Mediji u Srbiji bar jednom sedmično “otkrivaju” lek protiv raka

Analiza četiri popularna portala iz Srbije – Blic, Telegraf, Novosti i Kurir – pokazala je da onlajn mediji nekritičkim i površnim izveštavanjem ulivaju lažnu nadu obolelima od raka, podstičući uverenje da će se lek protiv njihove bolesti pojaviti svakog trena. FakeNews tim retroaktivno je analizirao izveštavanje ovih portala u periodu od godinu dana, i za to vreme uočena su ukupno 52 teksta kojima se najavljuju lekovi protiv raka, pri čemu je najveći broj ovih objava zabeležen na portalu Blica (18), a potom Telegrafa (16), Kurira (12) i Novosti (6). To bi značilo da su ova četiri sajta, u posmatranom periodu prosečno jednom nedeljno objavljivala optimistične informacije o lečenju raka.

Naslovi koji se pojavljuju u analiziranim tekstovima najčešće su senzacionalističkog karaktera, poput „EPOHALNO ISTRAŽIVANJE Može li aspirin da SPREČI RAK?“ (Blic, 22. 10. 2015) i „ČUDESNA VAKCINA PROTIV RAKA: Vraća u život ljude koji umiru od leukemije!“ (Telegraf, 22. 3. 2015). Senzacionalistički naslovi neretko se oslanjaju na takozvane udice (eng. clickbait), koje gotovo uvek najavljuju više od onoga što nude. Takav je naslov „Zašto nam ne govore istinu: Ovo je napitak koji je 10.000 puta jači od hemoterapije!“ (Novosti, 26. 7. 2015), u kom su sakriveni i izvor informacije i predmet izveštavanja: lek, medicinsko sredstvo ili terapija. I preostali segmenti naslovnog bloka najčešće su usmereni senzacionalistički, ka naglašavnju intrige: Senzacionalno otkriće, Revolucionarno otkriće, Konačno, Dočekali smo i slično.

Grafička oprema analiziranih tekstova mahom se zasniva na materijalu preuzetom iz banaka slika. Reč je o fotografijama visokog kvaliteta koje su potpuno dekontekstualizovane, a samim tim i pogodne za široku upotrebu. Na njima su prikazane biljke koje navodno leče kancer ili usporavaju njegov napredak, poput maslačka, đumbira, aronije ili kanabisa, a predstavljene su u prirodnoj sredini (livada, bašta, šuma) ili u kuhinji. Tekst pod nazivom „Zaštitite se od raka pomoću ovog ruskog narodnog leka“ Telegraf je objavio 26. marta 2015. godine, uz prenaglašeno erotičnu sliku kuvarice: ona u velikoj metalnoj šerpi kuva nešto što će, zbog dekontekstualizovane prirode fotografije, zauvek ostati neotkriveno. Ovaj primer pokazuje kako se čak i udaljeni domeni stvarnosti, poput oboljenja i erotičnosti, mogu sjediniti za potrebe senzacionalizma i podsticanja čitanosti, a uz efekat trivijalizacije teme.

Telegraf je specifičan i po objavljivanju anketa u kojima se čitaoci opredeljuju za neke od ponuđenih opcija. Uz tekst „Da li je đumbir lek protiv raka“, ovaj portal objavljuje pitanje „Šta mislite, da li se lek protiv raka stvarno krije u đumbiru?“ Četiri ponuđena odgovora ispisana su neformalno, u duhu onlajn komentara: (1) „Ma da, sad će đumbir da proglase ilegalnim u slobodnoj prodaji, pa će farmaceutske kuće da nam ga prodaju kao lek“; (2) „Moguće je, ali ne verujem da je svemogući lek za sve tipove kancera“; (3) „Oduvek sam znao/la da je istina u alternativnoj medicini“; (4) Ako postoje zvanična naučna ispitivanja, sigurno je da tu nečeg ima“. Slična anketa sprovedena je i na osnovu pitanja „Da li je Vojislav Šešelj zaista alternativnom metodom pobedio kancer?“, sa ponuđenim odgovorima „Nemam stav“, „Jeste, vidi se da mu je bolje“ i „Nije, to je opaka bolest“. Najveći broj ispitanika (78%) opredelio se za drugu opciju.

Ovakva anketa dovodi do inverzije uloga: čitaoci ne dobijaju informaciju koja im je u naslovu obećana, već se za lekom protiv raka traga na osnovu trivijalnih ispitivanja javnog mnjenja. Na taj način čitalac može da stekne utisak da je istinito ono što većina čitalaca smatra istinitim, a ne ono što nauka nudi kao odgovor. Ovim putem se laicima prepušta domen u kojem su njihova uverenja ne samo beskorisna, već i potencijalno opasna.

Lekovi protiv raka se na četiri analizirana portala se najčešće najavljuju na osnovu rezultata konvencionalne medicine (48%), dok je nešto niža zastupljenost lekovitih sredstava iz domena alternativne, tj. narodne medicine (44%). U objavama iz posmatranog korpusa ova dva modela lečenja su često suprotstavljena, kao u tekstu „ODBIO JE PREPORUKU LEKARA: Jeo je ovu salatu i tvrdi da se izlečio od raka! (RECEPT) (VIDEO)“ objavljenom na Telegrafu 10. oktobra 2015. godine. Preostalih 8% objava bazirano je na slučajnim ili bizarnim otkrićima.

U okviru istraživanja analizirano je i u kolikoj meri odabrani portali vode računa o kredibilitetu prenetih informacija. Ustanovljeno je da podatak o istraživačkoj instituciji (ili pojedincu) koja je došla do potencijalnog otkrića nije naveden u gotovo polovini tekstova (46%). Umesto toga, mediji se često opredeljuju za depersonalizovane rečenice, služeći se izrazima kao što su „poslednja istraživanja su pokazala…“ ili „grupa naučnika je otkrila“. Ovakvim neprofesionalnim pristupom svaka se proizvoljnost, laički zaključak ili nepouzdana vest može smestiti u pseudonaučne okvire.

Još je manji broj tekstova u kojima je opisan proces istraživanja (38%). U tom svetlu čitalac može steći pogrešan utisak da je do farmakoloških dostignuća moguće doći naprečac, bez eksperimentisanja i nuspojava. Procenat uspešnosti predloženih rešenja ili istraživanja naveden je u četvrtini tekstova, a čak i tada je izvanredan – stoodstotan ili blizak tom nivou. Naposletku, neželjene reakcije na određeno lekovito sredstvo pomenute su u samo 15% slučajeva.

Među predloženim sredstvima za izlečenje u jednogodišnjem korpusu su pomenuti maslačak, otrov plave škorpije, marihuana, petrolej, vitamin ce, „Teslina besplatna energija“, sibirska aronija, germanijum, valerijan kapi, đumbir, kurkum, cimet, čaj od hrastove sjajnice, dikloroacetat, vitamin be-17…

Izveštavanje o farmakološkim otkrićima u oblasti borbe protiv kancera moralo bi biti zasnovano na proverenim informacijama, čiji su izvori jasno naznačeni. Od čitalaca se ne može očekivati poznavanje medicinskih termina i razumevanje kompleksnih istraživačkih procesa, ali ih ne treba potcenjivati: u tekstovima je neophodno na prigodan način objasniti sprovedene eksperimente, njihov potencijalni pozitivni uticaj, ali i eventualne nuspojave. U suprotnom, senzacionalističko izveštavanje o lekovima protiv raka biće svedeno na eksploataciju tuđe nevolje i trivijalizaciju nauke.

 

Stefan Janjić