07.03.2025.U Srbiji su, za manje od 30 dana, održana tri velika protesta: 1. februara u Novom Sadu („1. 2. na 3 mosta“), 15. februara u Kragujevcu („Sretnimo se na Sretenje“) i 1. marta u Nišu („Studentski edikt“). FakeNews Tragač je u okviru svoje „Blokadne beležnice“ detektovao poveći broj manipulativnih sadržaja o tim skupovima, a u ovom osvrtu fokusiraćemo se na jednu od ključnih propagandnih strategija diskreditacije: osporavanje autentičnosti.
Studentska pešačenja po Srbiji predstavljala su emotivni i motivacioni okvir novosadskog, kragujevačkog i niškog protesta, a predstavnici vlasti mogli su samo da posmatraju kako kolone mladih ljudi dobijaju besplatno i velikodušno ono što je stranka navikla da dobija novcem, prinudom i dovođenjem statista. Naoštreni na ideju da podrška uvek dolazi s fiskalnim računom, tabloidi su pokušali da uđu u trag tih računa, ali nisu uspevali da odmaknu dalje od floskula o stranim plaćenicima i obojenoj revoluciji.
Nije se bolje snašla ni Ljiljana Smajlović, koju je RTS pozvao da u Jutarnjem programu komentariše veliki novosadski protest: „Mi ne znamo ko finansira proteste, mi ne znamo ko donosi onu hranu na univerzitet… Ja pretpostavljam da neko zna. Ja ne znam“. Opaska da „neko zna“ izrečena je usputno, ali zapravo upućuje gledaoce na zaključak da je reč o veoma malom krugu obaveštenih. Sve miriše na misteriju! A zapravo je posredi sistem snabdevanja koji ima hiljade i hiljade svedoka po celoj Srbiji – kako građana koji kupuju, kuvaju i donose hranu, tako i studenata koji učestvuju u blokadi.
Nakon što je voditelj RTS-a odgovorio svojoj koleginici Smajlović da studenti „na društvenim mrežama objavljuju stalne pozive za donacije“, ona je uz svoj karakteristični „nemojte-biti-naivni“ poluosmeh spremno odgovorila: „Jeste, ali evo ja sam jedan od onih ljudi kojima je teško da veruju da je sve ovo spontano nastalo. I da neko kaže Trebalo bi da nam narod da donacije, i da počnu da stižu one kutije, sve jednake kutije hrane, kao što su slični i šatori u kojima se spava. Ja ne verujem potpuno u tu spontanost organizacije“.
Groteskni pokušaji da se ospori spontanost usledili su i na društvenim mrežama, u vidu „procurelih“ skrinšotova s navodnim prepiskama studenata-blokadera. Ovi su snimci korišćeni kao dokaz da mladi ne pešače zbog ideala, već zbog – novca. Nevolja je jedino u tome što je trebalo sklopiti uverljiv dijalog o isplati dnevnice. Tako su se, među ostalima, proslavile replike „Gajbi blejim, smaranje“, „Bolja je kinta za pešaka (…) ali neću ceo put, fejkovaću“ i „60 jura za pešaka“.
Govoreći za „Borbu“ u martu 1973, Danilo Kiš je rekao da, kada piše, nije u mogućnosti da izmišlja: „Ništa nije užasnije od realnosti, to znam, ništa romanesknije, ali ništa ni proizvoljnije i opasnije nego pokušaj da se sredstvima literature fiksira ona stvarnost koja nas nije prožela, koju ne nosimo u sebi, patetično rečeno – kao rudari olovni prah u grudima. Jedino takvu stvarnost, takav svet sam u stanju da dodirujem, i moram da iskašljem, da izrigam iz sebe“.
Četovi tobožnjih studenata koji pešače za „60 jura“ deluju kao fikcija kreirana prema potpuno suprotnom obrascu: neko je pokušao da iz sebe iskašlje sadržaj koji ni na putu nije sreo, i to jezikom toliko veštačkim i pretencioznim da postaje komičan. Ljiljana Smajlović, s druge strane, umesto tvrdnji iskašljava nedoumice – ona „ne zna ko donosi onu hranu na univerzitet“, ali… „neko zna“. Možda bi taj „neko“ mogla i sama da postane, ukoliko odluči da se informiše o temi koju komentariše – neka, recimo, sedne na klupu ispred nekog od fakulteta u blokadi i neka sačeka malo. Predvečerje je možda najzgodnije doba, tada se ne vidi ako čovek pocrveni.
Čitalac Nebojša Stamenović prijavio nam je da se u onlajn reklami za preparat Osteon gel zloupotrebljava njegov lik: „Upotrebili su moje slike sa društvenih mreža i lažno se predstavljaju, navode da sam ja napravio tu kremu, predstavljaju me kao profesora, a ja to nisam“. Ova prevarantska reklama obuhvata izmišljenu priču o Stamenovićevoj majci, sumnjive tvrdnje o efikasnosti preparata, fotografije „zadovoljnih korisnika“ sa stok sajtova, kao i veštački generisan video na kom Stamenović govori ijekavicom.
Tokom februara pratili smo i dezinformacije koje su plasirane putem Tvitera / Iksa i drugih društvenih mreža. Ukoliko i sami želite da nam prijavite neku vest na koju ste posumnjali, to možete učiniti putem prijavnog formulara ili slanjem poruke na neku od naših društvenih mreža.
Stefan Janjić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač
