Opasni asteroidi i super-zemlje na koje ćemo bežati od njih

Većina manipulativnih narativa u medijima ima negativan predznak – izveštava se o izmišljenim ratovima, sukobima, zločinima, aferama i državnim udarima – ali informisanje o naučnim otkrićima u velikom broju slučajeva predstavlja izuzetak. Uz preveliku dozu optimizma izveštava se o otkriću leka protiv raka, fundamentalnim promenama u shvatanju fizike, vakcini „koja leči sve“, naučnom dokazu za postojanje Boga, pa i o pronalascima nastanjivih planeta van Sunčevog sistema.

Nagađanja o mogućim dometima u istraživanju svemira često su se do sada ispostavljala kao suviše entuzijastična. Enciklopedija „Future“ izdavača Dorling Kindersley, objavljena 1997. godine, predvidela je prvo spuštanje ljudi na Mars 2014. godine, dok se trenutno procenjuje da će takvo dostignuće biti moguće najranije 2037, a možda tek 2060. godine. Sa druge strane, proučavalac globalne budućnosti i bivši savetnik administacije u Beloj kući Džejms Kanton izneo je u svojoj knjizi „Ekstremna budućnost“ (Clio, 2009) pretpostavku da će se do 2025. uspostaviti turističke linije do Meseca i Marsa, kao i da će nakon toga doći do nastanjivanja ljudi na Marsu. Mislite li da će to zaista biti moguće za pet godina?

Naučna fantastika

Ako se osvrnemo na proteklih pet godina, uvidećemo da su mnogi domaći mediji objavljivalji na svojim portalima novosti o otkrivanju nastanjivih planeta na koje bi se ljudi mogli odseliti u slučaju da Zemlja prestane da ispunjava uslove života. Od 2015. do danas objavljeno je više od 100 tekstova na raznim portalima u vezi sa ovom temom. Sa ovakvim sadržajem u istraženom periodu dominira Blic sa 20 vesti objavljenih u poslenjih pet godina i jedini je portal sa dvocifrenim brojem objava. Slični ili isti naslovi mogu se pronaći na još 45 portala, uključujući i oba javna servisa.

Za ove objave ne mora nužno da znači da su netačne, ali je često reč o pojavama koje nije moguće dokazati, a naslovi su u velikom broju tekstova senzacionalistički i ne odražavaju suštinu teksta.  

Rezultati naučnih otkrića se u mnogome razlikuju od medijskih napisa, s obzirom na to da niko danas ne može dokazano da tvrdi gde i kada ćemo biti u mogućnosti da se preselimo. Saradnik Nase na programima istraživanja nastanjivih planeta Džejms Kasting rekao je za Tragač da mi trenutno ne znamo da li je ijedna otkrivena planeta nastanjiva. 

– Ono što znamo je da postoji više stenovitih planeta veličine Zemlje gde tekuća voda može da postoji na površini. Ja sam 30 godina radio na definisanju granica nastanjive zone. Nadamo se da ćemo nastanjivost moći da odredimo koristeći velike teleskope, ali to će verovatno biti moguće tek za nekih 20 godina – rekao je Kasting i dodao da priče o otkrivenim nastanjivim planetama treba uvek uzimati sa određenom rezervom.  

Prema istraživanjima Sare Siger sa Instituta tehnologije u Masačusetsu (MIT) postoje mnogi faktori koji utiču na nastanjivost planeta. Na prvom mestu je voda, a potom slede temperatura, vazdušni i površinski pritisci, gasovi, magnetno polje i zračenja zvezde u čijem se sistemu planeta nalazi.

Beskrajne mogućnosti

U proteklih pet godina plasirano je 20 različitih priča na temu otkrivenih planeta sa uslovima za život. Godine 2015. najučestalija tema je bila otkriće planete Kepler 452b o čemu su mediji pisali osam puta. U 2016. mediji su najviše pisali o planeti Proksima b iz sistema zvezde Proksima kentauri i ta vest se pojavila pet puta. Najraznovrsnije priče su se pojavile 2017, a ujedno je u toj godini objavljen i najveći broj vesti: čak 40 tekstova i 9 različitih slučajeva, među kojima su najučestaliji bili otkriće planete Ros128b i sedam planeta solarnog sistema Trapist 1 od kojih su tri navodno nastanjive. Obe vesti su se pojavile više od 10 puta.

Najmanje tekstova je bilo 2018, samo šest, i nisu se držale nikakvog šablona već je bilo novosti o sistemima Kepler 90 i Trapist 1, kao i planeti Proksima b i osim poslednje, sve su govorile o otkriću više planeta sa mogućim uslovima za život. Izveštavanje se ponovo intenziviralo 2019. i do sada je napisano 27 tekstova. Do sredine novembra pokriveno je više slučajeva od kojih je najpopularniji bio otkriće planete K2-18b u sistemu K2-18 o kojoj je pisano sedam puta.  

Smrt iz svemira

Da nisu sve vesti o astronomiji pozitivne svedoče i učestali izveštaji o mogućem smaku sveta u vidu nadolaska velikog opasnog asteroida koji može da uništi planetu Zemlju. U ovoj neostvarenoj tematskoj kategoriji 31 medij objavio je ukupno 120 tekstova o apokalipsi koja dolazi iz svemira. Kao i kod otkrića nastanjivih planeta, ponovo dominira Blic sa čak 36, a za njim dolazi Alo sa 25 objava. Svaka ovakva „novost” uglavnom je objavljena više puta i u više medija.

Za ove objave karakteristični su senzacionalistički naslovi, koji se javljaju u 38% vesti o nastanjivim planetama. Kada je reč o vestima o mogućem smaku sveta, tu je situacija drukčija i većina naslova je senzacionalističke prirode.

Zapaženo je da postoje određeni periodi u svakoj godini kada mediji objave barem jednu vest o novoj nastanjivoj planeti ili asteroidu koji preti našoj (ili o oba istovremeno) i tada se deljenjem, kopiranjem i prenošenjem ovakve novosti šire nekoliko dana. Nakon toga se interesovanje smiri na određeno vreme, kada ponovo počne zajedničko intenzivno izveštavanje o jednoj od ove dve teme koje često dolaze jedna za drugom, a cinici bi rekli da ovakvo nepisano pravilo nastaje zbog toga što moramo negde da se preselimo ako asteroid uništi Zemlju.

Tragač je već nekoliko puta objavljivao dekonstrukcije sličnih priča, među kojima su smak sveta usled nebeskog tela C/2017S3, Informerov napad iz svemira, solarna oluja koja će nam spržiti telefone, sudnji dan koji je najavio Kurir i zlatni asteroid “Sajko 16” iz novina Alo, koji će od svih nas napraviti milijardere.

Marko Apostolović, FakeNews Tragač