Nije viteški #9: Incest

Redakcija FakeNews Tragača u devet nastavaka objavljuje analizu izjava koje su Branimir Nestorović i Saša Borojević izneli na konferenciji za štampu u decembru 2021, predstavljajući Udruženje za zaštitu dece „Vitezovi reda zmaja“. Pred vama je poslednja analiza iz serijala, a prethodno smo pisali o izjavama koje se tiču suicida, dečijih prava, promene pola, društvenih mreža, osoba sa invaliditetom, Amber alerta, seksualnog obrazovanja i pedofilije.

Incest

Povod za poslednju analizu predstavljala je diskusija o incestu koja se povela na pomenutoj konferenciji. Najpre je Saša Borojević izjavio sledeće:

(Tražimo) izmenu člana 197 KZ gde bi na taj način sprečili da je incest legalizovan u Srbiji. Ne znam jeste znali za to? Dakle incest mora biti sankcionisan, ne može biti legalizovan. Trenutno je legalizovan.

Na postavljeno pitanje novinara kasnije obrazlaže:

(…) Incest nije kažnjiv ukoliko nije došlo do silovanja. Znači ukoliko je došlo do dobrovoljnog, znači između oca i ćerke, između brata i sestre, majke i sina, onda je on legalizovan i nije krivično delo. Jel’ tako, Vojine Šaljiću? Naš dragi advokatu. Ako su u pitanju punoletna lica, tako je.

Vojin Šaljić na to odgovara:

Kada su u pitanju maloletna lica, rodoskrvnuće kao krivično delo postoji u Krivičnom zakoniku, međutim kada su u pitanju punoletna lica, ne postoji. Dakle, incest za punoletna lica je dozvoljen.

Borojevićevo izlaganje i njegova razmena argumenata sa advokatom Šaljićem manipulativno graduira i kombinuje više različitih tvrdnji između kojih se stavlja znak jednakosti, a koje se zapravo značajno razlikuju. Borojević tvrdi da je incest legalizovan, pa da nije kažnjiv ukoliko nije došlo do silovanja, da je legalizovan ukoliko se radi o dobrovoljnom odnosu između srodnika, advokat potvrđuje da u Krivičnom zakoniku ne postoji krivično delo, i na kraju da je incest dozvoljen punoletnim licima koji u njega stupe dobrovoljno.

Član 197. Krivičnog zakonika, čije izmene predlažu Vitezovi reda zmaja, u okviru Krivičnih dela protiv braka i porodice, propisuje kaznu zatvora od šest meseci do pet godina za „punoletno lice koje izvrši obljubu ili sa njom izjednačen polni čin sa maloletnim srodnikom po krvi u pravoj liniji ili sa maloletnim bratom, odnosno sestrom“. Kako ovaj član zakona zaista ne predviđa kaznu za dobrovoljni seksualni odnos između odraslih bliskih srodnika može se zaključiti da je advokat Šaljić u pravu, odnosno da je u krivično-pravnom smislu ovakav odnos dozvoljen.

Sa druge strane, pojam legalizacije koji pominje Borojević podrazumeva ozakonjavanje, što znači da bi u slučaju da je dobrovoljni odnos između bliskih srodnika legalizovan država obezbedila mehanizme za njegovo ozakonjenje. Međutim, naša država to nije učinila. Naprotiv, u Porodičnom zakonu se Članom 19. zabranjuje ozakonjenje ovakve veze i propisuje da „brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a od srodnika u pobočnoj liniji brak ne mogu sklopiti: rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i sestara, te deca braće i sestara po ocu ili majci“. Dakle, incest nije legalizovan.

Ovu razliku za Tragač dodatno objašnjava Milan Filipović, pravni savetnik u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM): „Rodoskrvnuće (incest) između punoletnih lica je dekriminalizovano 2005. godine usvanjem sadašnjeg Krivičnog zakonika. Država je kroz građansko zakonodavstvo ipak zadržala zabranu kada je reč o stupanju u brak. Razlika između reči dekriminalizacije i legalizacije nije samo semantička, već se upotrebom reči legalizacije insinuira da je država prihvatila incest kao nešto što je društveno poželjno. Država je zapravo odlučila da incest između punoletnih lica ne predstavlja dovoljnu društvenu opasnost da bi bio krivično delo. Sa druge strane, mogućnost da najbliži srodnici stupaju u brak je zabranjena jer može proizvesti društveno nepoželjne posledice (zajedničku decu)“.

Napomena: FakeNews Tragač i NNŠ ne podržavaju nijedan vid nasilja nad bilo kim. Bez obzira na to kada i u kojim okolnostima se desilo, seksualno nasilje se može prijaviti u najbližoj policijskoj stanici ili na broj telefona 192. Žrtve nasilja mogu zatražiti psihičku, pravnu i lekarsku pomoć pozivanjem Nacionalne SOS linija za žene žrtve nasilja (0800-222 003), SOS telefona Autonomnog ženskog centra (0800 100 007, radnim danima od 10 do 20h), ili SOS Vojvodine, čiji je broj namenjen ženama koje trpe nasilje (0800 10 10 10, radnim danima od 10 do 20h).

Jelena Jovović, Fake News Tragač