06.11.2024.Početkom oktobra gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić došao je na još jednu ideju posvećenu očuvanju nacionalnog interesa koji, prema ovom lokalnom funkcioneru, predstavlja jedan od prioriteta Beograda. Radi se o ideji da svi natpisi na novoj Beogradskoj autobuskoj stanici budu ispisani isključivo ćirilicom i na engleskom jeziku, to jest, bez srpske latinice. Pregled prethodnog meseca posvetili smo upravo fenomenu iskorišćavanje jezika u propagandne svrhe.
Novi u nizu Šapićevih propagandno-nacionalističkih spinova nažalost nije jedini te vrste, niti je ovaj političar usamljen u svom delovanju. Ministar kulture Nikola Selaković je – samo par nedelja pre Šapićeve odluke o natpisima na novoj stanici – rekao kako će njegovo ministarstvo predložiti da od naredne godine sva kompjuterska oprema koja bude kupovana za javne ustanove morati da ima dvoazbučne tastature.
Iako se ćirilica prema mišljenju stručnjaka za jezik zaista može okarakterisati kao ugrožena, da li borba za njeno očuvanje mora u isto vreme da podrazumeva progon latinice? Ne! Zašto bi? Ipak, pored „oslobađanja“ nove autobuske stanice od srpske latinice, Šapić najavljuje i proterivanje latinice sa tabli na kojima su ispisani nazivi ulica u Beogradu. Ovo, valjda, takođe doprinosi očuvanju nacionalnih interesa.
Međutim, to što se u Srbiji koriste i uče i ćirilično i latinično pismo predstavlja prednost, a ne manu našeg društva. Naša deca, recimo, lakše će savladati učenje engleskog jezika uz poznavanje srpskog latiničnog pisma, nego deca u zemljama gde ne postoji latinično pismo jezika koji se koristi. Isto važi i za učenje brojnih drugih jezika koji se oslanjaju na latinično pismo.
Jasno je da se ćirilica ovde zapravo koristi u svrhe propagande pod krinkom takozvane borbe za njen opstanak. I ovo nije nova pojava. Istinomer je pre nešto više od tri godine pisao o usvajanju Zakon o zaštiti srpskog jezika i ćirilice. Ovaj zakon usvojen je više od četiri godine nakon što je napisan njegov nacrt i to baš na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Međutim, u istom trenutku počinje da se priča o novim izborima, virus korona divlja, a cena hrane i energenta enormno rastu. Dakle, kad je teško – „očuvajmo ćirilicu!”.
I Tragač je poslednjih godina zabeležio nekoliko propagandno-nacionalističkih manipulacija kreiranih pod maskom očuvanja ćirilice. Još 2019. godine smo pisali o tome da ne postoji nijedan relevantan izvor koji bi dokazao da je irski pisac Džordž Bernard Šo zaista smatrao srpsku ćirilicu „najsavršenijim pismom na svetu“ ili da je zaveštao veliki novac koji bi bio dodeljen onome ko englesku abecedu pojednostavi po uzoru na srpsku ćirilicu. Bernard Šo je zapravo novac zavešto za onoga ko osmisli fonetsko pismo (jedno slovo, jedan glas) za engleski jezik.
Ipak, ova dezinformacija koju je tada objavila Politika nikada nije iskorenjena. Ministar Selaković je čak pominje argumentujući svoju borbu za očuvanje ćirilice u ovom trenutku. „Bernard Šo je imao svojevremeno ideju da našu ćirilicu izveze na svoje govorno područje zato što se divio njenoj savršenosti“ rekao je Selaković za RTS u intervjuu većinski posvećenom novim merama za očuvanje ćirilice.
Uz priče o očuvanju ćirilice često dolazi i do licitiranja brojem knjiga koje se u Srbiji objavljuju na ćiriličnom odnosno latiničnom pismu. Tako se pre nekoliko godina izdavačka kuća Laguna našla na meti Instagram profila @sacuvajmocirilicu (sačuvajmo ćirilicu). Ovaj profil je naveo da je jedne godine Laguna objavila samo 24 knjige koje su štampane ćiriličnim pismom nasuprot 218 latiničnih knjiga. U istoj objavi navodi se i da se srpske knjige štampane latinicom u međunarodnim bibliotečkim fondovima vode kao hrvatska kulturna baština, te da u određenim internacionalnim bazama ni ne postoji odrednica poput srpske latinice.
Tragač je po prijavi čitaoca proverio ove navode i utvrdio da se radi o dezinformacijama. U izdavačkoj kući Laguna su demantovali pomenute brojke i naveli da je nekorektno prebrojavati latinična i ćirilična krvna zrnca. Takođe, ni pretragom baza podataka ni kroz konsultacije sa stručnjacima nismo uspeli da pronađemo bilo kakvu relevantnu globalnu bazu u kojoj se knjige objavljene na srpskoj latinici sistematski klasifikuju kao deo hrvatske kulturne baštine. Srpska latinica, svakako, postoji kao odrednica u najbitnijim internacionalnim bazama knjiga.
Očuvanje i razvoj srpskog jezika i srpske ćirilice predstavlja temu od izuzetnog značaja kojoj se mora posvetiti adekvatna pažnja. Međutim njeno korišćenje u svrhu propagande, spina i dezinformisanja svakako neće doprineti ovome. Takav odnos prema jednom pismu može samo relativizovati njegov značaj.
I najčitaniji tekst Tragača tokom oktobra ticao se dezinformacije koja veliča ćirilično pismo. Još jednom je takvu dezinformaciju plasirala Politika. U tekstu koji je politika objavila govori se o tzv. „vinčanskom pismu“ koje je navodno preteča evropske pismenosti, a navodi se i kako su starorimski bukvari ređali slova azbučnim redom, te da „Grci nisu evropskog porekla“. Sve ove teze nemaju gotovo nikakve veze sa istinom. Vinčansko pismo – prema mišljenju brojnih stručnjaka – ne može se smatrati istinskim pismom, pa samim tim ni pretečom evropske pismenosti. Pre će biti da su starorimski bukvari slova ređali od „a do f“, nego od „a do š“, a Grci, naravno, jesu evropskog porekla.
Tekst iz Politike o „azbučnom poreklu evropske pismenosti“ vrvi od grešaka
Tokom oktobra pratili smo i dezinformacije koje su plasirane putem Tvitera / Iksa. Ukoliko i sami želite da nam prijavite neku vest na koju ste posumnjali, to možete učiniti putem prijavnog formulara ili slanjem poruke na neku od naših društvenih mreža.
Ivan Subotić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač
