Ministar finansija i hiljade miliona milijardi

Aktuelni ministar finasija gostovao je u Jutarnjem dnevniku televizije RTS1, na sam dan početka rasprave o Budžetu za 2020. Ministar Siniša Mali je tokom sedam i po minuta gostovanja predstavio Predlog budžeta navodeći prioritete Vlade, potkrepljujući ih iznosima i procentima. Novnarka Ivana Čkonjević je pored uvodnog postavila i dva pitanja na koje je dobila precizne odgovore potkrepljene brojkama i jasnim (na)merama Vlade za 2020 godinu. Ukazano je i na činjenicu da se ove godine za razliku od niza prethodnih, vodi posebna rasprava samo o Zakonu o budžetu, i da će poslanici na raspolaganju imati dvostruko vreme za raspravu, za koju se očekuje da će potraje danima imajući u vidu stotinak već podnetih amandmana. Takođe, ove godine Vlada je Predlog budžeta utvrdila skoro tri sedmice pre otvaranje rasprave u Parlamentu, i učinila ga dostupnim poslanicima i građanima. 

Sve ovo izgovoreno je u odlično opremljenom studiju, ali bez ijednog slova i bez ijedne cifre na ekranu. Ministar je obrazložio nekoliko budžetskih stavki, naveo niz apsolutnih iznosa, procenata rasta, numeričkih poređenja, rokova realizacije…

Pored toga što je reč o finansijskom dokumentu najvišeg ranga i najvažnijem Zakonu, na ekranu se nije pojavila nijedna infografika, tabela, stubić ili dijagram. Pri tome, iza minsitra u studiju se nalazio poveliki displej sa potpuno bezličnim klip-art sadržajem kovanica neke neidentifikovane valute i povremeno isto tako bezlične izlomljene linije bez ikakvog nagoveštaja na šta bi se te slike mogle odnositi. Isti sadržaj se smenjivao i na tri druga velika displeja iza novinarke.

Pored očigledne namere da se ministru dâ prostor i vreme na samom početku višednevne rasprave u Parlamentu, ali i dan uoči, takođe nedeljama ranije najavljene odluke Odbora za profesionalnu etiku Beogradskog univerziteta o (plagiranom) doktoratu ministra, RTS nije iskoristio mogućnosti vizuelnog medija a još manje potencijal savremene grafike kojom raspolaže. Za vizuelizovanje podataka je kasno kada razgovor u studiju jednom počne, ali za pripremu je ovaj put bilo više nego dovoljno vremena.

Ukorenjena navika da se gledaoci javnog servisa, dakle građani, zasipaju rečima, frazama, opštim mestima i krupnom slikom nekog odabranog iz vrha vlasti i ovog puta pobedila je profesionalni pristup. Na kom koraku radnog procesa, od uredništva kuće, informativne redakcije, deska do produkcije i realizacije je ovaj put zakazala profesionalnost? Ko je to odlučio da cifre i infografike nisu bitne? Ili je neko samo našao izgovor da ne čita obiman material od 1.232 strane Predloga budžeta? Ili je prosto novinar bio lenj da obavi pripremi razgovor sa ministrom i izvuče nekoliko najvažnijih tema, kada su već ekonomski novinari bili zauzeti drugim značajnim temama? Možda nije bilo moguće u kratkom roku, od par sedmica, naći saradnika sposobnog da vizualizuje cifre, procente, rast, pad?

Ministar je ne skrećući sa teme budžeta, izgovorio mnogo podataka, brojeva, dao niz poređenja, procenata rasta, naglasio nekoliko prioriteta Vlade za 2020. i naredne godine i slikao se sedam i po minuta. Izgleda da je ovo poslednje, puko slikanje, ono što RTS danas pruža građanima Srbije? Ili je to zapravo ono što vlast traži? Ili je najvažnije da se pred kamerama ne nađe neko ko bi kritikovao budžet ili Vladu ili već nešto što bi moglo da ugrozi sklad vlasti i javnog servisa? Zašto rizikovati?

Da način na koji je realizovano gostovanje ministra finansija nije izuzetak, bilo je jasno nekoliko minita kasnije kada je u isti Jutarnji dnevnik, svratila i dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku. Razgovor je vođen na istom mestu, za istim povišenim okruglim stolom sa barskim stolicama, istom novinarkom i istim displejima oko njih. Povod ovog četvorominutnog gostovanja je Svetski dan deteta, 20 novembar. Ministarka je pored niza statističkih podataka o deci i mladima iznela i ekskluzivan podatak, da je u prvih devet meseci ove godine, Srbija jedina zemlja regiona koja beleži porast od čak 612 novorođenih beba. Region, pored država nastalih od prethodne Jugoslavije u ovom slučaju obuhvata i Albaniju, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku i sve te države beleže pad broja novorođenih beba. Ima li nešto lepše i izazovnije za vizuelizaciju od ovog i ovakvog podatka? Međutim, na ekranu nema ni apsolutnih brojeva, ni procenata, ni tabela, ni grafikona, pa čak ni mape regiona. Na displejima u pozadini ministarke i novinarke smenjuju se u petlji nekoliko fotografija usamljene, tužne i manje ili više nesrećne dece. Svetski dan deteta je više nego dobar povod da ministarka gostuje na javnom servisu, pogotovo sa afirmitivnim podatkom, bez obzira da li su tome doprinele mere Vlade ili ne. Sam podatak jeste aktuelan ali ne i toliko svež da nije bilo vremena da se vizuelizuje na neki od načina dostupnih RTS-u. 

Ministri, ali pre svega građani, zalužuju bolje nego što je Jutarnji dnevnik javnog servisa pružio tog 20. novembra. Bez pokušaja da vizuelizuje podatke, čak i ovakvim prilikama kada su podaci dostupni nedeljama ranije, kada ministri dolaze sa dobrim povodom, i kada se baš od njih očekuje da o tome govore, RTS zapravo demonstrira potpunu nezainteresovanost za medijski sadržaj koji proizvodi, kao i gledaoce javnog servisa.  

Možda su televizori po Srbiji uključeni i namešteni baš na TV Dnevnik, kao što RTS tvrdi, ali je malo verovatno da građani obraćaju pažnju na sâm sadržaj. Poverenje građana u medije je u Srbiji već godinama u stalnom padu i ne treba da čudi što je Srbija po tome na samom dnu evropske i svetske liste. Posebno je malo veruje tradicionalnim medijima štampi, radiju i TV dok građani Srbije nešto više veruju medijima na interntetu i informisanju preko sistema društvenih mreža, upravo onim medijima i servisima kojima se globalno najmanje veruje. RTS je kao najveća i najbolje opremljena medijska kuća ovakvim stavovima građana umnogome doprineo. 

Možda je ova uobičajena praksa RTS-a, zapravo samo ‘dobar način’ da se prikrije bezličnost intervjua, odsustvo kvalifikovanih pitanja, kredibilnih novinara/analitičara, suprotnih mišljenja finansijskih i ekonomskih stručnjaka, sindikata, poslodavaca, investitora, građana i poslanika koji nakon debate budžet treba i da usvoje?

Za FakeNews Tragač,
Siniša Isakov