Izbori 2020: Izađite, sve je pod kontrolom

Paralelno sa monitoringom medija koji je Novosadska novinarska škola sprovodila za vreme predizborne kampanje, FakeNews Tragač nastojao je da detektuje potencijalne dezinformacije u vezi sa ovom temom. S obzirom na to da je reč o događaju koji će u velikoj meri oblikovati politički život Srbije u naredne četiri godine (ukoliko ne bude bilo vanrednih izbora), može se zaključiti da je broj detektovanih netačnih i manupulativnih vesti bio daleko manji od očekivanog.

Šta bi, međutim, u ovom kontekstu bilo „očekivano“? Odgovor na to pitanje nije jednostavan. Novosadska novinarska škola pokrenula je FakeNews Tragač u decembru 2017. godine, što znači da su opšti izbori, održani u junu 2020. bili prvi parlamentarni izbori od osnivanja portala. O mehanizmu predizbornih manipulacija mogli smo da steknemo osnovni uvid za vreme kampanje koja je prethodila izborima za Skupštinu grada Beograda 2018, ali se kontekst tih izbora umnogome razlikovao – i po značaju, i po temama, i po broju aktera – od parlamentarnih izbora koji su usledili dve i po godine kasnije. Ipak, ukoliko svoja očekivanja baziramo na prethodnom isksutvu praćenja prelomnih političkih dešavanja (protesti, afere i status Kosova), može se zaključiti da su dominantni kreatori dezinformacija ovog puta bili znatno pasivniji nego inače.

Redakcija Tragača pregledala je 191 naslovnu stranu domaćih dnevnih novina (svih sem Sportskog žurnala i Mađarsoa) za vreme predizborne kampanje i rezultate tog istraživanja ćemo uskoro objaviti. U više od trećine izdvojenih naslova uočen je neki vid prekršaja Kodeksa novinara Srbije, pri čemu je prednjačio Informer. Međutim, ukoliko sagledamo listu tih prekršaja, uvidećemo da je mahom reč o uvredljivom diskursu i etiketiranju, a retko o lažima koje bismo faktografski mogli da oborimo. Tako „Informer“ piše o „Strašnom nasilju žute ološ-elite“, ali i pravi poređenje „Glup, glupji, Boško“. S druge strane, „Alo“ je najavio da su „posle drugog skrivanja đilasovci saopštili svoj plan: rešenje za Kosovo je ubistvo Vučića“, dok je Srpski telegraf naveo da „narod Đilasa mrzi ko Nemca“:

Glorifikacija predsednika SNS-a bila je gotovo svakodnevna tema tabloida, pa tako „Informer“ 10. juna objavljuje naslovni blok „Ljudi, ovo je Srbija. Nauka je naša šansa. Predsednik Vučić pozvao mlade stručnjake da ostanu u Srbiji. Čudo. Najmoderniji naučno-tehnološki park na Balkanu otvoren juče u Nišu“, a nedelju dana kasnije „Vučić oštro protiv laži. Nećemo priznati Kosovo! Treba da se stide svi koji tvrde da ćemo na Vidovdan priznati lažnu državu. To se neće desiti! Čudo od fabrike! U Čačku se proizvode delovi za porše, BMW, audi, bentli…“. Ovakav promotivni, biltenski pristup, upućuje na zaključak da tabloidi svoju uređivačku politiku usklađuju sa potrebama vladajuće stranke. Zbog čega je onda posustao predatorski odnos prema političkim neistomišljenicima, koji su ovi mediji predano gradili prethodnih godina? Verovatno zbog toga što su opozicioni pokreti i stranke koji su izašli na izbore bili posmatrani kao bezopasni, a istovremeno i korisni u startegiji podizanja izlaznosti. Zbog toga su ad hominem napadi tabloida u posmatranom periodu uglavnom bili usmereni na predstavnike Saveza za Srbiju, koji je odlučio da bojkotuje izbore.

Uočene lažne vesti bile su oblikovane u prepoznatljivom šablonu. Narativ o izdaji i prevratu ostvaren je kroz netačnu vest o tome da bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić poziva na bojkot izbora, ali i u čestim najavama da će se SPS okrenuti protiv SNS-a. O konfuziji u vezi sa izbornim procedurama svedoči i „dokaz“ koji je portal Srbin info dostavio čitaocima, utvrđujući na osnovu poziva na glasanje da je „ista osoba upisana u birački spisak dva puta“. Ipak, na papirima sa fotografije nalaze se dva obaveštenja za dva različita izborna nivoa namenjena istoj osobi. Naposletku, veliki broj medija preneo je da je REM zabranio emitovanje spota SNS-a „na zahtev TV N1“, iako TV N1 nije podnela zahtev za zabranu, već zahtev za davanje mišljenja, što je i navedeno u saopštenju REM-a.

Međutim, to što su izostali drugi slični primeri ovog karaktera ne znači da kampanja sama po sebi nije bila manipulativna. Nakon izbora održanih u nešto afirmativnijem duhu od prethodnih, BIRN je objavio tekst u kojem se prvi put dokazuju sumnje mnogih, da je broj prijavljenih koji su oboleli ili umrli od virusa korona daleko veći nego što su vlast i krizni štab predstavljali uoči samih izbora. Od izuzetne je važnosti da se to pitanje od prvorazrednog javnog interesa što pre razreši, kako bi se utvrdila odgovornost i predupredili slični vidovi manipulacije u budućnosti.

Stefan Janjić