Kad ostanemo bez teksta

Redakciji FakeNews Tragača svakodnevno pristižu predlozi za proveru određenih medijskih sadržaja. Naš tim je prilično mali, ali nastojimo da u okviru svojih mogućnosti ponudimo adekvatan odgovor na zahteve čitalaca. To često ume da potraje, jer – kao što nalaže čuveni Brandolinijev zakon – vreme potrebno za dekonstrukciju dezinformacije obrnuto je proporcionalno vremenu koje je bilo potrebno za njeno kreiranje. Pomoć čitalaca nam je u tom svetlu zaista dragocena, jer hiljade očiju bolje vide od dvanaestak, koliko mi možemo da ponudimo.

Osim standardnih analiza, pišemo i kratke istraživačke beleške za rubriku „Međutim“. Tu objavljujemo nalaze u vezi sa prijavljenim sadržajima ukoliko dođemo do zaključka da su ipak tačni ili ukoliko shvatimo da smo došli do slepe ulice.

Nedavno nam je, na primer, stigao zahtev da proverimo tačnost vesti u vezi sa masakrom u školi „Vladislav Ribnikar“. Naslov je glasio „DEČAK KOJI JE POČINIO MASAKR LEKARIMA POSTAVLJA SAMO JEDNO PITANJE – Zanima ga da li je POPULARAN, uopšte se ne kaje?!“ Tačnost ove vesti niti možemo da utvrdimo, niti bismo se time bavili sve i da možemo. Taj slučaj nas je naveo da razmislimo o sličnim situacijama: kada do zaključaka nismo mogli da dođemo, kada zaključak nismo mogli da objavimo, ali i kada smo od prijave odustali u startu.

Redakciji Tragača skrenuta je pažnja na sledeći slučaj: u jednom individualnom sportu, koji nije popularan u Srbiji, trener u javnim nastupima lažno prikazuje uspehe svog deteta, kojem je ujedno i trener, dok uspešnije takmičare ne pominje. Proverili smo sve zvanične rang-liste, zatim kontaktirali sa čelnim savezom i uverili se u tačnost podataka koji su nam dostavljeni. Rešili smo da ne objavljujemo rezultate analize, s obzirom na to da se tema tiče maloletnika koji ne može da odgovara za postupke svog roditelja, niti zbog toga treba da bude izložen negativnom publicitetu. Umesto toga, obavestili smo savez o rezultatima analize, a nedugo nakon toga primetili smo da je trener na Fejsbuku priznao iznošenje netačnih navoda.

U nekoliko navrata čitaoci su nam prijavljivali pozive za humanitarnu pomoć kao manipulativne. Šta ih je navelo na to? Sudeći prema propratnim porukama, nekoliko je mogućih motiva. Prvi, i najekstremniji – veruju da je čitav slučaj insceniran zbog zarade. Drugi, veruju da je metoda lečenja za koju se prikuplja novac nedovoljno ispitana, da je alternativna, eksperimentalna. Treći, veruju da su osobe za koje se skuplja novac neizlečivo bolesne i da im nijedna terapija neće pomoći, pa da je stoga bolje novac prikupljati za one koji imaju čemu da se nadaju. Ovakve zahteve, čak i kada su detaljno argumentovani, ne možemo da prihvatimo: nismo instanca za ovakva pitanja, nemamo neophodnu ekspertizu i ne zavirujemo ni u čije zdravstvene kartone. Ukoliko je reč o nedvosmislenoj prevari, svakako je treba prijaviti nadležnim institucijama.

Jednom prilikom stigao nam je zahtev da reagujemo na sadržaj u kom je javna ličnost označena kao gej. Čitalac je, međutim, tvrdio da je ta osoba strejt. Budući da utvrđivanje nečije seksualne orijentacije ne spada u domen fekt-čekinga, nismo se bavili tim pitanjem. Više puta nam se desilo da u analizi tačnosti informacija o osobama koje su preminule nezaobilazno moramo da kontaktiramo sa nekim članom njihove porodice. Naš portal pristupa ovakvim sadržajima sa željom da reaguje na medijski senzacionalizam i potencijalnu dezinformaciju, ali nipošto ne insistiramo na temi ukoliko se slučaj desio nedavno ili ukoliko porodica ne želi da daje izjave. Ako je o preminuloj osobi objavljena dezinformacija, porodici je ponekad lakše da tema zastari i zaboravi se, nego da neistina bude demantovana.

Ponekad, čitaoci Tragača prijavljuju nam priče čiju je verodostojnost gotovo nemoguće proveriti, jer se u suštini odnose na natprirodne pojave. Jedna takva priča širi se već godinama po medijima i društvenim mrežama, a govori o pilotkinji NATO koja je navodno dobila zadatak da bombarduje manastir Mileševa tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju. Kada se uputila prema manastiru navodno joj se ukazao Beli anđeo, zbog čega je odustala od gađanja. Ova priča u medijima se objavljivala uz bombastične naslove poput „ISTINITA PRIČA! Pilotu NATO se ukazao BELI ANĐEO! NIJE BACIO BOMBE na srpsku svetinju!”, a njenoj popularizaciji doprineo je pevač Nikola Rokvić koji ju je navodno čuo u manastiru Mileševa. Znali smo da ovu priču ne možemo istražiti „do kraja“, jer snove i priviđenja ne možemo podvrgnuti proveri podataka, ali želeli smo da makar ustanovimo da li je postojala pilotkinja s takvim zadatkom (gađanje Mileševe) i takvim svedočenjima. Pitanja smo poslali na adrese manastira Mileševa i kancelarije za odnose s javnošću NATO, ali nam niko nije odgovorio.

Astrološka prognoza vam u jednim dnevnim novinama kaže da ćete danas raskinuti vezu i imati problema s bubrezima, dok druga tvrdi da ćete prevazići probleme s partnerom i da ćete biti odličnog zdravlja. Na ovakve kolizije ne možemo da reagujemo, budući da one nisu ni zamišljene kao faktografske, niti to zbog pseudonaučne prirode astrologije uopšte mogu da budu. S druge strane, veliki je broj tekstova o vrstama biljaka, nakita, kamenja ili novčanika koje morate da posedujete kako biste bili srećni, bogati ili zdravi. Na njih takođe ne reagujemo, sem ako prerastu u manipulativno oglašavanje „lekovitih“ preparata.

Kada je reč o proveri tvrdnji koje se odnose na istoriju, evo nekoliko pravila: (1) Što dalje kopaš kroz prošlost – teže ćeš iskopati ono što tražiš; (2) Neuporedivo je lakše dokazati da se nešto desilo nego da se nešto nikada nije desilo; (3) Što je istorijska priča zabavnija i anegdotalnija – to je teže proverljiva. Koje zahteve u vezi sa istorijskim temama ne možemo da uzmemo u razmatranje? Istorijske priče „rekla-kazala“ (Tesla je jednom prilikom rekao Edisonu…), zahteve za precizno utvrđivanje brojnosti (vojnika, poginulih, silovanih žena…), kontrafaktualne zapise (Šta bi bilo da je Hitler upisao slikarstvo), ali i sumanute pseudoistorijske sadržaje, koji su toliko besmisleni da je nemoguće naći ozbiljnog istoričara za sagovornika, spremnog da troši svoje vreme na komentarisanje nemogućeg.

Možemo li proveravati najave i prognoze? Možemo, ali tek kada budućnost postane sadašnjost. Ako nam čitalac prijavi tekst u kojem medij najavljuje brzu prugu do Budimpešte, klimu u svim autobusima GSP-a ili prosečnu platu od 1000 evra, beležimo te najave u svoj kalendar i reagujemo tek kada se ispostavi da su obećani rokovi prekoračeni. Na prognoze reagujemo i ako su parametri procene pogrešno navedeni, tj. ukoliko su polazišne tačke manipulativno predstavljene. Sve ostalo spadalo bi u domen magije i proroštva, a tu smo – priznajemo – veoma tanki.

Dešavalo se, mada retko, da nam se čitaoci jave u vezi sa svojim privatnim problemima: slučajevima korupcije, nasilja, mobinga. Jedan naučnik s Univerziteta u Beogradu javio nam se ovog februara u vezi sa postupkom koji je pokrenuo pred organima svog fakulteta, ali i pred sudom. FakeNews Tragač fokusiran je na proveru medijskih sadržaja i ostaje u okvirima analitičkog novinarstva. Čitaoce ohrabrujemo da teme od javnog interesa prijavljuju našim kolegama iz istraživačkih redakcija – CINS-u, KRIK-u i BIRN-u – koje imaju mnogo iskustva na tom polju i rade sjajan posao.

U procesu utvrđivanja činjenica FN Tragač se obraća raznim izvorima kako bi došao do informacija o autentičnosti neke priče. Međutim, često se dešava da ti izvori naš upit preusmeravaju ka drugim sagovornicima, odbiju da govore za medije ili jednostavno nikada ne odgovore na naša pitanja. Krajem prošle godine, recimo, pokušali smo da utvrdimo da li je beli luk koji se uvozi iz Kine zaista štetan za zdravlje građana, kako se to tvrdilo u jednom viralnom snimku sa društvenih mreža. Obratili smo se ispostavi Privredne komore Srbije u Kini koja nas je preusmerila na Upravu za zaštitu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, iz koje pak nikada nismo dobili odgovor na upit. U sličnoj situaciji našli smo se i kada smo istraživali tvrdnju o prisustvu genetski modifikovanih organizama u raznim proizvodima koji se prodaju u Srbiji, među ostalima i u Frikomovim. Tada nismo dobili odgovor na pitanja ni od Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, ni od Frikoma.

Čitaoci Tragača nekada nam prijavljuju sadržaje koji su toliko očigledno manipulativni da o njima jednostavno ne bismo imali šta novo da napišemo. Recimo, jedan čitalac obratio nam se s molbom da istražimo prevarantske oglase na erotskim sajtovima koji naivne korisnike sajtova pozivaju na seks. Kako je to čitalac opisao, „žene iz amerike i drugih zemalja engleskog govornog područja ‘mame’ (korisnike sajtova) iako objektivno gledano ne mogu da stupe u kontakst seksualnog tipa sa vama”. Čitalac nam je sugerisao da „ne bi bilo loše da istražimo ko su te žene” i objasnio nam da se „to pojavluje više kao baner sa strane pored erotskog sadržaja uz ikonicu mobilnog telefona (poziv) ili uz lažni prikaz četa (porukica)”. Uz nadu da oglasi ovog tipa većinu ljudi ipak ne uspevaju da prevare, odustali smo od analize.

Ivan Subotić, Stefan Kosanović i Stefan Janjić
FakeNews Tragač