Obesmišljavanje Crnomorskog sporazuma o žitu kroz prećutkivanje i slobodne interpretacije


Redakciji FakeNews Tragača pristigla je prijava u vezi sa komentarom „Sporazum o žitu je obesmišljen“, koji je za Politiku napisao Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Ruske Federacije u Srbiji. On, između ostalog, navodi sledeće:

  • da sporazum uopšte ne obezbeđuje prehrambenu sigurnost, već se njime „pune novčanici i vrše teroristički napadi“;
  • da se „lavovski deo tereta“ šalje u zemlje s najvišim nivoom prihoda;
  • da se u najnerazvijenije zemlje ne upućuje ni tri odsto ukrajinskog izvoza;
  • da nijedna od odredbi predviđenih Memorandumom Rusija–UN o normalizaciji ruskog izvoza poljoprivrednih proizvoda i đubriva nije sprovedena.

Pretražili smo dostupne podatke Ujedinjenih nacija (na koje se oslanja i sam Bocan-Harčenko), pregledali ugovore i sekundardne izvore, a naposletku uputili i pitanje ambasadoru Ukrajine u Srbiji Volodimiru Tolkaču u vezi sa izvozom žitarica u najugroženije zemlje.

 

Šta je predviđeno sporazumom?

Crnomorski sporazum o žitu, potpisan prošlog jula u Istanbulu, garantovao je bezbedan transport ukrajinskih žitarica i đubriva preko Crnog mora u uslovima rata. Rusija se obavezala da neće blokirati ili gađati teretne brodove, a timovi za inspekciju brodova i tovara postavljeni su u Turskoj. Tekst inicijative veoma je sažet i odnosi se na tehničke aspekte prekomorskog saobraćaja: nema osvrta na širi kontekst, rat se ni rečju ne pominje, a nema ni bilo kakvih odredbi o izvoznim kvotama.

Uz pomenuti sporazum potpisan je i Memorandum o razumevanju između Ruske Federacije i Sekretarijata Ujedinjenih nacija. Iako se u njemu ni rat ni sankcije ne pominju eksplicitno, jasno je da je cilj sporazuma ublažavanje posledica sankcija Rusiji u okvirima koji bi olakšali izvoz hrane i đubriva, uključujući amonijak.

Cilj inicijative je ublažavanje posledica prehrambene krize koja je u velikoj meri izazvana invazijom Rusije na Ukrajinu i uvođenjem sankcija Rusiji. Budući da su Ukrajina i Rusija u globalnim okvirima izuzetno značajni proizvođači i izvoznici hrane, rat je doveo do krupnih problema sa snabdevanjem i rastom cena, što je posebno pogodilo siromašne zemlje Afrike i Azije.

 

U kom pogledu je ruski ambasador u pravu?

Na početku, treba istaći da se Bocan-Harčenko u svom tekstu oslanja na podatke Ujedinjenih nacija o ukrajinskom izvozu u okviru Crnomorskog sporazuma o žitu. Iako ambasador nigde ne navodi UN kao izvor, brojevi se poklapaju s onim što je moguće videti u sistematičnom i interaktivnom pregledu na sajtu Ujedinjenih nacija.

Sajt razvrstava podatke prema zemljama-uvoznicima, visini uvoza i vrstama žitarica. Zbirno gledano, najveći deo izvoza završio je u Kini, Španiji i Turskoj. Od ukupno 32,9 miliona tona 26,4 miliona završilo je u zemljama visokog dohotka (poput Španije, Italije, Holandije…) i zemljama višeg srednjeg dohotka (Kina, Turska, Libija…). Brojevi koje u tom smislu navodi ambasador neznatno se razlikuju od podataka UN.

U zemlje sa niskim dohotkom direktno su izvezene 822.000 tone, što čini oko 2,5% ukrajinskog izvoza ostvarenog na osnovu Crnomorskog sporazuma o žitu. Ovim putem žitarice su stigle u Etiopiju, Jemen, Sudan, Avganistan i Somaliju.

Dakle, ukoliko sagledavamo raspodelu ukrajinskog izvoza žitarica spram primarnih uvoznika, tačno je da je velika većina izvezena u zemlje sa visokim i višim srednjim dohotkom, kao i da je u zemlje sa niskim dohotkom izvezeno manje od 3% tereta. Međutim, da li to znači da je sporazum obesmišljen i da se njime „uopšte ne obezbeđuje prehrambena sigurnost“? Ne, takvo tumačenje bilo bi veoma usko i manipulativno.

 

U kom pogledu ruski ambasador greši?

Siromašne zemlje, kojima preti rizik od gladi, ne funkcionišu kao ekonomska „ostrva“, odsečena od ostatka sveta. Cene sirovina i količine prehrambenih proizvoda koji stižu do ovih zemalja u velikoj meri zavise od globalne snabdevenosti i cena. Kako navode Ujedinjene nacije u izveštaju objavljenom 30. juna ove godine, cene hrane na globalnom nivou su pale za 22% u odnosu na mart 2022, čemu je u velikoj meri doprineo i Crnomorski sporazum. Takve okolnosti relaksirale su poziciju ne samo najsiromašnijih zemalja, već i siromašnih slojeva populacije iz zemalja nižeg srednjeg dohotka (Bangladeš, Iran, Džibuti…).

Isti izveštaj pokazuje da je proporcija ukrajinskog izvoza žita u najmanje razvijene zemlje i zemlje podsaharske Afrike ostala gotovo ista u odnosu na period pre invazije.

Treba napomenuti i da statistika o kojoj sve vreme govorimo zapravo počiva na grupama koje definiše Svetska banka, gde – na primer – istoj (drugoj po snazi) kategoriji pripadaju Bugarska, Srbija, Turska, Gabon, Irak i Turkmenistan, dok je u trećoj kategoriji Ukrajina, uz Tanzaniju, Bangladeš, Ganu i Nigeriju. Iako je nekakav vid grupisanja nužan, među zemljama iz istih kategorija postoje krucijalne razlike.

Značaj sporazuma potvrđuje i Konferencija OUN o trgovini i razvoju u svom izveštaju iz oktobra 2022. godine. Uzmimo za primer Bangladeš. Ta država je 2021. godine, pre početka rata, uvezla iz Ukrajine 578.000 tona žita. Nakon početka invazije uvoz je potpuno stopiran i tek je Crnomorski sporazum omogućio nastavak snabdevanja (210.000 tona u 2022).

 

Šta kaže ukrajinski ambasador?

Komentar ruskog ambasadora bio je iniciran, kako on sâm navodi, najavom konferencije Ambasade Ukrajine u vezi sa ovom temom. Konferencija je održana juče, u beogradskom Media centru, i to je bila prilika da ambasadoru Ukrajine Volodimiru Tolkaču postavimo pitanje u vezi sa različitim interpretacijama podataka UN.

Tolkač je u svom obraćanju rekao, između ostalog, da Rusija koristi hranu kao oružje i ucenu, te da se nije zaustavila samo na izlasku iz sporazuma, već je „lansirala rakete i bespilotne letelice na ukrajinsku Odesu, gde se nalaze tri luke iz kojih se izvozi žito“. Ukrajinski ambasador navodi da su „terorističke akcije Rusije u samo jednom danu dovele do dodatnog povećanja cena hrane na globalnom tržištu“.

Budući da je Tolkač izneo podatak da se „65% ukrajinskih izvoznih žitarica šalje u najugroženije zemlje sveta“, zanimalo nas je na čemu bazira ovu procenu.

U odgovoru Tragaču, Tolkač je naveo sledeće: „Kada je počeo rat, Ukrajina se našla u situaciji da mora da rešava mnoga pitanja odjednom: ko će da osigurava te brodove, ko će da garantuje bezbednost, na koji način će žito da stigne do krajnjeg potrošača… Mnoge zemlje u Evropi su se ponudile da budu posrednici u tim poslovima“. Potom je ponovio da stoji pri zaključku o 65% izvoza ugroženim zemljama, kao i tezu da su neki evropski partneri preuzeli na sebe poslove distribucije kojima se pre rata bavila Ukrajina.

U ovom trenutku, međutim, ne postoje sveobuhvatni podaci na osnovu kojih bismo mogli da izračunamo domete i pravce redistribucije. Takođe, nema sumiranih podataka o posledicama otežanog izvoza ruskih produkata i đubriva.

 

Ka zaključcima

Na Samitu Rusija-Afrika, održanom prošle sedmice u Sankt Peterburgu, pojavili su se predstavnici 17 afričkih zemalja (2019. godine, na prvom samitu, bilo ih je 43). Više lidera, uključujući Azalija Asumanija, predsednika Afričke unije, naglasilo je da je Sporazum o žitu od vitalnog značaja za kontinent i da je neophodno pronaći model za njegovo obnavljanje.

Ruski predsednik Vladimir Putin izneo je argumente slične onima koje smo mogli da pročitamo u tekstu ruskog ambasadora u Srbiji. Obećao je, pritom, besplatnih 25.000-50.000 tona žita Burkini Faso, Zimbabveu, Maliju, Somaliji, Centralnoafričkoj Republici i Eritreji. Generalni sekretar UN Antonio Guteres rekao je da ovakva vrsta donacije pojedinim zemljama ne može popraviti dramatične posledice napuštanja sporazuma.

Ambasador Bocan-Harčenko u svom tekstu o prehrambenoj krizi ni u jednom segmentu ne preispituje odgovornost Rusije, koja je invazijom na susednu Ukrajinu dramatično otežala transport ukrajinskih žitarica. Prošle godine je, pritom, nepun dan nakon potpisivanja sporazuma, gađala luku u Odesi. U takvoj atmosferi nesigurnosti i rizika čak ni sporazum nije bio garant da će se transport nesmetano obavljati. Iako Bocan-Harčenko sporazum naziva „obesmišljenim“, pozivajući se na podatak o niskom nivou direktne isporuke najsiromašnijim zemljama, predstavnici upravo tih zemalja su u Sankt Peterburgu saopštili koliko im je taj sporazum važan.

Stefan Janjić i Ivan Subotić, FakeNews Tragač

  

Napomene: (1) Ovom temom se u svom jučerašnjem tekstu bavio i Demostat; (2) Citati ukrajinskog ambasadora Volodimira Tolkača navedeni su u skladu sa prevodom na srpski jezik koji je obezbeđen na konferenciji u Media centru. Ambasador se novinarima obratio na ukrajinskom jeziku.

Ukratko

12/06/2024

Ne, Adriana Vilagoš nije iz Vrbasa

Sportklub (podsajt portala N1) objavio je vest o velikom uspehu Adriane Vilagoš, mlade bacačice koplja, koja je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medalju. U tekstu…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA