Čitali smo: „Pitajte istoričara“ Grega Dženera

Kada je bio prvi ponedeljak? Kada su rođendani postali nešto što ljudi slave ili ih barem pamte? Ko je bio prvi vegetarijanac? Otkuda znamo kako su zvučali akcenti i jezici u prošlosti? Kako znamo da su najstarija oruđa iz kamenog doba zaista oruđa, a ne obično kamenje? Zašto je đavo jarac i kada smo počeli da držimo hrčke kao kućne ljubimce?

Sva ova pitanja, kao i mnoga druga, pristigla su Gregu Dženeru, koji sebe naziva „javnim istoričarem“, a autor je nekoliko knjiga o istoriji svakodnevnog života i fenomenu poznatih ličnosti u istoriji. U svojoj knjizi „Pitajte istoričara“ Džener se potrudio da što objektivnije odgovori na 50 pitanja o istoriji, koja su mu njegovi čitaoci postavili preko onlajn upitnika. Njegova knjiga prošarana je humorom, a pitanja variraju od svakidašnjih (poput „zašto se Italija zove Italija“) do veoma kreativnih („u kojem bismo istorijskom razdoblju bili u stanju da se najbolje borimo protiv virusa koji nas pretvara u zombije?“). Knjigu „Pitajte istoričara“ možete pročitati u izdanju Lagune (prevod Tatjane Bižić).

Koji je najčudniji (i na prvi pogled najneverovatniji) medicinski postupak za koji se ispostavilo da je medicinski delotvoran?

Džener odgovor na ovo pitanje započinje – pijavicama. „Široka primena barskih crva sklonih vampirizmu može danas da nam se čini kao nešto tragikomično srednjovekovno i užasavajuće gotičko, ali zapravo uopšte nije bilo srednjovekovno – medicina je vrbovala pijavice tek u 16. veku“, piše Džener. On takođe navodi da se u srednjem veku krv radi pročišćavanja puštala običnim sečivom, što je u nekim slučajevima dovodilo do preteranog gubitka krvi i smrti, ali da je ta praksa svakako nastavljena tokom istorije. Pijavice se ponekad koriste i u savremenoj hirurgiji jer luče supstance koje sprečavaju zgrušavanje krvi, što pomaže prilikom rekonstruktivnih hirurških zahvata kada se prišivaju odsečeni delovi tela.

Još jedan medicinski postupak koji se dokazano delotvorno koristi od davnina je trepancija, to jest bušenje lobanje pacijentima kojima je usled traumatske ili neke druge povrede glave natekao mozak. Džener piše da su se ljudi ovim postupkom služili još u kamenom dobu, te da dokazi za to u vidu probušenih praistorijskih lobanja postoje na arheološkim nalazištima širom sveta. „Više od polovine takvih lobanja pokazuje znake zaceljivanja koje je trajalo po nekoliko godina, što znači da bi većina ljudi preživela zahvat“, navodi Džener.

Malo ko bi poverovao da je u Americi 10 hiljada ljudi godišnje umiralo od bolesti koja se može neutralisati lekom izmišljenim još pre 1200 godina. Ipak, 2015. godine naučnici su otkrili upravo to. Superbakterija meticilin rezistentni stafilokokus aureus (MRSA), poznata po tome što je otporna na razne moderne antibiotike, poklekla je pred srednjovekovnim lekom od mešavine crnog i belog luka, praziluka, vina i kravlje želudačne kiseline. Lek je otkriven u staroengleskom tekstu iz devetog veka pod naslovom „Baldova knjiga recepata za lekove“, a tada je služio lečenju upaljenih folikula trepavica. Kada su ga moderni lekari rekonstruisali, ustanovili su da ubija štetne mikroorganizme poput najjačih antibiotika.

Koji su najznačajniji izgubljeni tekstovi u istoriji za čije postojanje znamo, ali nisu sačuvani?

Postoji li bilo šta gore od toga da tražite dokaze o određenoj tvrdnji ili događaju, a ispostavi se da njih naprosto nigde nema? Definitivno postoji, ali ukoliko se bavite utvrđivanjem činjenica ili ste, jednostavno, vrlo istinoljubivi, nedostatak dokaza zadaće vam popriličnu glavobolju. Tokom rada na portalu koji se bavi upravo utvrđivanjem činjenica, redakcija FN Tragača redovno se susreće sa ovakvim problemima, a Greg Džener u odgovoru na pitanje njegovog čitaoca pruža nam uvid u mnoštvo knjiga, enciklopedija, tekstova i zapisa koji su naprosto nestali, mada bi služili kao vrsni dokazi o nekom razdoblju.

Verovatno najekstremniji primer ovakvih tekstova predstavlja kineska Enciklopedija cara Jonlea, čije pisanje je započeto 1402. godine tokom vladavine dinastije Ming. Kako navodi Džener, ova enciklopedija bila je projekat u kom je učestvovalo više od dve hiljade učenjaka, koji su napisali 23.000 poglavlja raspoređenih u čak 11.095 tomova. Bila je to svojevrsna srednjovekovna Vikipedija, opisuje Džener. Nažalost, prolaskom vremena mnogi njeni delovi su se izgubili, a njen gotovo potpuni nestanak usledio je tokom Bokserskog ustanka, to jest pobune Kineza protiv kolonijalnih sila koja se dogodila između 1898. i 1901. godine. Danas je od Enciklopedije cara Jonlea ostalo tek 3% njenog ukupnog sadržaja.

Pitanja na koja odgovora nema

Greg Džener se pisanjem knjige „Pitajte istoričara“ nesumnjivo uhvatio u koštac s ozbiljnim protivnikom – širokim auditorijumom koji je od njega očekivao precizne odgovore na ponekad potpuno apsurdna istorijska pitanja. Međutim, pisac je bez obzira na to uspeo da makar delimično, i uz dosta ograda, odgovori na neka od najčudnijih pitanja koja su mu postavljena, poput onog o tome „koliko je konjske balege i urina nastajalo dnevno u Londonu tokom vladavine Henrija VIII i šta je rađeno s tim?“.

Ipak, na neka pitanja je jednostavno nemoguće dati odgovor, jer čak ni približni dokazi ili svedočenja o nekoj pojavi naprosto ne postoje. Pisac se u uvodu knjige priseća trenutka kada ga je jedna devojčica pitala „Da li je Isus Hrist znao za dinosauruse i je li bio tužan što su svi mrtvi?“, na šta jednostavno ne možemo imati adekvatan odgovor. Poput Grega Dženera i redakcija Tragača često se susreće s pitanjima na koja nemamo odgovor, a čitaoci ga traže od nas. Recimo, „Da li je pilotkinja NATO pakta zaista odustala od bombardovanja manastira Mileševa nakon što joj se ukazao Beli Anđeo?“. O ovim i mnogim drugim nemogućim pitanjima iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti uskoro ćemo detaljnije pisati u novom blogu.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač