19/09/2024
Ne, vakcina protiv kovida ne izaziva sterilitet
Portal Nulta tačka preneo je neistinitu vest o tome da nove vakcine protiv korona virusa izazivaju sterilitet. Kao izvor za tu tvrdnju poslužio je intervju u kojem…
Srbija je, 130 dana nakon održanih parlamentarnih izbora, dobila novu Vladu, a novi vanredni parlamentarni izbori već su najavljeni za 2022. godinu. U svetlu rasprave o izbornim uslovima i mogućnostima da se oni poprave za godinu i po dana važno je osvrnuti se i na medijski okvir prethodne kampanje, iako je on u velikoj meri bio atipičan. S obzirom na to da je deo opozicije bojkotovao izbore, u tabloidima naklonjenim vlasti oslabio je ustaljeni predatorski odnos prema političkim neistomišljenicima koji su odlučili da se kandiduju na izborima.
Na 191 naslovnoj strani sedam domaćih dnevnih listova (Alo, Danas, Informer, Kurir, Politika, Srpski telegraf i Večernje novosti) objavljeno je više od 120 vesti vezanih za izbore i političke aktere u periodu od 21. juna do predizborne tišine.
Monitoringom sa fokusom na manipulativne vesti pronađeno je 47 naslova sa manipulativnim sadržajem, uglavnom usmerenim ka diskreditovanju protivnika Srpske napredne stranke (SNS) i/ili veličaju postupaka predsednika države i SNS-a Aleksandra Vučića.
U više od trećine izdvojenih naslova prekršena su načela istinitog i objektivnog izveštavanja. Posebno se ističe Informer u kojem nijedan naslov o izborima nije objavljen bez manipulativnih elemenata. Slede Alo i Srpski telegraf kod kojih u samo tri naslova nisu pronađeni navedeni elementi, od ukupno 16 (Alo) i 12 (Srpski telegraf).
Nejednaka zastupljenost političkih aktera
Predizborna kampanja za održane republičke, pokrajinske i lokalne izbore bila je daleko slabijeg intenziteta i oštrine od prethodnih, barem u štampanim medijima. Opozicija unutar tabloidnih narativa nije posmatrana kao homogena grupa, već je diskurs o političkim neistomišljenicima u velikoj meri zavisio od toga da li su odlučili da izbore bojkotuju ili da na njima učestvuju. Ovo načelo (oštro prema prvima, blaže prema drugima) imalo je i svoje izuzetke, pre svega kada je reč o Pokretu slobodnih građana i Socijalističkoj partiji Srbije.
Ulogu „vodećeg negativca” zadržao je predsednik Stranke slobode i pravde i jedan od zagovarača bojkota Dragan Đilas. Osim njega, u negativnom svetlu prikazivani su i lideri Dveri Boško Obradović, Levice Srbije Borko Stefanović, Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović ali i lider koalicionog partnera SNS-a, Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić.
Većina spornih naslova usmerenih protiv pripadnika opozicije svedena je na lični nivo i ad hominem napade, uz upotrebu pogrdnih reči prilikom izveštavanja o njima. Takođe, prisutni su naslovi sa citatima opozicionih političara u kojima su iznete diskreditujuće tvrdnje na račun drugih članova opozicije, neretko i pripadnika istog političkog tabora.
Jednaka medijska zastupljenost političkih aktera nije bila odlika ove predizborne kampanje. Sem u slučajevima kada su kritikovali rad drugih opozicionih političara, predstavnicima opozicije nije dat prostor za predstavljanje svojih stranačkih programa.
Informer
Alo:
Srpski telegraf:
Politika:
Reči kao što su izdajica, tajkun i licemer bile su sastavni deo manipulativnih narativa. Osim kampanje na ličnom planu, uočena je i kampanja protiv ideje bojkota. U skladu sa tim, u prvi plan su stavljeni naslovi sa tvrdnjama da je Amerika (tj. Donald Tramp / Metju Palmer) protiv bojkota, a da se bojkotu protivi i EU (Miroslav Lajčak).
Tabloidi u odbrani predsednika Srbije
Otvoreno pokazivanje netrpeljivosti prema opozicionim političkim strankama nije jedina stvar oko koje je postignuta saglasnost tabloidne štampe. Zajedno s tim dolazi i podrška predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Informer:
Kurir:
Alo:
Srpski telegraf:
Koristeći se principom podele na „nas i njih“, tabloidi predstavljaju članove opozicije kao napadače na predsednika države. S druge strane, Aleksandar Vučić predstavljen je kao žrtva opozicije, ali i borac za očuvanje Kosova i zaštitnik od stranih neprijatelja, najpre Zapada. Naslovi koji obiluju pomenutim elementima služe veličanju subjekta, a mogu se okarakterisati kao PR aktivnost.
Eksplicitna i implicitna kampanja
Srpska napredna stranka plasirala je reklame na naslovne strane svih posmatranih dnevnih listova osim Danasa (Politika, Večernje novosti, Alo, Informer, Srpski telegraf, Kurir). Pored SNS-a, jedina stranka čija reklama se mogla videti na naslovnicama jeste Socijalistička partija Srbije, i to u Večernjim novostima.
Poseban deo monitoring činili su naslovi koji se mogu svrstati u prikrivenu kampanju. FakeNews Tragač pronašao je 18 takvih naslova, od kojih je trećina objavljena u Informeru. Lajtmotiv većine naslova okarakterisanih kao prikrivena kampanja bio je predsednik Aleksandar Vučić.
Informer:
Večernje novosti:
Alo:
Srpski telegraf:
Politička borba, posmatrana kroz prizmu domaće štampe, pokazala je neravnopravno i pristrasno predstavljanje političkih aktera. Otvoreno i prikriveno favorizovanje vladajuće stranke i njenog predsednika predstavlja glavnu odliku predizborne kampanje u štampanim medijima. Iako je opozicija koja je izašla na izbore bila dobrim delom oslobođena predatorskih napada sa naslovnih strana tabloida, to joj nije pomoglo da pređe cenzus, niti takvu vrstu poštede može očekivati na narednim izborima.
Sandra Maksimović