Nije viteški #7: Seksualno obrazovanje

Redakcija FakeNews Tragača u devet nastavaka objavljuje analizu izjava koje su Branimir Nestorović i Saša Borojević izneli na konferenciji za štampu u decembru 2021, predstavljajući Udruženje za zaštitu dece „Vitezovi reda zmaja“. U prvih šest nastavaka pisali smo o Borojevićevim i Nestorovićevim navodima koji se tiču suicida, dečijih prava, promene pola, društvenih mreža, osoba sa invaliditetom i sistema Amber alert. Narednih dana slede poslednji tekstovi iz serijala, o pedofiliji i incestu.

Seksualno obrazovanje

Povod za sedmu analizu predstavljala je sledeća izjava Saše Borojevića sa pomenute konferencije:

(…) Ako vama SZO da uputstvo svim vrtićima u svetu, a mene zanima Srbija i Beograd, a to uputstvo je stiglo ovde da deca treba da se uče da masturbiraju između nulte i četvrte godine,(…)

Pod „uputstvom“ Borojević najverovatnije podrazumeva dokument „Standardi seksualnog obrazovanja u Evropi“ koje su zajednički razvile Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Evropu i nemački Savezni centar za zdravstveno obrazovanje (BzgA). U ovom dokumentu se zapravo predstavlja koncept holističkog (sveobuhvatnog) seksualnog obrazovanja i teme koje bi trebalo da sadrže obrazovni programi koji se zasnivaju na ovom pristupu. Namenjen je donosiocima odluka, obrazovnim i zdravstvenim institucijama i stručnjacima angažovanim na ovom polju. U Vodiču za implementaciju ovih Standarda date su smernice donosiocima odluka i radnim grupama koje se bave obrazovnim programima o tome kako se mogu kreirati novi ili unaprediti postojeći programi seksualnog obrazovanja na nacionalnom nivou. U oba dokumenta se naglašava da programi koji se budu razvijali na nacionalnom nivou moraju uvažavati lokalne kulturne norme i ne sadrže gotove, direktno primenjive obrazovne programe.

„Standardi seksualnog obrazovanja“ uključuju i „Matricu seksualnog obrazovanja“ u kojoj je dat pregled tema koje se uvode na različitim uzrastima. Među predloženim temema za uzrast od rođenja do četvrte godine zaista se nalazi i tema „masturbacija u ranom detinjstvu“. Međutim, to svakako ne znači da „deca treba da se uče da masturbiraju“, kako kaže Borojević. Odgovarajući na kritike da Standardi promovišu „masturbaciju“ kod dece na uzrastu do četiri godine, njihovi autori naglašavaju da seksualnost deteta ne treba mešati sa seksualnošću odraslih, od koje se razlikuje u pogledu načina na koji se izražava, sadržaja i cilja koji ostvaruje. Informacije koje Standardi sadrže su „namenjene profesionalcima (uključujući nastavnike i vaspitače) koji treba da budu informisani o raznovrsnosti normalnih fenomena u psihoseksualnom razvoju dece, uključujući i masturbaciju u ranom uzrastu“ [1, 2].

Programi predškolskog vaspitanja i obrazovanja koji se trenutno implementiraju u preškolskim ustanovama u Srbiji počivaju na „Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja – Godine uzleta“. U istoimenom, javno dostupnom, dokumentu precizira se da on predstavlja okvir „za izradu i razvijanje vaspitno-obrazovnog rada na nivou predškolske ustanove“, „razvijanje realnog programa na nivou vaspitne grupe“, kao i „različitih programa i oblika u predškolskom vaspitanju i obrazovanju“. Koncepcija programa, između ostalog, zasniva se na aktuelnim domaćim strateškim i zakonskim dokumentima iz oblasti vaspitanja i obrazovanja, savremenim teorijskim postavkama, relevantnim međunarodnim dokumentima, tradicionalnoj utemeljenosti programa predškolskog obrazovanja u Srbiji zasnovanog na humanističkim vrenostima, iskustvima iz prakse, savremenim teorijama kurikuluma, itd.

Među relevantnim međunarodnim dokumentima, programima i projektima, kao i primerima dobre prakse koji se pominju u dokumentu ne nalaze se ni Standardi seksualnog obrazovanja u Evropi niti Vodič za njihovu implementaciju.

Jelena Jovović, FakeNews Tragač

Sutra: Nije viteški #8: Pedofilija