Kurirova škola genetike: Ne postoje genijalne žene

Kurir Stil nam 2. jula ove godine u tekstu „7 karakteristika koje dete nasleđuje samo od oca: Geni su čudo!” predočava listu „naslednih karakteristika koje nam donosi samo očeva linija”. 

Tekst je gotovo u potpunosti preuzet sa ruskog lajfstajl sajta Semicwetik, i to neselektivno, bez ikakvih provera podataka koji su u njemu izneti. A genetika je od Mendelovih eksperimenata sa graškom zaista čudesno napredovala.

Šta dakle, prema tekstu iz Kurira, nasleđujemo samo od oca?

1 – Mentalne poremećaje

Mentalni poremećaji imaju složenu etiologiju koja uključuje veliki broj genetskih i sredinskih faktora, što znači da genetski faktori nisu dovoljni za razvoj poremećaja. U tekstu se posebno izdvajaju ADHD i šizofrenija, kao poremećaji koje muškarci prenose na svoje potomstvo. Da li je zaista tako?

• Porodična i blizanačka istraživanja, kao i istraživanja sprovedena na usvojenim srodnicima ukazuju na to da postoji značajan doprinos genetskih faktora na javljanje ADHD-a (poremećaj sa deficitom pažnje i hiperaktivnošću). Istina, ima istraživanja koja potvrđuju tezu da je veći rizik po potomstvo ukoliko je otac nosilac gena odgovornih za javljanje ovog poremećaja, ali ima i onih koji ne pronalaze dokaze da pol roditelja nosioca nasledne osobine značajno utiče na prenošenje alela koji mogu imati uticaja na javljanje ADHD-a kod potomstva. Međutim, ni jedni ni drugi ne isključuju mogućnost, uslovno rečeno, nasleđivanja ovog poremećaja od majke. 
• Isti slučaj je i sa šizofrenijom. Do sada su istraživači otkrili preko 100 gena koji imaju ulogu u javljanju šizofrenije, što znači da se ne može govoriti o jednostavnom dominantno-recesivnom tipu nasleđivanja kao što je to predstavljeno u objavljenom tekstu. Za neke od identifikovanih gena je utvrđeno da povećavaju rizik od javljanja šizofrenije ukoliko su nasleđeni od majke, a istraživači su jednoglasni u oceni da je ovo oblast koja zahteva dalja istraživanja.

2 – Reproduktivno zdravlje

Istraživanja jesu otkrila da loš kvalitet sperme može biti nasledna patologija. Ali ni to nije karakteristika koja se nasleđuje samo od oca, jer su opisani slučajevi u kojima se ova patologija može naslediti i od majke. Dalje se tvrdi da će bebe začete kao rezultat vantelesne oplodnje verovatno i same imati problema sa začećem. Ova tvrdnja najverovatnije potiče iz britanskih medija koji su, objavljujući rezultate istraživanja belgijskih stručnjaka, propustili da objasne sva važna ograničenja ovog istraživanja.

Naime, istraživanje je sprovedeno na malom uzorku sinova koji su začeti u specifičnom postupku vantelesne oplodnje (VTO) – ICSI VTO, koji su u trenutku sprovođenja istraživanja imali od 18 do 22 godine. Njihovi rezultati su pokazali da imaju niži prosečan broj spermatozoida u poređenju sa vršnjacima začetim prirodnim putem. Međutim, s obzirom na veličinu uzorka, način uzorkovanja, broj faktora koji su mogli da utiču na dobijene rezultate, a koji nisu držani pod kontrolom, na osnovu rezultata ovog istraživanja ne mogu se izvući nedvosmisleni zaključci. Tek ostaje da se vidi kom broju muškaraca iz ovog uzorka je zaista potrebna pomoć nauke da bi imali potomstvo. 

3 – Bolesti srca

Kako ne tražimo dlaku u jajetu, mada nespretno prevedena sa ruskog sajta, izneta tvrdnja o nasleđivanju bolesti srca može da ilustruje nalaz istraživanja objavljenog 2012. godine. 

4 – Pol deteta

Tačna je i tvrdnja da su muški geni odgovorni za pol deteta. 

5 – Rast

I ovu tvrdnju su ruski mediji preuzeli od britanskih, koji su predstavili rezultate istraživanja britanskih stručnjaka u kojem je analiziran uticaj roditeljskih antropometrijskih karakteristika na antropometrijske mere deteta u 28. gestacijskoj nedelji i na rođenju. U britanskom tekstu autor tačno prenosi dobijene rezultate – visoki očevi prave duže bebe. Ali netačno ekstrapoliraju tvrdnju da očevi određuju visinu dece. Naime, dužina na rođenju, visina deteta, te visina odrasle osobe nije ista kategorija. Sa druge strane, francuski stručnjaci, sprovodeći slično istraživanje, dolaze do suprotnih rezultata – dužina beba na rođenju iz tog uzorka značajno je povezana sa visinom majke. Poredeći mere uzorkovane dece na različitim uzrastima sa antropometrijskim karakteristikama roditelja autori zaključuju da se u ranom detinjstvu smenjuju periodi u kojima je jača povezanost ovih mera sa jednim odnosno drugim roditeljem.

Inače, visina jeste nasledna poligenetska osobina i ono što je stvarno interesantno jeste da su naučnici do sada otkrili oko 700 genetskih varijacija povezanih sa visinom čiji uticaj i putevi nasleđivanja nisu još do kraja istraženi. Uzimajući u obzir i ne tako zanemarljiv uticaj i drugih činilaca, visina ne bi trebalo da bude ključni kriterijum pri odabiru partnera. 

6 – Boja očiju

Dokazujući da dete verovatno nasleđuje boju očevih očiju, autori sabiraju babe, žabe i miševe. Da očevi geni „dominiraju majčinim genima” vrlo je pojednostavljen zaključak jedne studije sprovedene na miševima, čiji autori zaključuju da je ovo novi izvor razumevanja genetske kontrole transkripcije kod sisara. Izvor su opet britanski mediji. 

Što se tiče glavnih osobina lica ili facijalne morfologije, dosadašnja saznanja najbolje su sumirana u članku Facijalna genetika: kratak pregled, gde se navodi sledeće: „možemo govoriti o nizu različitih kompleksnih osobina, pri čemu je svaka od njih pod uticajem genetskih i sredinskih faktora”. Koji se geni povezuju sa pojedinačnim osobinama lica ilustruje ova slika (izvor).

Boja očiju nije pod uticajem jednog gena – do sada je otkriveno najmanje osam onih koji igraju ulogu u formiranju boje očiju. I „mada se boja očiju deteta može predvideti na osnovu boje očiju roditelja (oba roditelja, prim. aut.) i drugih srodnika, genetske varijacije nekad proizvedu neočekivane rezultate” (isti izvor). 

7 – Stanje zuba

Kada su zubi u pitanju, i tu je genetika veoma komplikovana. Oblik zuba, njihova veličina i boja jesu pod uticajem gena. Neki od poremećaja se intenzivnije ispoljavaju kod muškaraca ali se mogu naslediti od oba roditelja. Ali kavav ćete osmeh imati umnogome zavisi od toga kako se brinete o svojim zubima.

Bonus o intelektualnim sposobnostima

Kurir nam osim navedenih sedam karakteristika koje nasleđujemo samo od oca daje i pregled uticaja gena na intelektualne sposobnosti dece, iznoseći i niz besmislica, poput toga da ne postoje genijalne žene, da sin nasleđuje intelekt od majčinog, ne i sopstvenog oca, kao i to da „kćerku možete da vaspitate kako hoćete, ali ona će uvek imati um kao njen otac”.

Dokaze o tome od koga nasleđujemo inteligenciju mnogo je lakše pronaći u popularnim nego u stručnim časopisima. Struka se slaže u jednom: inteligencija je kompleksan koncept koji obuhvata veliki broj različitih sposobnosti. Njen razvoj je gotovo pod podjednakim uticajem (link 1, link 2) velikog broja genetskih i sredinskih činilaca. Tačka. 

Citirani procenti „inteleksta“ koji roditelji dele sa nama potiču opet iz britanskih i američkih medija koji ove rezultate izvlače iz naftalina, sa sada već ugašenih blogova i neobjavljenih rezltata istraživanja. Sve i da su pronađeni geni na x hromozomu koji koreliraju sa intelektualnim sposobnostima, oni sasvim sigurno ne mogu obuhvatiti kompletan spektar sposobnosti utkanih u definiciju inteligencije. 

Kurir dalje navodi: „Genijalne žene i 100% glupe žene ne postoje. Ali zato muškarci sa Nobelovom nagradom i serijse ubice su stvarnost našeg života“. Glupost kao kategoriju ne poznaje nijedna skala za merenje inteligencije. Nobelovu nagradu je do danas dobila 51 žena, s tim što je Marija Kiri nagrađena dva puta. A i među ženama svakako ima serijskih ubica, o kojima je čak i Kurir objavio tekst. 

Jelena Jovović, FakeNews Tragač

Naknadna napomena (19. jun 2023): Portal Kurira ispravio je netačne navode.