Lažni nalozi na mrežama: Crvene zastavice i lutkarske čarape


„Robert De Niro podelio snimak na kojem se učesnici borilačkih veština udaraju u međunožje“, „Vladimir Putin na Instagramu citirao predsednika Srbije“, „Žarko Laušević objavio na društvenim mrežama pesmu za nastradale učenike“…

Ovim trima vestima, koje smo prethodno analizirali na Tragaču (1, 2, 3), zajedničko je jedno: sve su zasnovane na informacijama sa lažnih profila javnih ličnosti na društvenim mrežama. Ako lažnim nalozima VIP ličnosti dodamo falsifikovane naloge kompanija i „običnih“ građana, već govorimo o milijardama: Fejsbuk svake godine uklanja stotine miliona takvih naloga, a veliki su napori i drugih društvenih mreža da uklone neautentične profile.

 

Problem verifikacije

Kada govorimo o slavnim ličnostima, postavlja se logično pitanje: zar nije najjednostavnije verifikovati naloge koji im zaista pripadaju? Tako bismo, ako vidimo plavi znak s kvačicom, znali da je u pitanju autentičan sadržaj. Ovde postoji nekoliko problema:

  1. Nemaju sve javne ličnosti naloge na vodećim društvenim mrežama. Vladimir Putin, na primer, nema Instagram nalog, pa se u nedostatku jednog pravog – više lažnih naloga nadmeće za poziciju najuverljivijeg.
  2. Verifikovan nalog nije istovremeno i pouzdan nalog. Kao što smo već pisali, Stanislavi Saši Sredanović pošlo je za rukom da dobije „kvačicu“ na Instagramu, gde se lažno predstavlja kao sportska psihološkinja u FK Barselona.
  3. Na Tviteru je nedavno nastala opšta konfuzija nakon što je ukinut dotadašnji sistem verifikacije. Sada „plavi znak“ više ne znači da ste provereno legitimni, već da ste odlučili da plaćate osam dolara mesečno. Novi model izazvao je lavinu lažnih naloga na ovoj mreži (1, 2, 3).

 

Osam dolara

Insulin postaje besplatan. Tako je glasila poruka tvita s falsifikovanog naloga farmaceutske kompanije Ilaj Lili. Kako je broj reakcija rastao iz sekunde u sekund, tako je rasla i panika u pravom Ilaj Liliju: pokušali su da kontaktiraju s Tviterom, ali im zaposleni – čiji je broj drastično smanjen nakon dolaska Maska – satima nisu odgovarali, piše Vašington post. Usledila je odluka kompanije da zaustavi sve svoje reklamne kampanje na Tviteru, što je još jednom ukazalo na paradoks: Tviter je zbog osam dolara, koliko je dobio za verifikaciju lažnog profila, oštetio i razbesneo velikog oglašivača. Mask se zbog ovoga, deluje, nije previše nervirao. Nedugo nakon skandala objavio je da novi sistem verifikovanja zahteva neke izmene, ali da „uglavnom protiče kako treba“.

S druge strane, američka političarka Aleksandrija Okasio Kortez imala je posla s verifikovanim parodičnim Tviter nalogom, koji se služio njenim likom i imenom. Kortez tvrdi da je interakciju s „lažnjakom“ imao i sâm Mask.

 

Problem autentičnosti

Grubo posmatrano, možemo napraviti razliku između dve grupe neautentičnih profila javnih ličnosti. Prvoj grupi pripadaju nalozi koji u izvesnoj ili dovoljnoj meri „stavljaju do znanja“ da nisu „pravi“: to su uglavnom fan-stranice i parodični nalozi. Drugoj pripadaju nalozi koji se predstavljaju kao neko drugi, s ciljem da stvarno deluju kao taj neko (osoba, kompanija, institucija…), i da u svoju „autentičnost“ ubede druge korisnike.

Popularna Fejsbuk stranica posvećena našem piscu Dušku Radoviću pripada prvoj grupi. Korisnicima je jasno da je Radović preminuo i da nije odgovoran za sadržaj koji se tu objavljuje. Na Instagramu je u nazivu slične stranice jasno naznačeno da je u pitanju fan-klub. Na kraju, i sam sadržaj, koji najčešće nema nikakve veze sa piscem, ukazuje na to da je reč o neautentičnom nalogu.

Instagram nalog zarkolauseviclaus

Nešto je komplikovaniji slučaj vezan za glumca Žarka Lauševića i nalog sa njegovim imenom na Instagramu, gde nije naznačeno da je u pitanju fan-stranica. Čuveni glumac nalazi se na profilnoj slici, stranica se zove zarkolauseviclaus, a više od 30.000 korisnika prati sadržaje koji su (za razliku od prethodnog slučaja) direktno posvećeni životu i karijeri osobe pod čijim je imenom kreiran nalog. Lauševićevi predstavnici nedavno su javnosti saopštili da „g. Žarko Laušević nema nijedan nalog, ni na jednoj društvenoj mreži”. Da tog saopštenja nije bilo, ni po čemu ne bismo mogli da presudimo da li je nalog autentičan ili ne.

Kao treći primer možemo navesti nalog koji je nedvosmisleno manipulativan: lažni profil glumca Srđana Todorovića. Pre dve godine Todorović se obratio javnosti, rekavši da se neko predstavlja kao on na Fejsbuku i da od ljudi traži novac. Mediji (1, 2, 3) su tad pisali o spornoj objavi: „Osam somića do sutra da se uplati, treba mi na zajmić? Ima li ko? Stvar je hitna i ozbiljna. Trasu vraćam“. Espreso je preneo i Todorovićev komentar: „Nemam profil na Fejsbuku i nikada ga nisam imao. Ja sam stara škola i nisam ovo prijavljivao službi za visokotehnološki kriminal, a profil je nestao kada se pojavila ova priča. Definitivno je lažni profil. (…) Nemam profil na Fejsbuku niti nameravam da ga imam, na internetu samo slušam muziku.”

 

Lutkarske čarape

Upravo su novčane prevare čest povod kreiranja lažnih profila javnih ličnosti. Sem zarade, razlozi mogu biti dokolica, trolovanje, ali i maltretiranje i uznemiravanje drugih, širenje dezinformacija, špijuniranje tuđih profila, kao i rušenje kredibiliteta targetirane javne ličnosti.

S druge strane, nekim manipulatorima odgovara da se „obuku“ u odelo osobe koja nije šire poznata, takoreći „osobe iz komšiluka“. Profili „običnih ljudi“ na društvenim mrežama mogu da budu kopirani da bi se koristili kao botovi, koji se potom prodaju u marketinškim ili političkim kampanjama. Jedan istraživač je ovakve kopirane, lažne naloge koji deluju kao stvarni korisnici nazvao „lutkarskim čarapama“. „One se koriste ili za pojačavanje poruke, za utapanje suprotne ili konfliktne poruke, ili čak za stvaranje lažnog osećaja popularnosti ideje ili pokreta kroz pojačavanje i širenje njihove poruke”, stoji u tekstu o ovom fenomenu. Ovakve kampanje je Njujork tajms u svom tekstu nazvao „crnim tržištem društvenih mreža“.

 

Crvene zastavice

Kako je moguće prepoznati lažne profile javnih a i drugih ličnosti na društvenim mrežama? Pre svega, treba obratiti pažnju na „crvene zastavice“, iako taj proces nije uvek jednostavan i ne vodi nužno do pouzdanog zaključka.

Uzmite u obzir nazive naloga, kao i to da li su verifikovani. Iako smo na primeru Tvitera, ali i Saše Sredanović na Instagramu, videli da verifikacija nije pouzdan signal autentičnosti, većina verifikovanih profila je zaista legitimna. Ako profil ima takozvanu „stok“ fotografiju kao naslovnu, odnosno lako dostupnu onlajn fotografiju, ili fotografiju niske rezolucije, moguće je da je lažan. Ovo se dâ proveriti obrnutom pretragom. Ako opis profila, odnosno biografija u opisu liči na spam ili je i isuviše neozbiljna, ovakav profil slavne osobe može biti lažan, a nizak broj pratilaca ili objava dodatni su razlozi za sumnju. Ako su objave promotivne prirode i pozivaju pratioce da preko njih uplate novac, ovo je gotovo uvek signal za uzbunu.

Na kraju, pozivamo vas da uradite dva kviza koji su priredili Bi-Bi-Si i portal Ziro foks, kako biste videli da li ste u stanju da prepoznate lažne profile na društvenim mrežama.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač

Ukratko

12/06/2024

Ne, Adriana Vilagoš nije iz Vrbasa

Sportklub (podsajt portala N1) objavio je vest o velikom uspehu Adriane Vilagoš, mlade bacačice koplja, koja je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medalju. U tekstu…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA