„Možete li predvideti budućnost? Da, naravno da možete. S gotovo punom sigurnošću možete pogoditi da ćete sada, u roku od nekoliko sekundi, udahnuti vazduh, a onda ga izdahnuti. Sutra ujutro, Sunce će se pojaviti u određeno vreme, koje zavisi od vaše geografske širine i perioda godine.“ Ovako Tom Čivers otvara svoju knjigu „Sve je predvidljivo“, u kojoj pokazuje kako nam bejzijanska statistika može pomoći da bolje razumemo svet. Ipak, iako je Čivers za sam početak odabrao opšte i očigledne primere, čak bismo i njima mogli dodati zvezdicu. Pretpostavimo, na primer, da će mnogi čitaoci, suočeni s rečenicom „U roku od nekoliko sekundi udahnućete vazduh“, nastojati da iz inata iznevere očekivanje, tj. da zadrže dah. Takođe, Sunce može i da se ne pojavi narednog jutra – ako, na primer, ovaj tekst nedugo po objavljivanju čitate sa Svalbarda.
Iako ljudi nastoje da različitim tehnikama, naučnim i pseudonaučnim, predvide šta nas čeka u budućnosti, to je veoma težak, a ponekad i nemoguć zadatak. Mediji, političari, ali i astrolozi i drugi ezoteristi znaju koliko nas kopka ono što predstoji, pa nam do te mere serviraju najave, obećanja i prognoze da nam se čini kako sve vreme živimo u nekakvom trejleru vremena koje dolazi. Na prognoze se, međutim, retko kad vraćaju, pa smo odlučili da se umesto njih pobrinemo za retrospektivu.
FakeNews Tragač je pretragom arhiva medija i institucija došao do 25 najava i prognoza za 2025. godinu, datih ili prenetih u domaćim medijima u periodu od 1987. do 2022. godine. Predviđanja smo podelili na četiri sekcije – Demografija, Tehnologija, Zdravlje i ljudska prava i Srbija, a svaka prognoza dobila je i jednu od četiri ocene: „Bingo“ (ukoliko je bila tačna), „Tu smo negde“ (ukoliko je blizu ostvarenja), kao i „Precenjeno“ i „Potcenjeno“. Kao što ćete videti, imamo primere gde su prognozeri briljirali, ali i primere potpunog debakla.
DEMOGRAFIJA
U kategoriji „Demografija“ zabeležili smo jedine potpuno tačne prognoze. Tome doprinosi činjenica da je demografske trendove (barem za sada) lakše predviđati od tehnoloških ili političkih: manje je iznenadnih prelomnih tačaka, a ulazni podaci su stabilni i merljivi.
Izvor: Unesko (2006)
Ocena: Bingo
Predviđanje se ostvarilo, i to pre roka. Prema procenama Ujedinjenih nacija, svet je dobio stanovnika broj 8.000.000.000 u novembru 2022. godine, a do kraja 2025. čovečanstvo je na to dodalo još 261 milion. Podatak o tačnom datumu dostizanja osme milijarde treba uzeti s rezervom, budući da je on pre svega simbolički. Međutim, čak i ako je debelo netačan, onda nas je sigurno znatno više od 8,2 milijarde, a ne znatno manje.
Izvor: Milorad Ekmečić, akademik (2006)
Ocena: Precenjeno
U intervjuu za „Novu zoru“ Ekmečić je izjavio da će „do 2025. islam biti najbrojnija religija Evrope“. Iako nema preciznih podataka objavljenih tokom 2025, poslednja raspoloživa istraživanja pokazuju da je akademik napravio veliku grešku u proceni. Muslimani u Evropi čine od 6 do 7,5% populacije.
Izvor: Zoran Đorđević, novinar (2000)
Ocena: Tu smo negde
Predviđeno je da će do 2025. deset azijskih gradova postati megalopolisi, nakon što su to u prethodnom veku postali Peking, Šangaj, Tajđin (Tjencin), Seul, Bombaj (Mumbaj), Kalkuta (Kolkata), Tokio, Osaka i Džakarta. Kao budući megalopolisi ispravno su najavljeni Bangkok (imao je 18 miliona stanovnika 2025. godine), Daka (36), Karači (21), Manila (24), Bangalor (13), Madras (sada Čenaj, 11), Lahor (15), Nju Delhi (30) i Šenjan (tj. Šenžen, 13). Desetu procenu ne možemo da proverimo, jer je kao zaseban megalopolis naveden „Pakistan“, iako grad pod tim imenom ne postoji, a jedina dva pakistanska grada s više od 10 miliona stanovnika su pomenuti Karači i Lahor. Uz to, u analizi su promakli Guangdžou (27 miliona) i Ho Ši Min (14).
Izvor: UN (1993)
Ocena: Bingo
Predviđanje se ispostavilo kao veoma tačno, budući da je Indija 2025. godine imala oko milijardu i 470 miliona stanovnika. Nešto manje uspešno bilo je predviđanje da će Indijci činiti 29% populacije Azije, a Kinezi 31%, s obzirom na to da je Indija pretekla Kinu (30% naspram 29%).
Izvor: Aleksandar del Val, francuski politikolog (1998)
Ocena: Tu smo negde
„Kina, potcenjena i neoprezno prezrena od strane Zapada zbog svoje politike kada su u pitanju ljudska prava, postaće verovatno oko 2025. godine prva ekonomska sila na svetu“, predvideo je francuski politikolog Aleksandar del Val. Ukoliko posmatramo nominalni BDP (podaci MMF-a) Kina je druga ekonomija sveta, od koje su SAD jače za oko 58%. Ukoliko uzmemo u obzir paritet kupovne moći (PPP), Kina jeste prva ekonomija sveta, i bolja je od SAD za oko 34% (41 bilion naspram 30 biliona; bilion = hiljadu milijardi).
Izvor: Vlada Rusije (2007)
Ocena: Tu smo negde
U tekstu pod naslovom „Rusi sve bogatiji“, Borba je navela procenu Vlade Rusije da će ta država do 2025. godine imati „najmanje 145 miliona“ stanovnika. Nije moguće precizno utvrditi da li je ovo očekivanje ispunjeno, jer različiti izvori nude različite podatke, a svi se kreću nedaleko od procenjene vrednosti. Prema sajtu „Worldometer“, Rusija je taj broj stanovnika dosegla 2015. godine, ali se 2024. vratila na ispod 145 miliona. Aktuelna procena iznosi 143,6 miliona. „Statista“ takođe beleži pad broja stanovnika nakon invazije na Ukrajinu, ali je procena za 2025. godinu 146,1 milion. Ruska agencija Tas prenela je u januaru 2025. procenu Rostata od 146 miliona.
Izvor: N.N. / Veton Suroi, kosovski novinar (1987)
Ocena: Precenjeno
U tekstu „Antialbanstvo je (i) antijugoslovenstvo“, prištinski novinar Veton Suroi citirao je neimenovanog makedonskog naučnika koji je „stigao da izjavi kako će do 2025. godine po sadašnjoj stopi nataliteta broj Makedonaca i Albanaca da se izjednači u ovoj republici, što će biti veoma ozbiljan problem po međunacionalne odnose“. Poslednji popis stanovništva je u Severnoj Makedoniji sproveden 2021. godine, i prema njemu se 54,2% građana izjašnjava kao Makedonci, a 29,5% kao Albanci.
TEHNOLOGIJA
Kada ljudi zamišljaju tehnologiju budućnosti, često su veoma skloni SF fantazijama u stilu Žila Verna. Da smo 1925. zamolili naše pretke da nacrtaju planetu u 2025. godini, verovatno bi se na papiru našli leteći automobili, ali i ne i četbotovi. Napredak tehnologije je nelinearan, ograničenja su često pogrešno procenjena, a uz to nemamo ni najjasniju predstavu o tome koja će pitanja postati ključna. Kada pogledamo prognoze za 2025. godinu u kontekstu dometa tehnologije, videćemo da su najave najvećim delom bile preambiciozne.
Izvor: Borba (2007)
Ocena: Precenjeno
U tekstu pod naslovom „Parcele sve skuplje (iako na Mesecu nema uslova za život)“, novinarka Borbe opisala je ambicije pojedinih zemalja koje razvijaju kosmičke programe. Tri prognoze ciljale su 2025. godinu: plan Rusije da u okviru programa „Luna-Glob“ na Mesec lansira automatski aparat, plan Japana da izvede pilotski let ka Mesecu i plan Evropske svemirske agencije da pošalje posadu na Mesec između 2020. i 2025. godine. Počnimo od očiglednog: ljudsko biće nije kročilo na Mesec još od decembra 1972. godine. Rusija je 2023. lansirala automatsku stanicu „Luna 25“, ali se ona srušila na površinu Meseca i prestala da radi. U okviru japanskog programa SLIM jedna letelica je 2024. godine dospela na mesec, ali tamo nije osnovana nikakva kosmička baza kako se u Borbi predviđalo. Dakle, ova predviđanja ispostavila su se kao preambiciozna.
Izvor: Borba (2009)
Ocena: Precenjeno
„Iran planira da do 2025. godine napravi sedam nuklearnih elektrana“, stoji u tekstu „Borbe“ iz 2009. godine. Različiti izvori (1, 2, 3) potvrđuju da Iran ima samo jednu operativnu nuklearnu elektranu. Ona se nalazi nadomak grada Bušera, na obali Persijskog zaliva. Građena je decenijama, a u punom kapacitetu radi tek od avgusta 2012. godine.
Izvor: NASA / RTS (2013)
Ocena: Precenjeno
RTS je 2013. godine najavio da bi NASA do 2025. mogla da razvije sistem svemirskih solarnih eletrana. Prema toj ideji, „satelit u obliku čaše za koktel“ snabdevao bi Zemlju „čak trećinom potrebne električne energije“, a RTS ovu viziju ambiciozno dopunjava tvrdnjom „Još malo pa će elektrane na Zemlji postati suvišne“. Nažalost, daleko smo od toga. Navedena tehnologija i dalje ostaje u fazi istraživanja i razvoja bez operativne demonstracije koja bi snabdevala Zemlju strujom, a NASA u novim projekcijama cilja 2050. godinu.
Izvor: IT akademija (2014)
Ocena: Tu smo negde
IT akademija je u svom tekstu iz 2014, koji je delimično samopromotivnog karaktera, navela prognoze 70 neimenovanih „svetski poznatih profesora, preduzetnika i naučnika koji se bave futuristikom“ u vezi sa tehnologijom koja će nastati do 2025. godine. Prognoze nisu bile naročito hrabre niti konkretizovane: pominju se napredak modela učenja na daljinu (ostvareno), razvoj pametnih telefona (ostvareno), ali i nestanak štampanih dokumenata i plastičnih kartica – platnih, zdravstvenih, vozačkih… Iako je vidljiv trend selidbe u digitalni prostor, a plaćanje je moguće mobilnim telefonom, nijedna zemlja na svetu, na primer, nije ukinula fizičke vozačke dozvole. Španija je preduzela pionirske korake na tom polju, ali se vozačima ipak savetuje da ponesu fizičku dozvolu ako putuju u regije s lošijom internet konekcijom. Takođe, u tekstu se ni na koji način ne pominje razvoj AI, što je poslednjih godina goruća tehnološka i etička tema.
LJUDSKA PRAVA I ZDRAVLJE
Nekoliko optimističnih predviđanja palo je u vodu kada je reč o ljudskim pravima i zdravlju u 2025. godini. Ipak, moglo je i gore, zar ne? Pink je 2024. godine objavio kako je baba Vanga najavila da će u 2025. „sukob u Evropi uništiti stanovništvo kontinenta“. Budući da smo nenadano opstali, imamo kakvu-takvu šansu da se borimo s pošastima žeđi, gladi i bolesti.
Izvor: UN (2005)
Ocena: Potcenjeno
Borba je pre dve decenije prenela prognozu Ujedinjenih nacija da će 2025. za „plavim zlatom“ (tj. vodom) „žudeti dve milijarde ljudi“. Nažalost, stvarnost se ispostavila kao još surovija, sa 100 miliona ljudi preko predviđenog broja. Svetska zdravstvena organizacija objavila je u avgustu 2025. da 2,1 milijardi ljudi nema pristup pitkoj vodi, kao i da 1,7 milijardi nema uslove za održavanje lične higijene u svom domu.
Izvor: Studija UKPAS (2007)
Ocena: Potcenjeno
U tekstu o dijabetesu iz 2007. izneto je predviđanje da će se do 2025. godine broj obolelih uvećati na 380 miliona. Nažalost, ispostavilo se da je takva slika bila previše optimistična. Na svetu danas ima više od 500 miliona obolelih, a procene Svetske zdravstvene organizacije idu i preko 800 miliona.
Izvor: RTS, Dnevnik 2 (2009)
Ocena: Precenjeno
U Dnevniku 2 RTS-a od 16. novembra 2009. godine navedeno je kako je „2025. određena kao godina do koje će se iskoreniti glad u svetu“. Izvori procene nisu navedeni. Međutim, prema informacijama UN Programa za hranu, u svetu gladuje čak 318 miliona ljudi, a problem se beleži u 68 zemalja. Najteža situacija je u Sudanu i Gazi, u kojoj Izrael dokumentovano čini ratni zločin uskraćivanjem hrane Palestincima.
Izvor: Tomson Rojters (2014)
Ocena: Precenjeno
Politika je u svom tekstu iz 2014. godine, pod naslovom „Kako će svet izgledati 2025. godine“, prenela nekoliko prognoza konsultantske agencije Tomson Rojters. Nešto od toga smo već pokrili – niti je sve postalo digitalizovano, niti je Sunce postalo glavni izvor energije na Zemlji, niti je glad iskorenjena. Ovde ćemo se fokusirati na poseban ugao poslednje tvrdnje: da će „nestašice hrane i oscilacije cena hrane postati prošlost, jer će, između ostalog, genetski modifikovani usevi moći da se gaje u zatvorenom prostoru“. Čak i bez konsultovanja izvora možemo posvedočiti da su skokovi cena hrane veoma osetni. GMO usevi su zastupljeniji nego pre, ali se politike u vezi sa njima poprilično razlikuju, pa se ne može reći da su univerzalno prihvaćeni, niti da su toliko rasprostranjeni da imaju moć suzbijanja nestašica hrane.
Izvor: Unesko (2006)
Ocena: Potcenjeno
Naposletku i jedan lep preokret. Očekivanja su premašena, i to više nego dvostruko: prema procenama Uneska, 2025. godine studiralo je 264 miliona ljudi.
SRBIJA
Deo prognoza za Srbiju potiče iz futurističkog plana „Srbija 2025“ koji su krajem 2019. predstavili Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, dok je drugi deo izvučen iz promo-nastupa resornih ministara. Kao što se može videti, realizacija većine najavljenih projekata kasni. Najbliže ispunjenju bila je najava, tj. predlog pokojnog Dragana Markovića Palme, da se parada ponosa održi 10. oktobra 2025. godine. Naime, lider Jedinstvene Srbije dao je ovaj predlog davne 2010. godine, želeći da tada najavljenu paradu odloži u daleku budućnost. Prajd 2025 održan je od 1. do 7. septembra, ali ga Palma nije dočekao.
Izvor: NIN (2008)
Ocena: Precenjeno
Na naslovnoj strani NIN-a od 10. januara 2008. objavljena je slika bebe, uz pitanje „Koliko će nas biti 2025. godine“. Taj odgovor nije dat eksplicitno, ali se sa jednog grubog grafikona može iščitati da do 2027. broj stanovnika Srbije (bez Kosova i Metohije) neće pasti ispod sedam miliona. Međutim, taj pad se desio sedam godina ranije (krajem 2019. ili početkom 2020), a aktuelne procene Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da Srbija ima 6.567.783 stanovnika. NIN je u svojoj analizi računao da će Srbija „verovatno postati član EU“, što je – prema njihovim procenama – trebalo da pojača emigraciju.
Izvor: Goran Vesić, tadašnji ministar građevinarstva i saobraćaja (2022)
Ocena: Precenjeno
Bivši ministar građevinarstva i saobraćaja Goran Vesić najavljivao je u nizu svojih javnih nastupa 2022. i 2023. godine da ćemo „2025. godine ići od Beograda do Budimpešte za manje od tri sata“, tj. za oko dva sata i 45 minuta. Kao i većina prethodnih obećanja u vezi sa modernizacijom železnice, ni ovo nije ispunjeno na vreme: predsednik Srbije je u novembru prošle godine rekao kako će to biti moguće „najkasnije do sredine aprila“ 2026. godine. Trenutno je od Beograda do Budimpešte moguće putovati vozom uz dva presedanja (na stanicama Subotica i Segedin), pri čemu putovanje od Subotice do Segedina traje skoro sat i po vremena.
Izvor: Ana Brnabić, tadašnja premijerka (2022)
Ocena: Precenjeno
Ana Brnabić je 5. decembra 2022. u Skupštini Srbije obavestila narodne poslanike kako je pokrenut „projekat ruralnog širokopojasnog interneta, tako da 2025. godine čitava Srbija, svi u Srbiji, 100% naših domaćinstava bude pokriveno internetom“. Ipak, umesto da ovo pitanje postane rešeno u 2025, rešenje ćemo dobijati „na rate“. Šest meseci nakon obećanja Ane Brnabić, ministar informisanja Mihailo Jovanović dao je projekciju za „više od 700 sela“ do kraja 2025. godine. Novi ministar informisanja Boris Batina potpisao je 29. decembra 2025. godine ugovore o širokopojasnoj infrastrukturi za još 419 naselja, a kao rok se navodi „2026/7. godina“. Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, pristup širokopojasnom internetu ima 90,1% domaćinstava Srbije.
Izvor: Branko Ružić, tadašnji ministar prosvete (2022)
Ocena: Precenjeno
Gostujući u jutarnjem programu TV Pink 30. novembra 2022, tadašnji ministar prosvete Branko Ružić najavio je da nas do 2025. očekuje „izgradnja nove kule u studenjaku sa novih hiljadu mesta“, pa je dodao da nakon toga slede slični projekti u Nišu i Novom Sadu. U februaru 2023. predstavljeno je nagrađeno idejno rešenje, a Ružić daje ostavku tačno tri meseca kasnije, zbog tragedije u OŠ Vladislav Ribnikar. U julu 2025. godine aktuelni ministar prosvete Dejan Vuk Stanković ponovo najavljuje ovaj projekat, govoreći kako bi „javna nabavka za izbor izvođača trebalo da bude raspisana tokom septembra“.
Izvor: Branko Ružić, tadašnji ministar prosvete (2022)
Ocena: Precenjeno
U septembru 2022. godine tadašnji ministar prosvete Branko Ružić potpisao je ugovor sa SPC o zakupu zemljišta na Goliji, kako bi se tamo izgradio obrazovno-naučni centar za izučavanje „biosfere, istorije i drugih društveno-humanističkih nauka“. Ministar je najavio da će centar početi sa radom 2025. godine i da će moći da primi oko 200 polaznika. Umesto toga, u februaru 2025. Gradsko veće Novog Pazara stavilo je van snage Odluku o izradi plana detaljne regulacije za izgradnju obrazovnog centra, usvojenu 11 meseci ranije. Odluka je poništena jer nije doneta u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, tj. sa odredbama koje se tiču izgradnje u zaštićenim područjima. Agencija za prostorno planiranje navela je da će „lokacija biti predmet detaljne urbanističke razrade Prostornog plana (…) Parka prirode Golija“, a taj prostorni plan nije ni započet, budući da je rok za podnošenje ponuda za izradu 16. januar 2026.
Izvor: Aleksandar Vučić, predsednik Srbije (2022)
Ocena: Precenjeno
Prilikom dočeka odbojkašica Srbije, koje su 2022. na Svetskom prvenstvu u Poljskoj i Holandiji osvojile zlato, predsednik Vučič najavio je da će u martu 2025. biti otvoren Nacionalni odbojkaški centar. U maju 2025. rok je pomeren na kraj godine, i to navodno zbog kašnjenja izazvanih „zahtevima budućih korisnika“, ali ni taj pomereni rok nije ostvaren. Generalni sekretar Odbojkaškog saveza Srbije Ivan Knežević naveo je na novogodišnjem koktelu OSS da je novi rok za otvaranje 10. mart 2026, kao i da u prvoj fazi objekat „neće biti završen 100%“.
Izvor: Siniša Mali, ministar finansija (2022)
Ocena: Tu smo negde
Gostujući u emisiji „Direktno sa Minjom“ na Juronjuzu, ministar Siniša Mali najavio je u septembru 2022. da će do kraja 2025. prosečna zarada u Srbiji biti 1000 evra, a prosečna penzija 450 evra. Poslednji dostupni podaci RZS odnose se na oktobar, kada je prosečna neto zarada iznosila 110.670 dinara, što je za oko 6.500 dinara manje od 1000 evra. Predsednik Vučić rekao je 30. decembra kako očekuje da će decembarski iznos preći 1000 evra. Kada je reč o penzijama, poslednji raspoloživi podatak odnosi se na novembar: PIO fond je objavio da je prosečni iznos penzije bio 50.658 dinara, što je za dvadesetak evra manje od sume projektovane za kraj godine.
Izvor: Zorana Mihajlović, tadašnja ministarka rudarstva i energetike (2022)
Ocena: Precenjeno
U junu 2022, u emisiji „Jutro“ na TV Prva, tadašnja ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je kako je „Rumunija pronašla nove rezerve gasa“, pa „prema tome tamo 2025. Srbija može da koristi i taj gas“. U avgustu 2024. potpisan je Memorandum o razumevanju o izgradnji gasnog interkonektora Srbija-Rumunija, s planom da se srpska deonica (skoro sedmostruko kraća od rumunske) završi do 2027. godine.
Izvor: Aleksandar Vučić, predsednik Srbije (2018)
Ocena: Precenjeno
„Mi moramo sebi kao društvo da kažemo hoćemo li da pustimo da prolazi vreme, da svim ovim problemima opterećujemo našu decu i naše unučiće, ili ćemo da pokušamo da te probleme rešavamo i da stvarno 2025. uđemo u Evropsku uniju“, izjavio je predsednik Vučić početkom 2018. godine. Umesto ulaska u EU, u 2025. dobili smo Vučićev predlog da sve zemlje Zapadnog Balkana postanu članice istovremeno, ali i njegovu odluku da Srbija nakon 15 godina prvi put ne učestvuje na samitu „Zapadni Balkan – EU“ u Briselu. Već četiri godine nije otvoren nijedan klaster, a privremeno su zatvorena samo dva pregovaračka poglavlja – i to 2016, odnosno 2017. godine.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
08.01.2026.
