14.06.2023.Oukland, Kalifornija: 19. jun 2016.
Veliko NBA finale.
Golden Stejt protiv Klivlenda. Rezultat u pobedama je 3:3. U poslednjem minutu odlučujuće, sedme utakmice na semaforu piše – 89:89. Lopta je kod Kajrija Irvinga, mladića s Univerziteta Djuk, plejmejkera gostujućeg tima. On pravi iskorak udesno i hladnokrvno pogađa trojku preko Stefa Karija, najboljeg šutera u istoriji igre.
U sasvim nespektakularni Klivlend – rečima košarkaša Joakima Noe: „I never heard anyone say, I’m going to Cleveland on vacation“ – tako stiže prva i jedina titula NBA šampiona.
Premotavamo snimak sedam godina unapred. Jun je 2023. i upravo je odigrano NBA finale. Rezultat znate. Jokić je sve isprašio… A Kajri, on je već nedeljama na (zasluženom) odmoru. Njegov tim nije se plasirao u plej-of. U međuvremenu, promenio ih je nekoliko: Boston, Bruklin, Dalas…
Umesto deljenja asistencija Kajri je poznat po deljenju – lažnih vesti. Ismejan zbog sumnji u oblik planete, kritikovan zbog podrške opskurnom antisemitskom dokumentacu, odbio je da se vakciniše i tako, kaže, ispustio ugovor težak 100 miliona dolara.
Sport i sportisti – svet poznatih uopšte – pogodan su mehanizam za prenošenje dezinformacija. Na to, očigledno, nije imun ni magični NBA, arena u kojoj uspevaju samo najbolji. „NBA ima najviše teorija zavere u sportu“, ustvrdio je američki (doduše, tradicionalno senzacionalistički) ESPN, još 2014. kad fenomen lažnih vesti još nije pošteno ni zakoračio u naše živote.
Kroz „ligu američkih profesionalaca“, kako su novinari voleli da je zovu, očitavaju se obrasci kreiranja, širenja i prihvatanja dezinformacija. NBA zvezde su protagonisti, prenosioci, žrtve.
Šta nas zapravo NBA može naučiti o lažnim vestima?
„Mislim da živimo u svetu s mnogo morona koji ne mogu da razaznaju da li je nešto stvarno ili lažno“, izjavio je Dejmian Lilard, zvezda Portlanda. Zapravo, on to nikad nije izjavio. Tako je objavio satirični profil na Tviteru @BallsackSports i mnogi su poverovali očigledno neistinitom sadržaju koji plasira jedna osoba: izvesni Met iz Ohaja.
Parodija koja se shvati ozbiljno brza je prečica do lažne vesti. Američki Onion ili Njuz.net u domaćem okruženju izmišljene priče objavljuju kao vid kritike kroz humor. One, međutim, imaju potencijal da zavaraju i budu tretirane kao istinite. Potrebno je samo malo nepažnje, ili zle namere.
FakeNews Tragač ranije je pisao o izmišljenom imitatoru Džonija Keša, ocu 1.300 nepriznate dece. Blic je, na primer, upozorio čitaoce na ovu laž, da bi dve godine kasnije sam u nju poverovao i objavio je kao istinitu.
Po istoj matrici se 2020. u američkoj javnosti pronela lažna vest da su NBA košarkaši „na tajnom glasanju“ doneli odluku da (nakon pandemije) neće nastaviti sezonu – sve dok je Donald Tramp u Beloj kući. Ovakvih primera je mnogo.
Foks njuz preuzeo je kreaciju @BallsackSports da je bivši košarkaš Džoš Smit ocenio kako bi Lebron Džejms „mogao dominirati i u vreme kada je on igrao“. Njegova izmišljena izjava o starim dobrim vremenima i tome kako je košarka nekad bila drugačija potpuno je besmislena. Recimo samo da je Džoš godinu dana mlađi od Lebrona.
Iz iste kuhinje pre nekoliko dana stigla je i priča kako su u Denveru zabrinuti da bi Nikola Jokić mogao napustiti košarku „jer sve ovo postaje suviše lako za njega“. Mada, ovo i nije teško zamisliti, zar ne?
Mediji stvaraju zasićenost fudbalskim informacijama – nakratko smo na travnatom terenu – a publika neretko otežano razdvaja glasine od stvarnih vesti, pokazalo je istraživanje stručnjaka iz Španije i Brazila. Analiza napisa na internet izdanjima četiri medija – španske Marke, portugalske A Bole, italijanske La Gazete i britanskog Gardijan sporta – pokazuje da je izveštavanje o vrhunskim timovima u velikoj meri spekulativnog karaktera.
Ovde govorimo, prvo, o površnosti, a potom i o namernom obmanjivanju. U prvu grupu spada „loše novinarstvo“ – traljavost, pogrešna selekcija i predstavljanje izvora i podataka; vesti koje sadrže element istine, ali nisu u potpunosti proverene i na kraju su rđavo interpretirane.
Od onog kad se pogrešno saberu rezultati po četvrtinama i na kraju ne znamo koji tim je pobedio, do onog, nešto bizarnijeg slučaja kad Nikola Jokić izjavi kako bi Majklu Džordanu „poklonio jednu od svojih koza“.
Izgubljeni u prevodu: Džordan, Jokić i „jedna od njegovih koza“
Radi istine: ne, Jokić ne poseduje nikakvu kozu. Zabuna je nastala tako što su mediji skraćenicu GOAT – Greatest Of All Time (Najbolji svih vremena) pojmili kao celovitu leksemu goat, što u engleskom jeziku označava – kozu (lat. Capra hircus).
I dok priča o Jokićevoj (ili već Džordanovoj?) nepostojećoj kozi može delovati simpatično, naš sledeći nivo su obmanjujuće vesti. Radi se o (zlo)upotrebi informacija kako bi se potkrepila određena ideja.
Na primer, pre nego što smo saznali ko će ove godine igrati u finalu (Denver i Majami, ispostaviće se) „procurio“ je lažni memorandum NBA lige. Postao je viralan i zagolicalo je maštu onih koji veruju da je takmičenje namešteno. Prema tom parčetu papira, unapred se „znalo“ da su finalisti, naravno, dva najtrofejnija tima. Ali u realnom svetu – dva gubitnika u finalima konferencija.
Ako nekog baš zanima kako se sezona završava u paralelnoj stvarnosti: sedmu utakmicu u Bostonu dobijaju Lejkersi, na krilima Lebrona Džejmsa koji ubacije 53 poena.
Stvari polako postaju interesantnije. Dolazimo do podmetnutog i fabrikovanog sadržaja kreiranog da obmane i nanese štetu. Ili korist. Jer neke priče su suviše dobre da bi se štedelo na klikovima. Govorimo, dakle, o vestima koje su s namerom izmišljene: a) da se zaradi na digitalnom prometu, b) da izazovu zabunu ili nezadovoljstvo, c) kao senzacionalistička propaganda, ili d) tek tako, iz dosade.
Dok je najbolji igrač Majamija Džimi Batler vukao tim kroz plej-of, na društvenim mrežama tvrdili su da je ovaj košarkaš rođen u Hjustonu – izgubljeni sin Majkla Džordana. Da, desetine Tiktok i Jutjub korisnika (neki pred milionskim auditorijumom) zastupali su scenario po kojem je Džimi nešto slično Džonu Snou u HBO seriji „Igra prestola“.
Džimija otac jeste napustio, a potom je isto učinila i majka. Imao je teško detinjstvo i izdržavao se uz pomoć prijatelja. Njegovi roditelji, ipak, poznati su i nesporni. Košarkaš tvrdi da su danas u dobrim odnosima. Ali… Neko je iskopao priču iz 1988. da Džordan ima nepoznatog sina i sve se fino sklopilo.
Problema i nelogičnosti ovde je mnogo. Između ostalog, Džimi je rođen tek u septembru 1989.
On je NBA finale izgubio (jer sve je „isuviše lako za Jokića“?). Liga se u junu tradicionalno okreće draftu (zakazan za petak, 23. jun). Održava se svake godine od 1947. i na njemu timovi biraju igrače koji žele da se pridruže ligi. Očekuje se da ovogodišnji prvi izbor bude Viktor Vembanjama, francuski tinejdžer visok 219 centimetara. Čudo od deteta, kažu, kakvo nije viđeno od Lebrona Džejmsa (prvi izbor 2003).
I koji sportski novinar ne bi poželeo da intervjuiše popularnog Vembija? Neki bi, možda, išli toliko daleko da razgovor – izmisle. „Pre četiri dana, FIBA je objavila LAŽNI intervju sa mnom“, napisao je Vembanjama na Instagramu. I dodao: „WTF???“.
Tekst označen kao „ekskluzivni intervju“ na zvaničnoj stranici Međunarodne košarkaške federacije (FIBA) brzo je uklonjen. FIBA je saopštila kako „nije mogla potvrditi istinitost“ i da je „odmah prekinula saradnju sa novinarom“. Međunarodna organizacija s milionskim budžetom, dakle, nije sigurna u reči dugogodišnjeg saradnika – pitanje je kakvu šansu imaju obični ljubitelji igre narandžastom loptom.
Najbolje za kraj – teorije zavere. Ukratko, to je uverenje da je za neki događaj ili pojavu odgovorna tajna i uticajna organizacija. Nepovezani detalji predstavljaju se kao vrhunski dokaz paklenog plana, a negiraju se argumenti zasnovani na činjenicama. Dezinformacije kreiraju i promovišu oni koji žele ili nude jednostavan (i dovoljno seksi) odgovor na sve probleme. Krivi su vanzemaljci, Jevreji, iluminati, Rusini.
Tako je Kajri Irving, naš junak finala iz 2016, prvo ustvrdio da je zemlja – ravna ploča. Odatle je sve pošlo nizbrdo.
Nedavno je objavio citat: „Da bismo se odučili od svih lažnih informacija kojima smo programirani, potrebno je vreme i strpljenje“. I poslao poruku podrške samom sebi: „You got this“. Pa nastavio da postuje o Bilu Gejtsu i profitu od pandemije, o „kolapsu“ u Silicijumskoj dolini, te finansijskom sistemu koji će „izmaći kontroli“.
I onda je usledio onaj tvit, problematičniji od svih prethodnih. Promovisao je film „Hebrews to Negroes: Wake Up Black America“, dokumentarac iz 2018, koji sadrži brojne antisemitske elemente.
„Irving se pridružio zabrinjavajućem klubu poznatih Afroamerikanaca – uključujući repera Kanjea Vesta – koji su tvrdoglavo prihvatali teorije zavere, posebno one antisemitske, pod izgovorom da traže dublju istinu o sopstvenom poreklu“, napisala je Džimel Hil u članku u objavljenom u američkom magazinu Atlantik.
Košarkaš je u međuvremenu izbrisao tvit, ali i javno branio svoju odluku da podrži film. Onaj u kojem se citira antisemitski pamflet iz dvadesetih „The International Jew“ i tvrdi da Jevreji koriste „pet glavnih laži“ ne bi li „sakrili svoju prirodu i zaštitili svoj status i moć“.
Jedna od navodnih laži je i činjenica da je šest milion Jevreja izgubilo život u Drugom svetskom ratu. Kajri je, dakle, želeo da bude poseban i alternativan. Samo svoj. A zagrizao je mamac mejnstrima ljudske gluposti – negaciju Holokausta.
Ali zašto je uopšte važno da li javne ličnosti dele dezinformacije o kojima praktično ne znaju ništa?
Prvo, tim kanalom one stižu do većeg broja ljudi. Drugo, efekat komunikacije poznatih često se odvija neprimetno, na emocionalnom i duhovnom nivou, a ne putem činjenica i argumenata. Institut Rojters analizirao je 220 objava poznatih ličnosti o temi kovida tokom tri meseca pandemije. Zaključak je bio da se informacije najčešće krive upravo kroz lične priče poznatih.
Na kraju, odvojte nekoliko minuta i pogledajte još jednom Kajrijevu trojku s početka priče. Igra pod obručima je ono u čemu je najbolji. Za razliku od njegovih objava na društvenim mrežama, u njegovom košarkaškom talentu – ništa nije lažno:
Za FakeNews Tragač
Danijel Apro
