O oglašavanju dijetetskog proizvoda Aminalon

U poslednjih nekoliko meseci našoj redakciji učestalo stižu prijave čitalaca koje se odnose na oglašavanje dijetetskih proizvoda namenjenih olakšavanju različitih tegoba. Jedna od njih odnosila se na preparat Aminalon, konkretnije na veb-sajt https://aminalon.com/ na kome se promoviše ovo sredstvo.

Za razliku od drugih veb-sajtova na kojima se oglasna poruka zasniva na manipulativnim elementima, kao što su izmišljena svedočanstva nepostojećih stručnjaka i zadovoljnih korisnika, sertifikata i institucija, ovde nismo uočili takve elemente. Jedini izuzetak je naslovna ilustracija, na kojoj je lik pokojnog dr Slobodana Dostanića, na čiji se autoritet i iskustvo u velikoj meri oslanja promocija Aminalona, naknadno dodat na stok fotografiju (1).

Na veb-sajtu je kao deo promotivnog materijala objavljena i knjiga „Napredak“, koju je – kako se navodi – na osnovu beležaka dr Dostanića priredila porodica. U knjizi se govori o pozitivnom dejstvu gama-amainobuterne kiseline kao glavnog aktivnog sastojka Aminalona, i upravo tu smo pronašli nekoliko problematičnih elemenata.

Iako je Aminalon kod nas registrovan kao dijetetski proizvod, čitalac ne može da napravi jasnu distinkciju da li ova knjiga promoviše lek ili dijetetski proizvod. Da li se radi o sredstvu koje leči i sprečava razvoj bolesti i stanja, ili o suplementu? U knjizi se navodi i jedna i druga formulacija: na primer, na strani 21 kaže se da je Aminalon neuroprotektor koji pripada grupi nootropnih lekova, a potom na strani 25. da je dostupan i kao dodatak ishrani. Imajući u vidu da se u impresumu ove knjige nalazi informacija da je Aminalon upisan u bazu podataka Ministarstva zdravlja Republike Srbije kao hrana za posebne medicinske namene, podsećamo da član 4. Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda kaže: „Deklaracijom, prezentacijom i reklamiranjem dijetetskih proizvoda ne mogu se pripisivati svojstva prevencije, tretiranja i lečenja bolesti, ili se pozivati na takva svojstva”.

U knjizi se selektivno citiraju rezultati istraživanja koji govore u prilog pozitivnim efektima primene gama-aminobuterne kiseline. Međutim, rezultati istraživanja u kojima su analizirane dosadašnje kliničke studije u kojima je ispitivana efikasnost oralne primene gama-amino buterne kiseline ukazuju na vrlo skromne rezultate, a oni pozitivni uglavnom potiču od istraživača koji su u potencijalnom konfliktu interesa (2, 3). Zbog toga je pre donošenja nekih meritornijih zaključaka neophodno sprovesti valjana klinička istraživanja.

Osim toga, u knjizi se kaže da je Aminalon kontraindikovan za decu mlađu od pet godina (str. 25). Na veb-sajtu proizvođača Aminalona, beloruske kompanije Borimed (4), navodi se da je kontraindikovan kod dece mlađe od šest godina. I u ovom slučaju ne raspolažemo dovoljnim brojem podataka na osnovu kojih bismo mogli izvući definitivan zaključak o bezbednosti primene kod dece. Rezultati jedne kliničke studije ukazuju na to da se tokom kratkotrajne upotreba gama-aminobuterne kiseline u dozi od 35mg/kg kod dece uzrasta od 4 do 18 godina ona dobro toleriše (5), ali kolika je maksimalna bezbedna dnevna doza za decu i koliko dugo može da traje bezbedan tretman još uvek nije utvrđeno. (FNT)