Propaganda u stripovima: tamo i ovde

Propaganda u stripu nije retka pojava. Još od zlatnog vremena stripova u pre, u vreme i nakon Drugog svetskog rata, politička propaganda propuštana je u devetu umetnost jednako lagano kao i u film, muziku i književnost. Prednost stripa kao izvora propagandnih ideja u to vreme bila je činjenica da se ova vrsta umetnosti obraća pre svega mladoj publici, najčešće dečacima i pubertetlijama. Tu je pronalazila plodno tle koristeći rastući uticaj grafičkih prikaza, snažne jednodimenzionalne političke poruke, predrasude i aluzije.

Jer, propaganda funkcioniše isključivo tako. Kembridžov rečnik kaže da je propaganda informacija, slika, ideja, stav koji nam daju najčešće samo jedan pogled na diskusiju o problemu, bez uvida u širu sliku, a s namerom da utiču na mišljenje drugih ljudi.

Imajući u vidu tu definiciju, u ovom tekstu pomenućemo neke od najeksplicitnijih primera propagande u stranim i domaćim stripovima.

Nacisti i strip propaganda

Propagandisti nacističke Nemačke, još pre Drugog svetskog rata, prvi su uvideli moć stripa i u njemu priliku za širenje ideja krvi i tla, mita o natčoveku i antisemitskih laži. Najčešće su to bili plakati kreirani u vidu strip scena, ali postojali su i čitavi serijali koji su mlade Nemce učili nacističkoj ideologiji.

„Der šturmer“ je bio jedan od antisemitskih pamfleta. Osnivač je bio Julius Strečer, zaljubljenik u firera od najranijih dana Nacionalsocijalističke partije. U svakom broju ovog štampanog izdanja čitaoci su imali priliku da vide i strip scene koje su prikazivale Jevreje kao zle, koristeći najgore tada znane stereotipe i laži.

Višijeva kvislinška Vlada u Francuskoj odobrila je izlaženje jednog od najkompleksnijih nacističkih stripova pod nazivom „Vica“. Bilo je to samo još jedno propagandno sredstvo protiv savezničkih snaga. U tim stripovima predstavljeni su nacistički uticaj i perspektiva u francuskom društvu.

Stripovi su bili veoma popularni i u Jugoslaviji u periodu pre Drugog svetskog rata. Kada je država okupirana, strip je otišao u drugi plan, ali danas ipak imamo primere stripova iz tog perioda. Neki su bezazlenog sadržaja, dok su drugi služili isključivo u propagandne svrhe u korist okupacionih snaga.

Najpoznatiji autor iz tih zlih vremena bio je Konstantin Kuznjecov, crtač koji je imao dugu karijeru i pored višegodišnjeg angažmana u propagandnoj nacističkoj mašineriji. On je crtao u pronedićevskom „Bodljikavom prasetu“, ali je poznatiji bio po radu na plakatima, od kojih su neki realizovani u formi stripa: „Priča bez reči“, „Laž istoka“ i „Opomena“.

Od Kapetana Amerike do Supermena

Ratna propaganda postala je deo dramskih zapleta i u američkim stripovima. Za razliku od evropskih primera, prekookeanski strip je imao uticaj kakav su izdavači u Evropi mogli samo sanjati. Evropa je gorela, Amerika se još držala po strani, ali strip-autorima nije smetalo da se pozabave aktuelnim temama. Tako je nastao Kapetan Amerika.

U prvoj epizodi ovog stripa „Captain America Comics“ (broj 1 iz 1941. godine) publika dobija novu vrstu superheroja. Nejaki Stiv Rodžers želi u vojsku, ali mu ne daju zbog sitne građe. On postaje deo tajnog eksperimenta koji ga pretvara u natčoveka koji će karijeru provesti boreći se prvo protiv nacista, a onda protiv moćne tajne organizacije Hidra.

U tom izdanju Kapetan Amerika pesnicom nokautira Adolfa Hitlera i to je prava slika propagande koja je utkana u prve epizode o ovom superheroju. Amerikanci će još dve godine provesti oklevajući da se priključe Drugom svetskom ratu, ali će junak u odeći napravljenoj po uzoru na američku zastavu, iz broja u broj, tući nacističke vojnike i uništavati njihove vojne baze.

Dok su autori stigli do desetog broja, Japan je već napao Perl Harbor, Amerika je ušla u svetski sukob na strani Saveznika, a Kapetan Amerika se uveliko borio protiv Japanaca po pacifičkim ostrvima.

U prvim brojevima Stiv Rodžers je bio izraziti pozitivac, uvek spreman da pomogne nejakima, sa savršenom libelom za pravdu u grudima. Nasuprot njemu bili su prilično jednostavno portretisani nacistički protivnici, obavezno ružni, ponekad crtani sa vampirskim očnjacima. Negativcima u tim pričama nisu pridavana bilo kakva svojstva osim čistog zla.

Kada se rat završio, interesovanje publike za Kapetana Ameriku je na izvesno vreme zamrlo. Nedostatak otvorenog sukoba, čiji bi on bio deo, učinio je publiku nezainteresovanom za ovakvog junaka. Kapetan Amerika ostavljen je da sačeka neka nova vremena, oličena u hladnoratovskim tenzijama.

Još jedan superheroj borio se protiv nacista na stranicama stripova. Došljak sa Kriptona Klark Kent, tj. Supermen, četrdesetih se godina pojavljivao u brojnim vojnim avanturama protiv nacista i Japanaca, u seriji stripova sabranim pod naslovom „Superman: The War Years“.

Jedina svrha tako kreiranih stripova o Čoveku od čelika bili su podizanje morala među mladim Amerikancima i vojnicima i dehumanizacija neprijatelja. Ratne godine Supermena trajale su od 1938 do 1945. godine, a za to vreme on je golim rukama uništavao podmornice, tenkove, brodove i drugo oruđe Sila osovine. Njegovi autori vodili su računa da Supermenovi protivnici imaju što je manje moguće karakternih osobina i budu svedeni samo na ideju ultimativnog neprijatelja za kojeg je jedina ispravna reakcija uništenje.

Mirko, pazi metak!

Dok je ovaj vid propagande u zapadnim stripovima jenjavao, u Jugoslaviji se povremeno pojavljivao, uglavnom u obliku stripova sa tematikom Narodno-oslobodilačke borbe.

„Nikad robom“ bio je veoma popularan strip-serijal koji su izdavale „Dečije novine“ krajem pedesetih godina i kroz šezdesete prošlog veka. Prvobitno, u pitanju je bilo pola strane ovog dečijeg magazina, ali popularnost malog kurira Mirka i njegovog najboljeg drugara Slavka bila je tolika da su uskoro dobili čitav serijal. Postavka je bila očekivana za to vreme. Mirko odlazi u partizane 1941. godine i kroz godine vojevanja ističe se svojom hrabrošću i inteligencijom, kojima iz epizode u epizodu uspeva da pobedi okupatora.

Doneo je ovas strip čitavu galeriju zabavnih likova i jednog veoma upečatljivog negativca – nemačkog komandanta Von Štimlera.

Strip autor Desimir Žižović Buin kreirao je ovaj strip vizuelnom kombinacijom umetnosti viđanoj na sovjetskim plakatima, ali i na tada dostupnim zapadnim stripovima. Podela na hrabre, snalažljive i pravdoljubive partizane i zle, pokvarene Nemce mogao bi ovaj serijal da svrsta visoko na lestvici propagandnih stripova, ali je on bio mnogo kompleksniji od toga. Autorima, naime, nije primarni cilj bio da kroz strip isključivo šire ideologiju, već i da zabave. Stoga se priča o dva mala partizana razvijala ponekad i izvan rigidnih ideoloških matrica, što ih je načinilo prihvatljivim najširoj publici. Neke epizode imale su tiraž od 600.000 primeraka, a po njemu je snimljen i film.

Knindža protv Super Hrvoja protiv Bosmena protiv Šćiponje

Strip je do početka devedesetih godina u Jugoslaviji uveliko napustio propagandnu notu i veliki broj autora uzleteo je radeći na stripovima po uzoru na veoma popularne strip-serijale iz Amerike, Belgije, Francuske, Italije. Rat je sve to naglo zaustavio, a mržnja i bezumlje ponovo su vratili ratnu propagandu u devetu umetnost.

Dva stripa na ovim prostorima zaslužila su posebno mesto u priči o propagandi u strip-prozorčićima. Ne samo zbog toga što su bili jedini autorski stripovi u to vreme, nego što je teško u njima pronaći bilo kakvu estetsku vrednost izvan propagande.

Hrvatski „predstavnik“ je bio Super Hrvoje, kameni čovek čiji je glavni neprijatelj Srbo-četnička armada. Autori su bili Siniša Ercegovac i Nikola Listeš, a izdavač „Slobodna Dalmacija“ iz Splita. Nastao je juna 1992. godine, tokom rata u SFRJ.

Prvi među propagandnim superherojima na prostoru bivše Jugoslavije bio je „Knindža“. Prva dva (ispostaviće se i jedina) broja izašla su 1991. godine. Autor je bio Vladimir Miladinović. Glavni junaci ovog stripa su vojnici pod imenom Knindže koji se boe za slobodu Krajine. Sve u ovom stripu odisalo je čistom propagandom. Imena su birana po starosrpskom ključu (Radojica, Grujica, Milica…), propagirale su se pravoslavna vera, porodične vrednosti, vekovna borba protiv neprijatelja. Nije sve bilo do mitomanije. Uguravanje ovog stripa u definiciju čistokrvne propagande olakšano je prikazom Hrvata kao „srbožderske horde“ i aktera stripa koji, osim zla, nemaju nijednu drugu karakteristiku. Ovaj strip nije stekao popularnost čak ni među najvećim zagovornicima nacionalizma u ono vreme.

Sledeće, 1992. godine, iz Hrvatske stiže nešto drugačiji strip-koncept koji je doživeo samo jednu epizodu. „Slobodna Dalmacija“ izdala je Super Hrvoja. Dok su Knindže bile propagandni odraz realnog sukoba koji se rasplamsavao, Super Hrvoje je bio strip po uzoru na američke. Glavni junak se po potrebi pretvarao u čoveka od kamena, mogao je da ispaljuje kamenje iz ruke ili da se stopi s bilo kojom kamenom površinom. Super Hrvoje se borio protiv „srbo-četničkih“ hordi koje su otelotvorenje čistog zla, nasuprot kojem stoji borac za viševekovnu težnju hrvatskog naroda da se oslobodi strane okupacije. Autor je bio Nikola Listeš, a „Slobodna Dalmacija“ je odjavila strip nakon što za prvu epizodu nije zabeleženo veće interesovanje.

Bosna i Hercegovina u panteon propagandnih superheroja kandidovala je Bosmena. Strip je nastao 1994. godine, a autori su bili Jusuf Hasanbegović i Ozren Pavlović. Bosmen je bio mladić sa vanserijskim borilačkim sposobnostima koji se borio protiv „najezde podivljalih četnika“ koji pokušavaju da osvoje Sarajevo.

Prošle su skoro dve decenije i 2012. godine na Kosovu je nastao Šćiponja. Strip autor iz Prizrena Gani Sunduri nacrtao je albanskog superheroja čija je misija da zaštiti svoje sunarodnike od zla. Šćiponja je, za razliku od ostalih balkanskih superheroja, precrtan od jednog mnogo kvalitetnijeg heroja: Fantoma. Jedina razlika je crvena boja kostima i veliki crni dvoglavi orao na grudima. Ah da, i nedostatak bilo kakve umetničke vrednosti, osim propagandne.

Za FakeNews Tragač,
Petar Klaić 

Autor je novinar i autor podkasta Stripovedač.