Tako je govorio Nestorović (7): Naučni misticizam i interfejs mozak-računar

FakeNews Tragač sproveo je analizu objava dr Branimira Nestorovića, napisanih u periodu od 18. januara 2021. do 5. marta 2022. godine na ruskoj društvenoj mreži VK. Zanimalo nas je na koje se izvore dr Nestorović oslanja kada piše o pandemiji i na koji način interpretira sadržaje tih izvora. Opšte nalaze izneli smo u uvodnom tekstu, nakon kojeg su objavljeni i osvrti na portale Zero Hedge, The Epoch Times, Gateway Pundit, Global Research i Summit News.

Poslednji alternativni portal na koji ćemo se fokusirati u okviru ove analize Nestorovićevih izvora nalazi se na domenu SOTT.net. Signes of times, je – navodi se – „istraživački projekat neprofitne Quantum Future Group“ (1). Pokrenula ga je 2002. godine Lora Najt-Jačik, „naučni mistik“, kako bi „prikupljala dnevne izvode značajnih aktulenih događaja, za koje bi se moglo smatrati da imaju uticaj na dodavanje ili oduzimanje ’paketa ljudske energije’ na bilo koju građevinu makrokosmičkog kvantnog talasnog kolapsa“ (95). Iako ove „pakete ljudske energije“ na portalu predstavljaju kao nezavisno novinarstvo i nepristrasne analize, sadržaji koji se na njemu objavljuju retko sadrže kredibilne informacije (uglavnom preuzete iz drugih izvora), a češće se bave plasiranjem konspirativnih i pseudonaučnih narativa (2).

Dr Nestorović objavljuje komentar sledeće sadržine: „Ovo je najbolji sažetak priče o Covidu od početka. Pokriva činjenicu da se ne radi o pneumoniji već oštećenju epitela krvnih sudova, zanemarene načine lečenja, greške u lečenju i mnogo toga još. Molio bih nekoga ko ima vremena da ga prevede“ (3). Tome je dodao link ka čuvenom Spartakovom pismu koje u celosti prenosi SOTT.net (4). I zaista, ovo pismo sumira „mnogo toga“.

Spartakovo pismo

Na samom početku „Spartak“ dokazuje kako je COVID-19 virusni vaskularni endoteliitis, a da su pneumonija i sve druge manifestacije njegova posledica. Ceo ovaj segment, u kome objašnjava i patofiziologiju COVID-19, potkrepljuje sa 63 reference. Koliko je njegova argumentacija validna? Odgovor je, zapravo, komplikovan, i još uvek pun nepoznanica. Od samog početka pandemije jasno je da se kod obolelih od COVID-19 javlja i niz patoloških promena u vaskularnom sistemu. A „Spartakovu“ tvrdnju sa početka ovog paragrafa demantuju i sama istraživanja na koja referiše. Na primer, Libi i Lišer u svom radu kažu: „Početna karakterizacija COVID-19 kao pneumonitisa inkorporira pojam poremećene funkcije endotela. Dok početna infekcija pneumocita tipa I i II i alveolarnih makrofaga bez sumnje učestvuje u započinjanju infekcije, poremećena funkcija endotela svakako doprinosi pustošenju koje izaziva Sars-CoV-2 u plućima i dugde“ (5). Imajući u vidu i druge dokaze (6, 7) na osnovu svih dotadašnjih saznanja bilo je [i sada je] najbezbednije zaključiti da se radi o bolesti koja zahvata niz organa i sistema, baš kao što zaključuje i jedna od studija na koju i sam „Spartak“ referiše (8).

Što se tiče zanemarenih načina i grešaka u lečenju, „Spartak“ tvrdi da je dotadašnji pristup u lečenju ove bolesti pogrešan jer se koriste lekovi i procedure koji nanose štetu i „ubijaju“ pacijente, dok se oni za koje se može pretpostaviti da bi mogli biti efikasni ili oni koji su dokazano efikasni, ne koriste.

Ove svoje tvrdnje potkrepljuje sa gotovo 100 referenci, a analiza svake od njih zahtevala bi posebno istraživanje. Ovde ćemo se osvrnuti samo na nakoliko početnih argumenata. „Spartak“ tvrdi kako intubacija, kortikosteroidi i antikoagulansi nisu odgovarajući tretman za pacijente u kritičnom stanju i potkrepljuje je rezultatima tri istraživanja. Nijedno od njih u potpunosti ne potkrepljuje iznete tvrdnje. Pilot studija iz Kine na koju „Spartak“ referiše istražuje faktore rizika povezane sa smrtnim ishodom kod pacijenata koji su morali biti intubirani (kako istraživači kažu, „koji su došli do tačke koja deli život od smrti“). Ova grupa istraživača pratila je niz parametara i utrvrdila koji od njih su povezani sa lošijom prognozom. Nijednom rečju se ne pominje da intubacija nije odgovarajući tretman (9).

Pismo uredniku objavljeno u Indian Journal of Ophthalmology, koje bi trebalo da potkrepi tvrdnju da kortikosteroidi nisu odgovarajući tretman nosi naslov „COVID-19, steroidi i mukormikoza: Šta oftalmolog treba da zna“. U ovom pismu namera autora je bila da ukažu da je „zlouptreba steroida“, odnosno njihovo davanje u visokim dozama, dovela do razbuktavanja sekundarnih bakterijskih i gljivičnih infekcija, uključujući i mukormikozu. Oni na početku svog rada kažu da su kao izvesna „dozvola“ za upotrebu steroida kod obolelih od COVID-19 poslužili rezultati RECOVERY studije, ali upozoravaju da oni „konkretno pokazuju korist kod kratkotrajne primene malih doza deksametazona kod umereno teških do teških slučajeva“ (10). Može se pretpostaviti da je ovo poslužilo „Spartaku“ kao argument kojim dokazuje svoju tvrdnju. Međutim, u pismu uredniku pogrešno su citirani rezultati RECOVERY studije u vezi sa primenom deksametazona kod hospitalizovanih pacijenata. Rezultati ove studije zapravo pokazuju da je stopa smrtnosti intubiranih pacijenata i onih koji su bili na neinvazivnoj kiseoničkoj potpori bila manja u grupi pacijenata koji su dobijali deksametazon (6 mg dnevno u trajanju do 10 dana) u odnosu na grupu koja ga nije dobijala (11).

Rezultati trećeg referisanog istraživanja mogli bi da idu u prilog „Spartakovoj“ tezi da antikoagulanti nisu odgovarajuća terapija kritično obolelih COVID pacijenata. Međutim, u ovom istraživanju klinički je testirana upotreba heparina u terapijskim dozama kod kritično obolelih pacijenata u poređenju sa onim koji su dobijali standardnu terapiju koja prevenira nastanak tromboze. Rezultati zaista ukazuju da se upotreba heparina u terapijskim dozama nije pokazla efikasnijom od uobičajene terapije (12) – opet istom grupom lekova ali u profilaktičkim dozama (13, str. 49-50).

Dalje, „Spartak“ tvrdi da su većina lekova „prenamenjenih za COVID-19 a koji pokazuju bilo kakvu korist u spasavanju kritično bolesnih pacijenata“ – antioksidansi. Ovu tvrdnju potkrepljuje jednim naučnim radom čiji autori „komentarišu dokaze prikupljene iz literature koji povezuju antioksidanse dobijene iz hrane i helirajuće agense metala sa lečenjem i prevencijom oksidativnog stresa i upale koji imaju ključnu ulogu u napredovanju COVID-19“ (14). U ovaj pregled uključuju polifenole kao što su kurkumin i kvercetin, zatim karotenoide, vitamine C i D i peptide sa helirajućim svojstvima i njihovo moguće blagotvorno dejstvo kod COVID- 19.

Drugi referenca odnosi se na MATH+ protokol za bolničko lečenje COVID-19 koji je objavljen na portalu Front Line COVID-19 Critical Care Alliance (15). Grupa autora koja stoji iza ovog protokola je u decembru 2020. godine u časopisu Journal of Intensive Care Medicine objavila naučni rad „Kliničko i naučno obrazloženje za MATH+ bolničko lečenje COVID-19“ koji je trebalo ovom protokolu da da odgovarajući kredibilitet. Međutim, rad je povučen iz časopisa zato što su u njemu korišćeni netačni podaci: po objavljivanju rada javili su se predstavnici Opšte bolnice Sentara Norfolk ukazujući da su podaci navedeni u radu koji se odnose na stopu mortaliteta u ovoj bolnici – netačni. Umesto stope smrtnosti od 6,1% prijavljene u radu, stvarna stopa smrtnosti pacijenata koji su primili kompletnu terapiju predviđenu MATH+ protokolom iznosila je 28% (16).

Osim ovde analiziranih, „Spartak“ navodi i više puta opovrgnute tvrdnje o benefitima ivermektina (17, 18, 19), o beskorisnosti zaštitnih maski (20, 21, 22) i štetnosti vakcina (23, 24, 25), među kojima se po bizarnosti naročito ističe ona o tome kako se vakcine mogu koristiti kao medijum kojim se uspostavlja interfejs mozak-računar, što će na kraju omogućiti potpunu kontrolu volje (vakcinisanih) osoba, itd.

Drugi alternativni mediji

Na sličan način funkcionišu i drugi alternativni mediji i portali koje dr Nestorović linkuje u svojim objavama, pa se tako u našoj kategoriji „drugi alternativni izvori i društvene mreže“ nalaze Prepare for change (26), Mises Institute (27), Off-Guardian (28), The Daily Bell (29), American Institute for Economic Research (30), The Ron Paul Institute (31), LifeSiteNews (32), Rational Ground (33), Blaze media (34), Swiss Policy Research (35), American Thinker (36), Natural News (37) i dr. U ovoj kategoriji su i objave uz koje su linkovani sadržaji objavljeni na platformama za društveno umrežavanje i deljenje sadržaja čiji su akteri, na primer, „nezavisna investitorka“ iz Severne Irske Melisa Šumei (39), zatim dr Vladimir Zelenko (40, 41), ali i sam dr Nestorović.

U sutrašnjem tekstu, poslednjem iz ovog serijala, osvrnućemo se na objave u kojima je Nestorović direktno referisao na određene sadržaje iz (pseudo)naučnih časopisa.

Jelena Jovović i Milica Janjatović Jovanović,
FakeNews Tragač