraživanje i na Research gate-u, navodeći – između ostalog – da metodologija uopšte nije opisana, kao i da su u sekciji s rezultatima pobrojane samo spekulacije.

Ko je Bart Klasen?

Autoru kontroverzne studije Bartu Klasenu ovo nije prvi put da je optužen za zloupotebu i obmanjivanje podacima o vakcinama, pošto je 2014. godine objavio istraživanje koje se ispostavilo netačnim, a povezivalo je vakcine sa autizmom, dijabetesom i gojaznošću.

Reč je o istraživaču koji nema svoj nalog u bazi ORCID, dok je na Gugl skolaru zastupljen s pet radova, od čega tri rada nijedanput nisu citirana. Preostala dva rada citirana su šest puta, pri čemu su četiri citata – autocitati.

Stefan Kosanović, FakeNews Tragač