Dezinformacije o migrantima

Migranti su još jedna od ranjivih grupa koja je poslednjih godina na meti dezinformacija. Kao što je to slučaj sa rodnim dezinformacijama, i ove fokusirane na migrante mogu imati različite oblike i forme, najčešće u funkciji osnaživanja antimigrantskih narativa. Drugi problem koji se vezuje za komunikaciju o migrantima jeste problem govora mržnje. Na primer, u analizi komentara na Fejsbuk grupi Pokret STOP naseljavanju migranata iz 2020. godine elementi govora mržnje su pronađeni u 69,4% analiziranih komentara. Istraživači koji se bave ovim problemom ukazuju na to da se govor mržnje i dezinformacija čestu udružuju u građenju ovih narativa, ali i da se dezinformacije koriste kao sredstvo za podsticanje mržnje.

Ključni narativ koji se registruje u našim medijima i na društvenim mrežama jeste da je dolazak migranata pretnja po društvo. On se grana u niz podnarativa, među kojima su najdominantniji oni koje pozivaju na akciju protiv migranata u smislu da migrante treba proterati, odnosno vratiti u zemlju porekla i zatvoriti granice, zatim da su migranti skloni uznemiravanju i silovanju žena, da predstavljaju bezbednosnu pretnju, kao i pretnju socijalno ugroženim grupama jer imaju više prava i povlašćeniji položaj od lokalnog stanovništva, da je krajnji cilj trenutnih migracija islamizacija Srbije i Zapada uopšte. Ovde ćemo predstaviti najčešće oblike i forme dezinformacija i manipulacija koje učestvuju u građenju ovih narativa.

Sredinom 2020. godine na društvenim mrežama detektovali smo izmenjenu fotografiju sa bugarske granice, gde je na tabli ispisana poruka migrantima: „Dragi migranti, dobrodošli u Bugarsku. Nećete dobiti posao, ne dajemo novac, nemate ovde budućnost. Vratite se nazad. Hvala vam”. Fotografija se delila uz komentar „Tako to rade Bugari”.

Ovde se radi o vrlo jednostavnoj manipulaciji originalnog sadržaja, gde je sa fotografije izbrisan postojeći natpis i zamenjen novim.

I u sledećem slučaju su korišćene fotografije. Ovog puta bile su autentične, a kontekst u kome su prikazane bio je lažan. Naime, kako bi potkrepili narativ da su migranti skloni uznemiravanju i silovanju žena, na Fejsbuk stranici Anonymous Srbija objavljen je kolaž od 12 fotografija žena koje su navodno napali migranti. Međutim, ne postoji nijedan dokaz da su žene sa fotografija žrtve migranata. Većina fotografija datira iz perioda pre početka migrantske krize, a na jednoj fotografiji nalazi se – muškarac.

Laž do laži: žene sa kolaža nisu žrtve migranata

U februaru 2020. godine u prihvatnom centru za migrante kod Šida desio se manji incident u kojem je došlo do koškanja među migrantima i tom prilikom je razbijeno jedno staklo. Na društvenim mrežama i u medijima objavljena je informacija o tome kako je oko oko 200 migranata napalo Komesarijat, razbilo ulazna vrata i pretuklo druge migrante koji su pokušali da zaštite osoblje prihvatnog centra. Ovo manipulativno uvećavanje broja učesnika i posledica incidenta u službi je podrške narativu da migranti predstavljaju pretnju po bezbednost, ali ne samo onima koji im pružaju pomoć i podršku nego po bezbednost uopšte.

Osim ovih, pojačavanju animoziteta prema migrantima doprinose i dezinformacije koje „dokazuju“ kako migranti imaju više prava i povlašćeniji položaj od lokalnog stanovništva. Novinari FakeNews Tragača zabeležili su nekoliko ovakvih primera.

Srbija danas i Vaseljenska prenele su potpuno netačnu informaciju da Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije kupuje u Opštini Alibunar kuće za migrante sa Bliskog istoka, a portal Pravda je uz naslov „DELE SRPSKO DRŽAVLJANSTVO KAO BOMBONE: Dobiće stan, posao i plaćenu školu? Vlada Srbije zanemaruje svoje građane u korist migranata!“ objavio (tada) dve godine stara vest o tome kako je porodica Nuri iz Avganistana dobila srpsko državljanstvo. Osim što je u ovom poslednjem primeru tačna informacija manipulativno umetnuta u kontekst koji podržava željeni narativ, autori teksta su izostavili činjenice koje bi objasnile da je dodela državljanstva ovoj porodici pre izuzetak nego pravilo, a da im je državljanstvo dodeljeno u znak zahvalnosti za humani čin dečaka Ferhada, koji je avgusta 2017. godine uz pomoć ljudi iz prihvatnog centra i nevladinih organizacija za brigu o izbeglicama, organizovao humanitarnu izložbu slika i fotografija, a novac od prodatih radova je uplaćen porodici srpskog dečaka kojem su sredstva bila potrebna za skupe terapije nakon operacije na mozgu.

Država migrantima sa Bliskog istoka ne kupuje kuće u Alibunaru

Naposletku, u nekoliko navrata registrovali smo i dezinformacije koje su u službi podrške narativu kako je krajnji cilj migrantske krize islamizacija Srbije i Zapada. Ove dezinformacije najčešće spadaju u kategoriju fabrikovannih sadržaja u kojima se dokazuje kako se u Srbiji grade džamije za „braću migrante“ (2, 3).

Ne, u Čortanovcima se ne gradi džamija

I ovaj, poslednji segment, završavamo zadatkom. Pred vama se nalazi vest sačinjena od osam elemenata. Ona se tiče pljačke koju je navodno organizovala grupa migranata u Beogradu. Svaki od segmenata ima jednu vidljivu nelogičnost. Pokušajte da je ulovite i opišete. Zadatak ćemo smatrati uspešno obavljenim ako otkrijete barem pet od osam skrivenih nelogičnosti. Bacite se na posao!

Ukratko

23/11/2023

Ne, tetovaža Ane Stanskovski nije trajna

Portali B92, Blic, Kurir, Luftika i Nportal objavili su viralnu priču o influenserki Ani Stanskovski, koja je istetovirala ime svog dečka na čelu. „Mnogi su bili u…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA