Tako je govorio Nestorović (8): Piši kao što govoriš, čitaj kako ti odgovara

FakeNews Tragač sproveo je analizu objava dr Branimira Nestorovića, napisanih u periodu od 18. januara 2021. do 5. marta 2022. godine na ruskoj društvenoj mreži VK. Zanimalo nas je na koje se izvore dr Nestorović oslanja kada piše o pandemiji i na koji način interpretira sadržaje tih izvora. Opšte nalaze izneli smo u uvodnom tekstu, nakon kojeg su objavljeni i osvrti na portale Zero Hedge, The Epoch Times, Gateway Pundit, Global Research, Summit News i SOTT.

U današnjem tekstu, poslednjem iz ovog serijala, osvrnućemo se na objave u kojima je Nestorović direktno referisao na određene sadržaje iz (pseudo)naučnih časopisa.

Pseudonaučni časopisi

U dve svoje objave dr Nestorović referiše na članke objavljene u pseudonaučnim časopisima. Kao „stručan i veoma detaljan“ (1) dr Nestorović preporučuje članak objavljen u časopisu International Journal of Vaccine Theory, Practice, and Research. 

U uređivačkom timu ovog časopisa su poznati antivakcinalni aktivisti. U opisu časopisa stoji da je osnovan sa namerom da se u njemu objavljuju radovi „u vezi sa razvojem, distribucijom i praćenjem vakcina i njihovih komponenti“ (2, 3). Međutim, uzimajući u obzir sadržaj do sada objavljenih izdanja, utisak je da je časopis osnovan kako bi ova grupa tvrdnjama koje inače iznose u medijima i na društvenim mrežama obezbedila prividni kredibilitet, jer to sada čine „u recenziranom časopisu“. Ovaj časopis nije indeksiran u PubMed-u (4) i nema impakt faktor.

U radu koje dr Nestorović preporučuje dat je „pregled nekih mogućih nenamernih posledica mRNK vakcina“ (5). „Stručnjaci“ koji potpisuju ovaj rad su Stefani Senef i Greg Naj. Stefani Senef je viša istraživačica u Laboratoriji za računarske nauke i veštačku inteligenciju MIT-a. Ima završene osnovne studije biofizike, master iz elektrotehnike i doktorat iz elektrotehnike i računarstva (6). Drugi autor Greg Naj je naturopatski doktor koji je ovo zvanje stekao na Nacionalnom koledžu za prirodnu medicinu, gde je istovremeno stekao i zvanje Mastera nauka orijentalne medicine. Prethodno je završio osnovne studije engleskog jezika i stekao zvanje mastera na programu humanističkih nauka na Državnom univerzitetu Arizone (7).

Ovaj dvojac, inače poznat po svojim antivakcinalnim stavovima, u ovom radu tvrdi da je brzi razvoj vakcina otvorio prostor za niz rizika povezanih sa njihovom upotrebom, te u radu koji dr Nestorović linkuje objašnjavaju „potencijalnu vezu sa širokim spektrom akutnih i dugoročnih posledica“ izazvanih „njihovim komponentama i očekivanim biološkim odgovorom na vakcine“. Dakle, radi se o potencijalnoj, a ne dokazanoj vezi. Opširan članak završavaju tako što daju mogući scenario o tome kako vakcine mogu da modifikuju RNK, i sami zaključuju da „nema istraživanja koja definitivno ukazuju da se ovo dešava“.

Početkom novembra Nestorović je sa svojim pratiocima podelio i rad objavljen u časpisu Science, Public Health Policy, and the Law čiji bi rezultati u Nestorovićevoj interpretaciji trebalo da dokazuju da „mRNK vakcina povećava rizik od pobačaja oko sedam puta, studija sa Novog Zelanda (gde je vakcina obavezna za trudnice)“ (8). Međutim, ovaj članak je samo nekoliko dana kasnije povukao (9) jedan od njegovih autora priznajući da su „napravili veliku matematičku grešku, zbog čega su izveli pogrešan zaključak“ (10). Inače, časopis u kojem je objavljen ovaj rad izdaje neprofitna organizacija Institute for Pure and Applied Knowledge na čijem čelu se nalazi Džejm Lajons Vajler, poznat po svojim antivakcinalnim stavovima. Ni ovaj časopis nije indeksiran u PubMed-u (11).

Relevantni naučni časopisi

U samo sedam od 114 analiziranih objava dr Nestorović direktno referiše na radove objavljene u relevantnim naučnim časopisima. Među njima su dva koja predstavljaju primer onoga što se može nazvati lošom naukom, dok iz preostalih dr Nestorović čita ono što njemu odgovara.

Dr Nestorović je 16. septembra 2021. godine podelio članak grupe autora iz Nemačke pod naslovom „Da li je svakodnevna upotreba maske koja pokriva usta i nos bez neželjenih nuspojava i potencijalnih opasnosti“ (12), uz komentar: „Neželjena dejstva nošenja maske, glavobolja, pad kiseonika, zamor, problemi sa očima itd itd“ (13). Autori ovog istraživanja su za analizu odabrali isključivo rezultate naučnih istraživanja koja nalaze negativna dejstva nošenja maski. Od 1226 pregledanih članaka, njihove, ovako postavljene kriterijume, ispunilo je 113 studija, od kojih su „sa razlogom“ iz dalje analze isključene četiri. Koji je to razlog, autori ne objašnjavaju. Od ovih 113 studija „kvantitativna sinteza“ sprovedena je na 44, i kao njen rezultat autori navode da su uspeli da „demonstriraju statistički značajnu korelaciju (…) između negativnih neželjenih efekata deprivacije kiseonika u krvi i umora kod osoba koje nose maske“ na nivou značajanosti p=0,0454“. Međutim, koliki je stepen „demonstrirane korelacije“ autori su zaboravili da navedu. Osim toga, autori su pronašli i da se u analiziranim studijama neki „potvrđeni neželjeni efekti“ zajednički pojavljuju, te i to uzimaju kao dokaz da bi dugotrajno nošenje maski kod opšte populacije moglo dovesti do „značajnih dugotrajnih” ali i „direktnih kratkotrajnih” neželjenih posledica. Međutim, ovako metodološki postavljeno istraživanje, iz kojeg su izostavljene studije čiji rezultati ukazuju na pozitivne efekte nošenja maski ili ne potvrđuju njihova štetna dejstva, dokazuje samo da postoji neka statistički značajna povezanost između posmatranih varijabli čiji nam stepen nam autori ne otkrivaju, ali ne i uzročno–posledična veza između njih.

Metodološki je manjkav (14) i članak objavljen u časopisu „Viruses“, čije nalaze dr Nestorović u svom komentaru sumira na sledeći način „Spike protein iz vakcine ometa proces popravke DNK do 90%, remeteći adaptivni imuni sistem“ (15). U radu je opisan eksperimet in vitro u kome se nalazi dobijeni na dve izolovane ljudske ćelijske linije krajnje spekulativno uopštavaju. Toga su izgleda bili svesni i autori, ili makar jedan od njih, koji je izrazio „zabrinutost u vezi sa metodologijom korišćenom u studiji, izvedenim zaključcima i nedovoljenim razmatranjem laboratorijskog osoblja i resursa“, što je notifikovao i sam časopis u kome je rad objavljen (16).

Dr Nestorović je 12. marta 2021. godine uz kometar „Švedski istraživač i profesor napadnut zbog studije koja pokazuje da deca nisu ugrožena od COVID-19”(17) objavio link prema članku objavljenom u BMJ (British Medical Journal) u kome autorka piše o tome kako je švedska vlada obećala veću zaštitu pripadnicima akademske zajednice nakon što je prof. Jonas F. Ludvigson objavio da će obustavati svoj dalji istraživački rad na COVID-19 jer je po objavljivanju rezultata svog istraživanja bio izložen zastrašujućim komentarima na društvenim mrežama. Autorka članka navodi da su rezultati njegovog istraživanja pokazali da je tokom prvog talasa epidemije u Švedskoj od kovida oboleo relativno mali broj dece, a da je prof. Ludvigson kritikovan zato što je percipiran kao zagovornik tada važećih mera za spečavanje epidemije koje su se uglavnom svodile na preporuku o socijalnom distanciranju (18). Nije baš do kraja jasno šta je dr Nestorović želeo da poruči svojim komentarom, ali je nedvosmisleno tačno da je Švedska, suočena sa povećanjem broja zaraženih i umrlih, od novembra 2020. godine uvela restriktivnije mere čak i uz tako mali procenat zaražene dece.

Par dana kasnije, uz komentar „Za 11 meseci, virus SarsCov19 je minimalno mutirao“ (19) dr Nestorović linkuje rad objavljen u časopisu Plos Biology. Grupa britanskih i belgijskih stručnjaka je ovde objavila rezultate svog istraživanja fokusiranog na analizu mutacija Sars-CoV-2 virusa koje imaju evolucioni značaj i zaključila da su se „značajnije adaptivne promene koje su stvorile Sars-CoV-2 odigrale pre njegovog pojavljivanja u ljudskoj populaciji“ u odnosu na „skoro neutralnu evoluciju“ virusa u ljudskoj populaciji za prvih 11 meseci pandemije (20). U intervjuu za International Busienss Times, Oskar Meklin, jedan od istraživača, objašnjava: „To ne znači da nije došlo do promena, mutacije koje nemaju evolucioni značaj se akumuliraju i ‘surfuju’ tokom miliona transmisionih događaja, kao što je to slučaj kod svih virusa“. Osim toga, za razliku od Nestorovića, koji u svojim postovima u nekoliko navrata tvrdi da je „virus veštački“ (21, 22, 23), autori linkovanog članka, uzimajući u obzir diverzitet i prirodu Sarbecovirusa, upozoravaju da se i u budućnosti mogu očekivati njihovi skokovi sa životinja na ljude.

Početkom juna 2021. uz komentar „Oni koji su preležali covid nemaju korist od vakcinacije“ (24) dr Nestorović je linkovao prepint [još uvek nerecenziranu verziju] članka „Neophodnost vakcinacije protiv COVID-19 kod prethodno zaraženih osoba“ (25). U članku su predstavljeni rezultati istraživanja u kojem je upoređena ukupna učestalost zaražavanja korona virusom kod vakcinisanih i nevakcinisanih zdravstvenih radnika u Klivlendu, u periodu od pet meseci nakon što je otpočeo proces vakcinacije. Kako u tom periodu niko od nevakcinisanih koji su preležali bolest nije zaražen, zaključuju da je „malo verovatno da će pojedinci koji su imali infekciju Sars-CoV-2 imati koristi od vakcinacije protiv COVID-a19, a da se prioritet u davanju vakcina može bezbedno dati onima koji ranije nisu bili zaraženi“.

Krajem oktobra uz kometar „Rizik od infekcije u vakcinisanih 25%, nevakcinisanih 38%. Efikasnost vakcine ’ograničena’ kažu autori“ (26) linkovan je članak objavljen u časopisu The Lancet Infectious Diseases u kojem grupa britanskih autora prikazuje rezultate istraživanja realizovanog sa ciljem da se „kvantifikuje prenošenje delta varijante unutar domaćinstva“ (27). To znači da se procenti koje dr Nestorović citira odnose na rizik od infekcije kod vakcinisanih i nevakcinisanih članova domaćinstva indeksnih slučajeva (osoba koja se prva inficirala i od koje kreće širenje zaraze). U zaključku autori navode da „vakcinacija smanjuje rizik od infekcije delta varijantom i ubrzava klirens virusa“, ali i da dobijeni rezultati „ukazuju i da potpuno vakcinisane osobe mogu preneti infekciju članovima domaćinstva, uključujući i onima koji su potpuno vakcinisani“. Deo zaključka u kome se pominje limitirana efektivnost vakcine u celosti glasi: „Mada postojeće vakcine ostaju efikasne u spečavanju težih oblika bolesti i smrti od COVID-19, naši nalazi ukazuju da sama vakcinacija nije dovoljna da spreči svako prenošenje delta varijante u domaćinstvu gde je izloženost bliska i produžena. Jačanje imuniteta stanovništva buster programima i vakcinacijom tinejdžera pomoći će da se uvećaju trenutno ograničeni efekti vakcinacije na prenošenje, ali naša analiza ukazuje da će direktna zaštita pojedinaca koji su u riziku od ozbiljnijih ishoda, vakcinacijom i nefarmakološkim intervencijama, ostati od primarnog značaja za obuzdavanje tereta bolesti izazvane delta varijantom“.

Poslednji u ovom nizu je članak (28) objavljen u časopisu The New England Journal of medicine, čije rezultate dr Nestorović manipulativno interpretira (29) o čemu smo već pisali (30).

Za kraj, podsećamo i na našu analizu podataka o naučnoj produkciji „korona influensera“, koju možete pogledati ovde. Uz to, objavili smo i zaseban tekst o naučnoj produkciji dr Branimira Nestorovića.

Jelena Jovović i Milica Janjatović Jovanović,
FakeNews Tragač