Avgust ’26 unatrag: Deliblatska peščara i velesila u SOS-u

Kada je tog 21. jula registrovan prvi požar u Deliblatskoj peščari, verovatno ni pesimisti nisu pretpostavljali da ćemo se tom temom baviti i čitavog avgusta. Postavljala su se pitanja odgovornosti za gašenje požara, uticaja klimatskih promena, snabdevenosti sektora za vanredne situacije, potrebe za podrškom drugih zemalja, ali i vremena koje će biti potrebno da se biosistem peščare obnovi. Širene su različite interpretacije (neke na ivici teorija zavere), kontradiktornosti, dezinformacije i foto-manipulacije, što ćemo ukratko pokušati da prikažemo u ovom izdanju rubrike Unatrag.

Da li je pomoć pozvana na vreme?

Nakon što je požar 5. avgusta izmakao kontroli, državni zvaničnici su u nekoliko navrata ponavljali da Srbija poseduje svu potrebnu opremu i da možemo sami da rešimo problem. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je 9. avgusta da „jedna Španija i Francuska traže pomoć od Srbije, a mi se sami snalazimo“, dodavši da „mi nikad nismo tražili pomoć ni od koga i nije nam bila potrebna“. To nije tačno. Ruski avioni su, recimo, pozivani u pomoć prilikom požara 2007. (kada je Deliblatska peščara takođe gorela) i 2019. godine, kada je Srbija platila 190.000 evra za angažovanje „Iljušina“.

Predsednik Aleksandar Vučić uključio se 16. avgusta u program Informera, gde je izjavio da su Srbiji na raspolaganju pomoć iz Rusije i EU, ali da ta pomoć – nije potrebna: „U ovom trenutku mi imamo dovoljno snaga, znanja, helikoptera i svega drugog da sami možemo da se izborimo sa tim“. Taj „trenutak“ nije dugo potrajao: dva dana kasnije zatražena je pomoć od Rusije, a ubrzo potom aktiviran je i Mehanizam civilne zaštite EU, zahvaljujući kojem su stigli helikopteri i kopnene ekipe iz Češke, Rumunije, Slovačke i Nemačke.

I dok bi se iz izjava Dačića i Vučića moglo zaključiti da pomoć nije ranije pozvana jer nije bila potrebna (štaviše, Srbija je opisana kao velesila u ovoj oblasti), načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić otvorio je prilikom gostovanja na Pinku drugu perspektivu: pomoć nije pozvana jer „nije bilo bezbedno“ da se pozove. Naime, on je 24. avgusta izjavio da „na malom terenu dolazite do problema koordinacije vazduhoplova“, što može – kao nedavno u Grčkoj – dovesti do „sudara i katastrofalnih posledica“.

Šta god da je od ovih opcija tačno, promena se u pogledu potreba ili bezbednosti desila praktično „preko noći“: od „možemo sami“ do pozivanja i Rusije i EU, tj. od nebezbednih uslova na malom prostoru do bezbednih uslova na dovoljno velikom prostoru.

Kako je požar nastao?

„Da je čovek blesavi teoretičar zavere, svašta bi mogao da pomisli”, izjavio je Vučić nakon nadletanja Deliblatske peščare, komentarišući zgarišta: „Pređe na jedan manji deo i onda nema nigde, onda je sve normalno zeleno, i onda opet neka tačka, sve od gara crno i baš onako čudno”. Predsednik, na svu sreću, nije blesavi teoretičar zavere, ali ima onih koji spremno dižu dva prsta da dopune misao. Ministar za javna ulaganja Darko Glišić izjavio je (mada u širem kontekstu, referisanjem na proteste) da je za požare u Srbiji u prethodnih godinu i po dana odgovoran isključivo „blokaderski ološ“.

Branko Ružić, od juče bivši član SPS-a ponudio je drugačije viđenje, mada više kao insinuaciju: „Zbog javnosti koja zaslužuje istinu, bio bi red da se utvrdi da li je neko imao poslovne interese u okolini Peščare u sferi energetike. Greota bi bilo da se na Deliblatsku peščaru gleda kao na običan plac“. Ni govora – kaže njegov partijski šef Dačić: „Ovde ne postoje uslovi za vetroparkove pored ovakvog peska. Ja zaista ne razumem te teorije zavere“.

Manipulacije na društvenim mrežama

Tokom avgusta je zabeleženo i nekoliko primera manipulacija na društvenim mrežama, kako u vezi sa krizom u Deliblatskoj peščari, tako i sa drugim žarištima. Na jednoj „fotografiji“ prikazan je nadvožnjak s transparentom „Srbija pobeđuje“ iza koga se, u pozadini, vidi uzvišenje u plamenu. Reč je o sadržaju koji je nastao kombinovanjem dva elementa: autentična fotografija s Magliča sadrži identične konture požara, koje su potom pridodate slici s nadvožnjakom. Iako je moguće da je montaža nastala s namerom da bude satirična, mnogi su je u komentarima tumačili kao autentični zapis.

Stotine lajkova dobila je objava sa Iksa od 23. avgusta u kojem se navodi da je ruski „Iljušin“ ugasio požar u Deliblatskoj peščari, pa se uputio ka Magliču i Stolovima. Iako je doprinos ruskog aviona nesumnjivo značajan, netačno je da je požar ugašen. Štaviše, EU je produžila podršku Srbiji do 5. septembra, a ekipe su i dalje na terenu.

Netačna je još jedna objava s Iksa u kojem je citirana objava rumunskog Departmana za vanredne situacije. Autor tvita „preveo je“ sa rumunskog da su naši susedi bili šokirani kad su videli da se u Srbiji „gasi požar opremom iz 20. veka“. U citiranoj Instagram objavi, međutim, nema ni govora o tome – navedene su samo protokolarne informacije o akciji.

Najčitanija analiza

Tokom avgusta, najčitanija analiza Tragača ticala se pisanja tabloida o padu Univerziteta u Beogradu (UB) na ovogodišnjoj Šangajskoj listi. Naime, više domaćih medija je pad UB iz kateogorije od 401. do 500. mesta u nešto lošiju kategoriju od od 501. do 600. mesta neosnovano opisalo kao „istorijski“, „rekordni“ i „nezapamćeni“. Ipak, UB se u istoj kategoriji već nalazio, i to pre samo pet godina.

Tabloidi pišu o „istorijskom padu“ UB na Šangajskoj listi iako se u istoj grupi nalazio 2021. godine

Stefan Janjić, FakeNews Tragač