31.10.2025.Zemlja kruži oko Sunca, dakle Platon je Sokratov učenik. Nakon što biste nekome saopštili ovu tvrdnju, taj neko bi vam verovatno odgovori da u tome nema logike. Iako naučna, preciznije filozofska disciplina, logika je ljudima bliska. Često je koristimo intuitivno, jer ona uređuje obrasce mišljenja i naš je orijentir za ispravne i pogrešne iskaze, argumente i zaključke.
O intuitivnosti logike svedoče nam misaoni procesi ljudi koji su postojali daleko pre nego što je ustanovljena logika kao filozofska disciplina, kao i sposobnost ljudi da diskutuju, procenjuju argumente i ubeđuju jedni druge u ispravnost određenog stava, čak i kada nisu u stanju da navedu šta bi to bio stav, argument ili silogizam. Ipak, koliko god nam logičko mišljenje bilo intuitivno, logika ipak ima svoje definicije, odnosno pravila, na osnovu kojih možemo tvrditi da prva rečenica u ovom tekstu nema nikakvog smisla, iako su obe tvrdnje u njoj istinite.
Da ova pravila ne ostanu u zatvorenom krugu filozofa i matematičara pobrinuo se Goran Rujević koji je napisao knjigu „Logička dijagnoza argumenata“ (izdavač: Akademska knjiga). Ova knjiga vodi nas kroz proces formulisanja pravila ispravnog mišljenja u kom usputne stanice nisu epohe već „patologije argumenata”, kao i načini za postavljanje njihovih dijagnoza.
„Ne znam da li su sve vakcine opasne, ali sigurno znam da nisu bez rizika. Pristaću da se vakcinišem tek kada mi lekari dokažu da vakcine ne mogu imati nuspojava.“
Ovakve tvrdnje nam mogu zvučati kao zdravorazumsko i odgovorno rasuđivanje kada je postupanje sa sopstvenim telom u pitanju, a mogu zvučati i kao sklonost ka teorijama zavere, u zavisnosti od toga kakva su naša prethodna ubeđenja i stavovi. Kako onda da postavimo dijagnozu? Pre svega potrebno je da znamo više logičkih pravila. Kao prvo, da je teret dokazivanja uvek na onome ko iznosi pozitivnu tvrdnju, odnosno ko nečemu pripisuje određeno svojstvo. Kao drugo, potrebno je da znamo pravilo obverzije prema kom je pozitivnu tvrdnju moguće predstaviti u negativnom obliku i obrnuto (na primer tvrdnja Sve mačke su mesožderi, obverzijom postaje Nijedna mačka nije ne-mesožder). Dakle, tvrdnja Sigurno znam da vakcine nisu bez rizika u svom pozitivnom obliku glasi Sigurno znam da vakcine jesu rizične. Kada je prikazana u pozitivnom obliku, lakše ćemo prepoznati da je u datom primeru iznesena tvrdnja o riziku koji dolazi sa vakcinama koju je potrebno dokazati.
Međutim, kako preskočiti prvi stepenik i prevazići sopstvena predubeđenja kako bismo se upustili u rasuđivanje po logičkim principima? Poznavanje kognitivnih pristrasnosti bi bio dobar prvi korak, jer nam ono omogućava da prepoznamo načine na koje naše objektivno rasuđivanje može biti ometano. Stoga je dobro znati da su ljudi skloni tumačenju informacija u skladu sa svojim prethodnim ubeđenjima (pristrasnost potvrđivanja); da ćemo pre poverovati u informaciju koju smo čuli više puta (efekat iluzorne istine); da češće prihvatamo tvrdnje potkrepljene nečijim ličnim iskustvom kao istinite iako nam nedostaju relevantni dokazi (anegdotalno prihvatanje) itd.
Jedan od najvećih izazova u diskusijama jeste polemika o teorijama zavere. Što zbog sklonosti njihovih zagovornika da brane sopstvene tvrdnje i pored jasnih dokaza koji ih opovrgavaju (kognitivna pristrasnost poznata kao ušančivanje), što zbog posebnog svojstva partikularnih iskaza na koje se teoretičari zavera oslanjaju, a to je neopovrgljivost. Primera radi, iskaz Neke biljke leče ćelavost nije moguće opovrgnuti, jer niko ne može da tvrdi da neka ljudima i dalje nepoznata biljka ili nepoznato svojstvo poznate biljke nema tu moć. Iako su male šanse da će osoba sklona teorijama zavere i ona koja to nije na kraju diskusije biti na istom stanovištu, valja se setiti da je teret dokazivanja uvek na onome ko iznosi pozitivnu tvrdnju, bilo da su u pitanju vanzemaljci, ljudi-gušteri ili veza vakcine i autizma. Dakle logički je jedino prihvatljivo ukoliko se dokaže da nešto od ovoga zaista postoji.
Kako, s druge strane, da postupamo sa iskazima koji su nedokazivi? Ukoliko je vaša prva misao bila da ih jednostavno odbacimo ili čak ni ne razmatramo, počinili ste veliku grešku, jer bismo time obrisali sva naučna postignuća. Iako na prvi pogled deluje logično da je sve u domenu nauke dokazivo, prolazak kroz pravila formalne logike će nam pokazati o čemu se zaista radi.
U pitanju je svojstvo univerzalnih iskaza, koje podrazumeva da su nedokazivi. Formalno logički to izgleda ovako Svi Es su Pe. Ili konkretno Svi labudovi su beli. Ne postoji mogućnost da se popišu svi sadašnji, prošli i budući labudovi da bismo mogli sa potpunom sigurnošću da tvrdimo da imamo dokaz za navedeni iskaz. Međutim, dovoljno je da potvrdimo postojanje jednog labuda koji nije bele boje, da bi ovaj univerzalni iskaz bio opovrgnut. Ovim se ne tvrdi da univerzalni iskazi nisu bazirani na dokazima, do njih se i dolazi eksperimentima, detaljnim popisivanjima i drugim naučnim metodama, a težnja svake naučne discipline jeste pronalaženje opštih pravila i definicija. Međutim upravo njihova opovrgljivost nam omogućava da ostanemo u domenu empirijske nauke i da ne zalutamo u verovanja i prethodno razmatrane teorije zavere. Dakle, svojstvo univerzalnih iskaza koje se u diskusijama često koristi kako bi se nauka diskreditovala, zapravo predstavlja njenu najveću snagu.
Verovatno su bar neki od vas u ovakvim raspravama osetili nalet besa, sagovornik je u vama probudio strah, a možda vam i laskao pa ste osetili ponos. Kada se to desi, i dalje smo u polju logike i argumenata, ali patoloških. Pozivanje na emocije predstavlja grešku u argumentovanju i koristi se kako bi se sagovornik, u nedostatku dokaza, efikasno ubedio u određeno stanovište. Da li to onda znači da i u svakodnevnim razgovorima prisustvo emocija uvek ukazuje na patologiju argumenata? Ovo bi upućivalo na sterilnu realnost zamislivu jedino u distopijama. Verovatno je svako od nas iskusio da u određenim situacijama emocije nose prevagu nad argumentima i da je tada čak i besmisleno nastaviti sa dokazivanjem. Autor navodi više slikovitih primera, mi ćemo se poslužiti jednim – besmisleno je prijateljima iznositi argumente zašto je dobro uplatiti određeni apartman za putovanje, ukoliko je njima odbojno to što se apartman nalazi pored groblja.
Emocije su neizostavni deo našeg rezonovanja, čak i kada ne govorimo o ličnim preferencijama, njih svakako treba uvažavati i analizirati, prvenstveno zbog uticaja koje mogu imati na formiranje naših stavova i svako buduće tumačenje informacija. Verujemo da pažljivi čitaoci našeg sajta uveliko prepoznaju većinu zamki emocija i kognitivnih pristrasnosti prilikom analize medijskih sadržaja. Oni još pažljiviji su prepoznali laskanje u prethodnoj rečenici i okrenuli se kritičkoj analizi upravo pročitanog, u čemu će Logička dijagnoza argumenata svakako biti od pomoći.
Milica Janjatović, FakeNews Tragač
