Medijska vidljivost oboljenja: Triler o tornadu i astmi


„Naša intuicija u vezi sa rizikom nije vođena statistikom, već slikama i pričama“, kaže Stiven Pinker, profesor psihologije na Harvardu. Upravo zbog medijskog načela „što krvavije – to popularnije“, ali i zbog niza različitih kognitivnih zamki, publika često stiče potpuno nerealne utiske o rizicima, bolestima i zdravlju. „Ljudi rangiraju tornado – koji godišnje ubije desetine Amerikanaca – kao opasniji od astme, koja ubija hiljade, po svoj prilici zbog toga što je tornado daleko više televizičan“, navodi Pinker. Kakve šanse ima dosadna, hronična bolest naspram oluje koja nosi krovove, automobile i životinje?

 

Kapacitet za zastrašivanje

Prelistavanjem štampe ili skrolovanjem kroz portale često nailazimo na tekstove koji se bave temom zdravlja – njegovim očuvanjem, faktorima koji ga ugrožavaju i načinima na koje ga možemo sačuvati. Dobro napisan članak trebalo bi da, na temelju opsežnog istraživanja, ponudi čitaocu osnovne informacije o određenoj bolesti – način na koji se ona ispoljava, uzrok obolevanja, učestalost bolesti, proces kojim se dijagnostikuje, faktore rizika, načine prevencije, kao i savet o tome kada bi se trebalo obratiti lekaru. Ovako informisan čitalac mogao bi da iskoristi stečeno znanje kako bi se, u slučaju eventualnih tegoba, obratio nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.

Ukoliko pak uporedimo statističku zastupljenost određenih bolesti i stanja u opštoj populaciji i njihovu reprezentaciju u medijima, uočava se značajna diskrepanca – česti uzroci obolevanja i umiranja imaju proporcionalno malu ili nedovoljnu zastupljenost u medijima, dok se akcenat stavlja na retke bolesti koje prati teška klinička slika, bolesti čije su manifestacije (koliko god to bizarno zvučalo) vizuelno „intrigantne“, kao i na bolesti koje imaju dobar kapacitet da „zastraše“ čitaoce. Zato je podjednaka verovatnoća da ćete naići na članak o simptomima i znacima infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog inzulta (šloga), koji su dva najčešća uzroka smrtnosti u svetskoj populaciji (i ukupno doprinose 27% u udelu smrtnosti), i na tekst o cističnoj fibrozi, Fridrihovoj ataksiji ili Fabrijevoj bolesti, gde je smrtnost daleko, daleko manja (0,04%; 0,025%; 0,0033%).

Zastupljenost retkih bolesti u medijima uglavnom je promenljiva i uveliko zavisi od popularnosti tematike na društvenim mrežama – pre devet godina Ledeni izazov (Ice Bucket Challenge) učinio je amiotrofičnu lateralnu sklerozu (ALS) popularnijom od dijabetesa, od kojeg boluje više od 10% svetske populacije (broj obolelih od ALS-a u opštoj populaciji je 0,00442%). Zbog prikupljanja sredstava za lečenje obolele dece, u domaćim medijima visoka je zastupljenost članaka koji se tiču spinalne mišićne atrofije (SMA), čija je incidenca 0,0166%. Izveštavanje o retkim bolestima svakako ima opravdani značaj – na taj način se podstiče razvoj empatije, stavlja akcenat na nedostatke dosadašnje prakse u dijagnostici, terapiji i dugoročnom tretmanu osoba sa određenim oboljenjem, ali i prenose vesti o novitetima u svetu medicine. Kada je reč o SMA, izveštavanje je važno i zbog neonatalnog skrininga novorođenčadi, koje se sprovodi uz pisanu saglasnost roditelja.

 

Neizlečivo / Dramatično / Do kraja života

Problem koji prati nebalansirano izveštavanje leži u tome što prosečan čitalac može povezati učestalost pojavljivanja određene bolesti u medijima sa učestalošću javljanja oboljenja i ozbiljnošću kliničke slike. Zbog toga se čitalac nepotrebno zabrinjava tražeći na sebi simptome bolesti koje najverovatnije nikada neće imati, pritom zanemarujući dugogodišnje povišene vrednosti krvnog pritiska, pojavu krvi u stolici ili tegobe sa disanjem, koje za njega predstavljaju realnu opasnost po zdravlje i dugovečnost.

„Popularizaciji“ određenih oboljenja doprinose i tekstovi o poznatim ličnostima koje od njih boluju, iako su takvi napisi više usmereni na povećanje broja klikova i lajkova nego na informisanje. Na ovaj način saznajemo uglavnom za hronične bolesti poput dijabetesa i hipotireoze, ali i one koje sa sobom nose visoku smrtnost – leukemiju i karcinom pankreasa.

Na šta biste, na primer, pomislili, kada biste videli naslov „Bred Pit pati od NEIZLEČIVE BOLESTI: Nema LEKA ni TERAPIJE koja može da mu pomogne!“. Ne, nije u pitanju ni glioblastom niti Alchajmerova bolest. Portal Alo je – takvim naslovom – uveo čitaoce u Pitov problem s prosopagnozijom, poremećajem percepcije ljudskih lica.

Prateći ovaj model izveštavanja, mediji su objavili i da jedna domaća pevačica „PATI OD NEIZLEČIVE BOLESTI I DAN JOJ POČINJE SA TABLETOM!“ Kada čitaoci kliknu da vide o čemu je reč, saznaju da je u pitanju Hašimotov tireoiditis. Pevačica je veoma trezveno govorila o svom problemu: „Žao mi je što se Hašimoto predstavlja kao bauk, a u stvari je stanje sa kojim se može sasvim dobro živeti“. Međutim, „sasvim dobro“ žele da žive i tabloidi, koji znaju da trezvenost ne donosi klikove, pa zato biraju fatalistički naslov.

 

Naplata straha i lakovernosti

Tekstovi koji „popularizuju“ određene bolesti uz preterivanja u opisu i težini simptoma, zapravo stvaraju zaradu zastrašivanjem. Neretki su i slučajevi uveličavanja simptoma u svrhu prodaje najnovijeg leka na prirodnoj bazi po promotivnoj ceni.

Česte su i suprotne situacije, u kojima se bolest nesavesnim izveštavanjem banalizuje, te se predlaže terapija iz domena alternativne medicine, što odlaže momenat obraćanja lekaru za pomoć, čime se dodatno prolongira bolest i otežavaju simptomi. Pojedini domaći mediji tvrde da je kamilica „lek za sve“, predlažu lečenje bolesti jetre i bubrega sokom od paradajza, i smatraju da se kamenje u žučnoj kesi leči izbegavanjem tople i hladne hrane, odnosno redovnim seksualnim odnosima.

Uzevši prethodno izneto u obzir, uloga medija je da pouzdano i blagovremeno informišu javnost o potencijalnim i realnim rizicima po zdravlje, vodeći računa da ne podležu senzacionalizmu i dramatičnom načinu izveštavanja. Ostaje nada da za sopstveno zdravlje možemo da se zainteresujemo čak i ako nas niko ne vuče za rukav, čak i ako nas ne zahvati tornado uzvičnika, puš notifikacija, šokantnih fotografija i dramatičnih ispovesti.

Za FakeNews Tragač
Gorana Janjić, doktorka medicine

Ukratko

12/06/2024

Ne, Adriana Vilagoš nije iz Vrbasa

Sportklub (podsajt portala N1) objavio je vest o velikom uspehu Adriane Vilagoš, mlade bacačice koplja, koja je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medalju. U tekstu…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA