Dan na portalu Srpski ugao: U Evropi tragedije i glad, u Srbiji uspesi i investicije

Tragaču je nedavno pristiglo više prijava čitalaca u vezi s vestima portala Srpski ugao. Čitaoci su nam prijavili vesti o tome da je Nemačka „šampion u bolovanju“, a da Švajcarska „pada na kolena“ jer u ovoj državi ima čak 1,1 milion gladnih. O njima smo već pisali u ovom tekstu. Kada nam je pristigla još jedna prijava vezana za tekst istog portala koji ponovo na tendenciozan način prikazuje evropske države odlučili smo da podrobnije pregledamo sadržaj sa Srpskog ugla.

U nastavku vam donosimo odgovor na poslednju prijavu naših čitalaca vezanu za vest Srpskog ugla o „93,3 miliona građana u Evropskoj uniji“ koji navodno „gladuju“ ali i zaključke monitoringa sadržaja ovog portala koji smo sproveli 9. februara 2026. godine.

„Braćo Nemci, dođite, nigde nije bolje nego u Srbiji!“

Već letimičnim pogledom na sadržaj portala Srpski ugao jasno je da se iz većine država Evrope gotovo isključivo prenose negativne, „loše“ vesti. Te vesti se u svojevrsnom komentaru na kraju teksta pod naslovom „pogled redakcije portala Srpski Ugao“ stavljaju u još negativniji kontekst. Potom ih neretko preuzimaju tabloidi naklonjeni vlastima poput Informera, Aloa, Večernjih novosti, portala 24 sedam ili NS Uživo. S druge strane, vesti Srpskog ugla koje se tiču Srbije uglavnom su pozitivne i napisane iz afirmativne i pohvalne perspektive, u maniru naslova tabloida iz 2018. godine: „Braćo Nemci, dođite, nigde nije bolje nego u Srbiji!“.

Među 15 vesti o državama zapadne Evrope koje su objavljene posmatranog dana (od ukupno 27 u svim rubrikama) čak 13 je bilo negativno. Prva „pozitivna“ vest odnosila se na Mađarsku (ali i Srbiju), odnosno na događaj održan u Sentandreji „sa namerom povezivanja tradicija i jačanja međusobnog razumevanja“.  U drugoj se blagonaklono pisalo o premijeru Češke Andreju Babišu. Suprotno tome, preostalih 13 zvučalo je ovako:

• U Austriji žene sve obrazovanije, ali u zaradi mogu da stignu muškarce tek 2189. godine (Austrija)
• Pao sistem u Beču: Najveća austrijska bolnica AKH u mraku (Austrija)
• Tramvajski sudar u Beču – 13 putnika lakše povređeno (Austrija)
• Demonstranti traže slobodu za Antifa nasilnika u ime „praktičnog antifašizma“ (Nemačka)
• Seksualno uznemiravanje na ulicama: Berlin ćuti i dozvoljava (Nemačka)
• Autor maskote na nemačkom karneval-protestu „Budale protiv Nacista“ u Rusiji pred sudom (Nemačka)
• Kraj ere „Made in Germany“: Plejmobil gasi proizvodnju (Nemačka)
• U Nemačkoj održan protest pod nazivom „Budale protiv nacista“ (Nemačka)
• Merc i milijarde: Ko je uništio nemački prosperitet? (Nemačka)
• Dečak u Italiji čekao hitnu transplataciju: Danas mu je stiglo zamrznuto srce! (Italija)
• Divlji zapad u Italiji: Zapaljena barikada i brutalni napad na oklopno vozilo (Italija)
• Tragedija u Kran-Montani: Šef obezbeđenja nije položio ispit iz protivpožarne zaštite (Švajcarska)
• Teški nemiri na Aristotelovom univerzitetu: Ministarstvo daje 48 sati za objašnjenje (Grčka)

O bolovanju u Nemačkoj i siromaštvu u Švajcarskoj

Ukoliko biste se dominantno informisali iz tekstova Srpskog ugla, verovatno biste stekli utisak da je u svim gorenavedenim državama zaista zastrašujuće živeti. Možda bi vas ovo izveštavanje odvratilo čak i od turističkog putovanja. Deluje da su širom zapadne Evrope prisutne ekonomske poteškoće, svakodnevno se dešavaju tragedije i nesreće, zdravstvo je u krizi, a ljudi konstantno umiru. Stekli biste utisak i da se u Srbiji ništa od ovoga ne dešava. Inflacije definitivno nema, životni standard je neprikosnoven, građani ne umiru od operacija krajnika, pada nadstrešnica ili masovnih pucnjava.

Primarni cilj ovakvog jednostranog i selektivnog medijskog izveštavanja je da oblikuje vašu percepciju stvarnosti. Da ne pomislite da je u Evropi možda bolje. Ili da u Srbiji nije najbolje.

U Berlinu napadi na žene, „takvih scena u Srbiji nema“

Gotovo svi tekstovi Srpskog ugla koje smo analizirali (njih 26) su završavani komentarom, odnosno pomenutim „pogledom redakcije portala“. Veći deo njih može se okarakterisati obmanjujućim, a jedan i potpuno neistinitim. U tekstu o verbalnom seksualnom uznemiravanju žena u Berlinu, novinar dodaje napomenu da „takvih scena u Srbiji nema, jer se to smatra nekulturom i nevaspitanjem“.

Verujem da se većina žena u Srbiji ne bi složila sa tvrdnjom da verbalno seksualno uznemiravanje kod nas ne postoji, ali bih se za potrebe ovog teksta ipak osvrnula na konkretnije izvore. U istraživanju organizacije FemPlatz iz 2022. godine o nasilju prema ženama i devojčicama u javnom prostoru ističe se da su u Srbiji statistički značajno iznad proseka sledeći oblici nasilja: „neprikladno gledanje i zastrašujuća fiksacija pogledom, seksualno sugestivne šale ili uvredljivi komentari, za koje su ispitanice procenile da se stalno dešavaju i često dešavaju“, kao i nametljiva i uvredljiva pitanja o privatnom životu, psovanje i vređanje, nepristojna gestikulacija, trubljenje, zviždanje i dobacivanje iz auta i zviždanje i dobacivanje, „koji se prema odgovorima ispitanica stalno dešavaju“.

Takođe, u OEBS-ovoj anketi o nasilju nad ženama iz 2019. godine se kao jedan od najčešćih oblika seksualnog uznemiravanja žena izdvajaju „nametljiva i uvredljiva pitanja o njihovom privatnom životu“.

Ovakvo izveštavanje Srpskog ugla predstavlja direktno nipodaštavanje iskustava svih žena koje se u Srbiji suočavaju sa verbalnim seksualnim uznemiravanjem u bilo kojoj vrsti okruženja.

Nažalost, tu ne završavamo sa vestima iz posmatranog dana u kojima je Srpski ugao umanjio probleme sa kojima se bore žene u Srbiji. Naime, situacija je identična i kada je reč o tekstu u kojem je preneto da su žene u Austriji sve obrazovanije, ali su im plate i dalje niže. Novinarka u komentaru napominje da je ova razlika u Srbiji „izbrisana“, te da je kod nas „zastupljenost žena jednaka u svim sferama života“. Što nije slučaj.

U publikaciji Republičkog zavoda za statistiku „Žene i muškarci u Republici Srbiji“ naglašeno je da je „platni jaz između žena i muškaraca za 2018. godinu iznosio 8,8%“. Blumberg Adria nedavno je izvestio da je u Srbiji tokom prethodne godine on porastao na 12,1%, te da se „gotovo izjednačio sa evropskim prosekom“.

Selektivne moralne osude

Kada govorimo o vestima koje dolaze iz EU ili sa Zapada u „pogledu redakcije“ Srpskog ugla često je dominirala snažna moralna osuda . Recimo, u vesti o požaru u Švajcarskoj koji je odneo više od 40 života, autorka u „pogledu redakcije“ konstatuje da „tragedija u Kran-Montani otkriva duboke pukotine u švajcarskom sistemu“, te da propusti poput ovog ostavljaju žrtve i njihove porodice „bez pravde“.

Istovremeno, novinari Srpskog ugla se ne bave sistemskim propustima i ljudskim nemarom koji su potencijalno doveli do tragedija u Srbiji, poput pada nadstrešnice na nedavno rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu. Umesto toga ovaj portal u maniru prorežimskih tabloida napada tužioca Mladena Nenadića koji je naprasno počeo da smeta vlastima, ponavlja nedokazane insinuacije o terorističkoj diverziji u slučaju pada nadstrešnice, demonstrante koji traže odgovornost za pad nastrešnice naziva „cirkuzantima“.

Ukoliko posmatramo sadržaj Srpskog ugla koji se odnosi na Srbiju, deluje da u našoj državi „cvetaju ruže“. Srpkinja prva na svetu prima rusku vakcinu protiv raka, otvara se ambasada Srbije u Tanzaniji što je okarakterisano „diplomatski proboj“ i „strateški manevar“, dok istovremeno Kragujevac postaje centar „velike kulturne investicije“. Čitaoci skloni kritičkom razmišljanju bi se nakon konzumiranja sadržaja Srpskog ugla ironično mogli zapitati: „Kako, pobogu, svi ti napaćeni Evropljani još uvek nisu pohrlili u Srbiju?“

Teodora Koledin, FakeNews Tragač